05.10.2019. / Вести
Из ауторског текста Весне Марјановић о Петом октобру
Две деценије у историји развоја једног друштва и државе, није претерано дуго. За наше личне животе, двадесет година је много. На наредним парламентарним изборима 2020. године гласаће и двадесетогодишњаци који су рођени 5. октобра 2000. Они се тог дана наравно не сећају, осим ако су заинтересовани за политику, политички активисти и чланови странака, или су њихови родитељи били активни учесници у тим догађајима, и тешко да су о значају овог историјског датума могли да изграде јасно мишљење и информисан став. На једном од суботњих протеста у јануару ове 2019. године, стајала сам испред Филозофског факултета. Окупио се неки свет, многе сам познавала лично, а ми средовечни били смо међу најмлађим демонстрантима. Само пар метара одатле, на Студентском тргу, близу стана у којем је некада живео Зоран Ђинђић, ресторан брзе хране КФЦ био је препун младих људи потпуно незаинтересованих за оно што се дешава пред њиховим очима.
Како ћемо данас вредновати тековине 5. октобра, не сме да зависи само од ове, или било које власти. 5. октобар је био најзначајнија демократска револуција у којој су грађани Србије на миран начин победили у дугој борби за своја основна права и слободе – право да бирају и буду бирани, да се слободно удружују, окупљају, да слободно говоре, мисле и стварају. Овај текст пишем у солидарности са свим грађанкама и грађанима Србије који су учествовали у променама 5. октобра 2000. године, где год се данас налазили и шта год данас мислили. Треба да се тиме поносимо. То је још увек наш најславнији Дан демократије и слободе.
Срећан вам 5. октобар!
(Преузето са: Remarker.media)