Зоран Ђинђић

Ми, данас, живимо у земљи у којој и даље постоји институционално лагање, владају привиди, управља се манипулацијама и затиру се институције. Шеснаест година после бруталне егзекуције извршене над Ђинђићем, Србија није ни близу Европе, изузев у прокламацијама и декларацијама, нити је правна држава, нити има слободне медије. Ментално је још увек заробљена у деведесетим, са тешкоћама и у поимању и у искреној тежњи за помирењем. Они који не пристају на вечну оронулу недовршеност државе и друштва, и бестијално напредњачко симулирање демократије отворено се супротстављају. Млади и образовани, неспремни да понесу терет чекања и сталне неизвесности масовно беже из земље.

Србија за Зорана никада, ни у чему није била мала. Ни у добру, лепотама и стваралачким моћима, али ни у заблудама, незнању и атавизмима. Ђинђић је подједнако добро разумео и њену прошлост и њену садашњост, зато је будућност земље коју је волео почео градити на вредностима, универзалним и људским, који су залог трајања и постојања у савременом свету.

Зоран Ђинђић је у промену свести и света око себе кренуо брзо, крчећи пут сам. Веровао је да нема стварних промена поретка и препорода друштва све док се не превазиђе стање духа. Није чекао на “догађање”, нити се бавио стварањем лажних слика и нестварне подршке.

Као што рече Зоран Ђинђић: „То није гарантована ствар да смо освојили демократију, да смо усвојили економске реформе и да идемо према Европи. То је шанса. Која може да буде прокоцкана сутра“.

Шансе постају заблуде или недовршене илузије када се препусте другима. Демократска странка упркос свим тешкоћама, грешкама и некада недовољно гласно исказаној спремности и даље јесте и биће једина снага која се бори за модерну, развијену, европску Србију!