30.04.2019. / Интервјуи
Ауторски текст Весне Марјановић за Данас
Власт је са „неподношљивом лакоћом“ одбијала критике и аргументоване примедбе које су указивале на драматично стање у медијској сфери.
Тиме актуелна власт не отежава само професионални рад новинара, већ су реперкусије видљиве и на пољу грађанских слобода и демократских тековина. Последњих седам година систематског урушавања демократских институција, забрињавајућа су опомена за стање грађанских слобода у Србији.
Чињеница да су континуирано на посебном удару независно новинарство и критичко мишљење јесу разлози због којих је потребна мобилизација најшире јавности. Та је реакција у почетку била недовољна, често сведена само на новинарска удружења, али са све драматичнијим погоршавањем ситуације, све је већи број појединаца, организација цивилног друштва и припадника опозиције који указују на овај суштински проблем.
У том смислу реакција Националног конвента о Европској унији (НКЕУ) и радне групе за преговарачко Поглавље 35 заједно са подгрупом за слободу изражавања и слободу медија, у којима се посебно реагује на напад председника Србије упућен независним медијима са Косова и Метохије, није изненађујућа.
Она је само једна у дугом низу апела, протеста, петиција, позива међународним независним институцијама за одбрану слободе медија којима се годинама покушава спречити гушење медијских слобода.
Новинари, посебно они који истражују корупцију и објављују документоване податке и истину а не таблоидне лажи, изложени су сталним притисцима и претњама. Међутим, најопаснија је ситуација за безбедност новинара, када највиши представници власти, у овом случају председник Републике, медије означавају као агентуре, чинећи то током званичне посете једној страној земљи, која може бити значајан партнер за Србију, али свакако не предњачи у области слободе изражавања.
Ерозија демократије почиње када се занемаре закони и институције, када воља појединца опредељује садржај политичког живота.
Забрињавајуће је и то, да су све остале демократске институције у Србији, које су дужне да бране Устав, Закон о јавном информисању и остале принципе и прописе који гарантују слободу мишљења и изражавања, безбедност новинара и њихово право да одговорно и објективно информишу грађане.
Парламентарни одбор за културу и информисање није на ову тему одржао ниједну седницу и ниједно јавно слушање у последњих седам година драматичног пада стања медијских слобода упркос отвореним нападима на новинаре и угрожавање њихове физичке безбедности. Независна тела су маргинализована или ућуткана. Регулаторно тело за електронске медије претворио се у гласноговорника владајуће странке.
За нас мора бити од највеће могуће важности да грађанима буде доступна истина. То је сада све мање случај, не само у медијима, већ најпре у изјавама политичких званичника. То су све околности због којих и ми као народни посланици, представници грађана и чланови Демократске странке најоштрије реагујемо на овакве појаве.
У скупштинској процедури је наша иницијатива за смену чланова РЕМ, предлози закона за измену и допуну Закона о електронским медијима, и јасан став да је за успостављање неопходне стабилности у друштву разорених институција, предуслов да се обезбеди потпуна независност медија од сваког политичког утицаја, сваког личног интереса, да се оснажи истраживачко новинарство, обезбеди истинска независност независним и регулаторним телима, омогући нормалан рад парламента, примењују међународни стандарди на које смо се обавезали својим чланством у Савету Европе, ОЕБС-у и акционим плановима за приступање ЕУ.
Звоно за узбуну због стања медијских слобода у Србији звони већ неколико година. Надам се да ћемо коначно, пре свега ми у Србији а онда и наши партнери у Европској унији, то почети да схватамо довољно озбиљно.
* Ауторка је посланица Демократске странке
(Извор: Данас)