lat

Зоран Лутовац: Зашто нисам постао басиста “Партибрејкерса”


ПОДЕЛИТЕ:

Партибрејкерси, Дисциплина кичме, Панкрти, Параф, Горибор или Тхе Цласх, Јоy Дивисион, Ганг оф Фоур... Ко је очекивао да је ово избор музике наоко мирног председника Демократске странке Зорана Лутовца, који у новогодишњем интервјуу за портал Нова.рс открива откуд љубав ка тврдом звуку, како је било дружити се са Миланом Младеновићем из ЕКВ или Којом из Дисциплине кичме, али и да ли сматра да је направио грешку живота кад је одбио понуду Зорана Костића Цанета да свира бас гитару у Брејкерсима.

“Цане сматра да сам направио велику грешку. Ко зна, можда је у праву…”, каже Лутовац данас – 34 године касније.

Јавност је недавно била пријатно изненађена вашим одабиром омиљених песама, генерално музиком коју слушате, а које су објављене у анкети коју је Нова.рс спровела међу политичарима. Одакле љубав према тој врсти музике?

Одабрао сам песме које су темаски блиске послу којим се бавим као политичар. Различите су стилски и жанровски, а заједничко им је што и текстови и музика одсликавају мој музички укус. Наравно, то је тек делић оног што волим и слушам, а то се изграђивало од детињства до данашњих дана. Волим да слушам различите жанрове и правце од класичног рокенрола, преко пунка, алтернативе, американе и гаражног рока до соула, џеза и класике. Од Литл Ричарда, Арете Френклин, Еле Фицџералд, Енималса и Стоунса, Бо Дидлија, преко Хендрикса, Велвета, Тома Вејтса, Стуџиса, Боувија, Клеша и Пистолса, Стренглерса, Џој Дивижн, Ганг оф Фоур, Артик Манкиса, Берија Адамсона, Џека Вајта до Моцарта, Баха, Вагнера, Малера … Наравно, укус се формира и у друштву и уз помоћ медија и рок критичара почевши од Џубокса, Ритма, преко Тајанственог воза, Доле на углу или Неонске дуге Жикице Симића…

Мање је познато да вам је Цане понудио да свирате бас гитару у Партибрејкерсима. Како је то изгледало и да ли је могуће да сте га одбили?

Да, било је то 1986. године у “Певцу”. Радио сам као студент неколико дана интервју са Цанетом и Антоном за један омладински часопис и тако смо се зближили. Брејкерси на првом албуму нису имали басисту па ми је Цане понудио да им се придружим. Било је то велико искушење за мене. Цане сматра да сам направио велику грешку и то ми је рекао у Подгорици пред новинарима када сам их као амбасадор угостио на представљању монографије “Срце куца ту је”. Ко зна, можда је у праву…

Дружили сте се и са Којом из Дисциплине кичме и са Миланом Младеновићем из ЕКВ. Како су изгледала та дружења, којим бисте речима описали и једног и другог музичара? Сећате ли се неке анегдоте…
И Коју сам угостио у Подгорици као амбасадор представлајући атернативну културу Србије. Требало је да буде представљен “Фанк-И-Ластиш Црног Зуба”. Питао сам Коју да ангажујем неког музичког критичара – новинара који би после пројекције водио разговор са њим у Културном центру, на шта ми је он рекао да би било најбоље да ја разговарам са њим и са публиком јер сам јако добро упућен у материју. И тако је и било. Био је то велики комплимент за мене. Одмах после тога одржао је и први концерт у Подгорици после 30 година каријере. Иначе, можда споља делује грубо, али Која је јако нежан и брижан отац… Желим му да се што пре опорави. Милан је био потпуно другачији и као личност и као музичар, али су Која и он заједно са Вдом чинили култни бенд Шарло Акробата, мој омиљени. Милан је покушао да снагу, енергију и индивидуалност уведе у мелодични ред и тако је настао и кратко трајао Шарло. Жао ми је што није потрајао… Волео је Ганг оф Фоур, Шарло им је у Загребу био предгрупа… Сећам се разговора после Екатарининог албума “С ветром уз лице” код њега у стану. Питао сам га како стварају песме, како је на пример, настала песма “Ти си сав мој бол”. Рекао је да су прво имали текст, а да су тек потом правили музику, али да није увек тако – некада настаје прво музика, па текст… Сећам се да смо после разговора о алтернативној музици отишли на џез концерт октета Диртy Досен Брасс Банд у Коларцу.

Где сте излазили у то време? Која су то за вас култна места у ондашњем Београду, Југославији…

Академија, СКЦ, понекад КСТ… У Београду сте тада могли да гледате Џејмса Брауна, Игија Попа, Стренглерсе, Ник Кејва, Гадфадерсе, Вилка Џонсона, Таксидомун, Вајолент фемсе… Ишао сам на турнеју од Хвара до Цавтата, па све до Херцег Новог са штедном књижицом Поштанске штедионице. Култно место којег се сећам био је пасош са којим сам ишао где пожелим без виза и редова: у Падову, Фиренцу, “наш Трст”, више пута сам одлазио у европски Њујорк – Берлин. И у време Берлинског зида и после тога… Атину, Париз, Цирих, Беч, Салцбург, Минхен, Хамбург, Келн, Брисел, Амстердам… У то време су нам тражили визу само за Грчку, због Македоније…

Од музике коју сте ви слушали, па и већина младих тада, дошли смо до тога да млади у Србији данас слушају вежином нешто сасвим другачије.

Стварно не знам како је могуће да је то треш-пинковско загађење захватило све сегменте друштва. Јуче на клупи Ташмајданског парка седе три девојчице и певају неке новокомпоноване треш песме. Тужан призор. Наравно, постоје млади који праве сјајну рок и џез музику, вршњаци мојих синова који слушају неку другу музику: Репетитор, Визељ, Страигхт Мицкеy анд тхе Боyз … али они су до те мере у мањини да су неприметни у овом граду који је некада био престоница рокенрола овог дела Европе. Само ћу подсетити да је култни Ганг оф Фоур највише плоча продао у Енглеској, па у Југославији. Сада се Репетитор више слуша у Европи него у Београду.

Може се рећи да цео свет једва чека крај ове године. Где ћете и како прославити Нову годину?

Била је ово тешка година. Нову ћу дочекати од куће, као и прошле године.

Да ли сте фан Нове године или вам је то дан као и сваки други? Ако бисте морали да издвојите један дочек Нове године као најбољи, који би то био и због чега?

Дочек Нове године видим као прилику да се пријатељи друже у опуштеној атмосфери или пак, да се посвете себи и најближима и пробају да бар мало надокнаде све што су пропустили током године. Ништа више од тога.

Омиљени дочек Нове године

Како су изгледали дочеци кад сте били дечак? Шта вам је из тог периода највише остало урезано у сећање?

Разуздани, неоптерећени бригама… Дочеци по становима, потом по кафићима, ресторанима, а онда после поноћи излазак на улице… Прво што ми је пало на памет да смо отишли код наставника математике да му честитамо Нову годину одмах после поноћи. Не би то било толико, необично да он није био строг и уштогљен… Ми смо на другој били опуштени, али не и размажени. Били смо баш толерантни према тој његовој уштогљености и пуни разумевања за његову строгост… Била је то ноћ за изненађења и за нас и за њега. Први пут у измењеним улогама, прозвали смо га да му честитамо Нову годину. Положио је. Био је то надреални сусрет реал-социјализма и постмодерне.

Да ли добијате поклоне за Нову годину и коме их купујете?

Никада нисам тако доживљавао Нову годину, али сам поштовао оне који јесу. Тако да сам углавном узвраћао онима који су на тај начин доживљавали Нову годину.

Морамо причати и о политици. Прошло је две и по године како сте на челу Демократске странке, да ли можете да кажете да је ДС данас јача него што је била тада?

Демократска странка је јача него што је била, а биће и знатно јача него што је сада. Испуњавамо оно што смо обећали на унутарстраначким изборима јуна 2018. године: враћамо поверење грађана и реформишемо странку. Доследно спроводимо принцип да ће нам на првом месту бити грађани и јавни интерес. Доносили смо тешке одлуке, увек вођени јавним интересом, а не страначким или појединачним. Кренули смо у озбиљне организационо-техничке реформе, прилазе нам нови људи, враћају се они који су својевољно или против своје воље били потпуно незаслужено потиснути у запећак. Демократска странка се профилисала као оштра опозиција режиму Александра Вучића, више је нико не доживљава као организацију која је спремна да кокетира са овим штеточинским режимом.

Због свега што се дешавало – гласне опозиције у вашој странци, избора које не признајете, више од 50 избачених чланова… Мислите ли да је ваша позиција угрожена?

Када спроводите јасно дефинисану политику у корист грађана увек ће се појавити они којима то смета. Јак отпор унутар странке потицао је пре свега од оних који политику доживљавају искључиво као простор за сопствене амбиције, а не за остваривање јавногинтереса. Не мислим да ми је позиција угрожена, напротив мислим да имам огромну подршку сабораца унутар странке да посао урадимо до краја – да ДС учинимо странком за коју ће људи гласати са уверењем да раде праву ствар, а не због тога што је мање зло у односу на ово велико које нас је снашло.

Министарство државне управе и локалне самоуправе разматра захтев Бранислава Лечића да се упише као нови заступник ДС. Шта очекујете од тог поступка?

Само је један исход могућ: да се захтев бившег члана ДС одбаци, јер је заснован на фасификатима, а не на чињеницама.

Да ли УОПС у овом тренутку постоји или се распао и са којим странкама за вас убудуће долази у обзир коалиција?

У потрази за најбољим форматом за деловање опозиције дошли смо до УОПС-а који је пре свега окупљен око борбе за слободне и поштене изборе, као првом кораку за суштинске промене у Србији. Ако тај формат није одговарајући направићемо неки други који би требало да окупи све оне који су против режима Александра Вучића. Сада није време да се расправља о коалицијама. Сада је време да се окупимо око заједничког интереса за све грађане, да наставимо тамо где смо стали са бојкотом – да се изборимо за слободне изборе. Тек потом ћемо да формирамо коалиције или један фронт у зависности од процена шта је боље и ефикасније.

Ваша порука грађанима Србије за Нову годину.

Најпре, сачувајмо здравље, а потом: будимо истрајни у борби за права и слободе које нам припадају. То је први корак на путу стварања боље Србије и бољег живота у њој.

Извор: Нова С

ПРАТИТЕ НАС

Постани члан

КАТЕГОРИЈЕ