ћир

Svi učesnici predstojećih izbora su Vučićevi saučesnici


PODELITE:

Intervju Nebojše Novakovića za Vreme

Sigurno je da na našoj političkoj sceni ne postoji stranka koja se više puta delila od Demokratske. Da li su najnoviji događaji najava novog cepanja? Neki kažu da bi nove podele mogle označiti i definitivan kraj DS-a...

Demokratska stranka je donosilac ideje o demokratskom poretku društva u Srbiji. Ovo je s početka bila avangardna ideja koja ni danas nije u fazi svoje pune zrelosti. Često je sudbinu krhke demokratske arhitekture društva odslikavala Demokratska stranka kroz svoju unutrašnju dinamiku. Mnogi posustaju na putu demokratizacije društva i posežu za lakše sprovodivim konceptima, kao na primer izgradnje vlastitog kulta pretpostavljenog vrednostima i politici. Danas živimo u društvu u kojem preovlađuje lidersko poimanje vlasti, u kojem političke stranke nisu instrument za ostvarivanje političkih ideja, već se doživljavaju kao okvir za nečiju lidersku poziciju. Zbog toga, ili imamo stranke sa jednim istim liderom od svog osnivanja ili imamo slučaj Demokratske stranke iz koje su istupali pojedinci koji su gubili unutarstranačke izbore, a zatim osnivali stranke u kojim su oni postajali neprikosnoveni lideri. I u jednom i u drugom slučaju imamo disfunkcionalne političke organizacije. Kraj Demokratske stranke s toga nije i ne može biti vezan za one koji su je napuštali, njena budućnost zavisi samo od opravdansti vlastitiog postojanja, sada više nego ikad oličenog u okretanju socijaldemokratskim vrednostima, ali i spremnosti da se i sama menja i usavršava.

Šta tačno, po vama, stoji iza inicijative grupe partijskih kolega da se ubrzano održi glavni odbor stranke proteklog vikenda? I zašto se naprasno odustalo?

Glavni odbor jeste mesto za dijalog na temu različitih viđenja aktuelne situacije. Potencijalni izlazak na predstojeće izbore motivisao je određene kolege da pokušaju da izdejstvuju promenu odluke o bojkotu i to nije nelegitmno u politici. Problem je što je konkretan slučaj koji pominjemo u vezi sa prevremenim zakazivanjem sednice Glavnog odbora izveden nelegalno i protivno aktima stranke, takoreći na silu. Ceo događaj prati i opravdana sumnja u verodostojnost predatih potpisa kojima se inicira prevremena sednica. Odustanak je ipak bio posledica nemoći da se inicijativa sprovede. Za ovako nešto većine nema, to nije ono što članovi žele i siguran sam da će se na sednici Glavnog odbora koja tek sledi i koju je zakazalo rukovodstvo stranke to i potvrditi.

Poruke koje je vrh stranke slao ovih dana glasi da se iza ovog "ataka" na DS krije Aleksandar Vučić. Neke vaše kolege su zbog toga uvređene. Imate li dokaze za to? (Kako je priprema za ovaj glavni odbor izgledala iznutra? Otkud da su se mediji bliski vlasti zabrinuli za DS?)

Javnost treba da zna za jedinstven slučaj do sada nezabeležen da se članovima Glavnog odbora Demokratske stranke dopisom obratio ministar Zlatibor Lončar koji je imao za svrhu da uveri sve članove Glavnog odbora da je bezbedno okupljanje u zatvorenom prostoru uprkos merama koje su još uvek na snazi. Pomenutog ministra teško je bilo animirati na pravovremenu i brzu reakciju u mnogo važnijim situacijama koji se tiču direkto našeg zdravlja. Podsetiću da ovaj stepen agilnosti nije ispoljio kada je samo od njega zavisilo stavaljanje u fukciju Kovid bolnice u Šapcu. Za neke druge aspekte “organizacije” prevremenog Glavnog odbora zaduženja je dobilo i ministarstvo koje vodi gospodin Branko Ružić. U normalnim okolnostima ovi ljudi ne bi smeli da imaju ništa sa unutrašnjim pitanjima u Demokratskoj stranci. Ovo ne može biti izraz nečijih dobrih namera. Što se tiče kolega, niko ne treba se vređa, biće dovoljno da se svom članstvu ne obraćaju sa naslovnica izrazito režimskih propagandnih glasila. U ovakvim situacijama, uvek bi trebalo da se pitate u čiju korist se odvijaju određeni događaji. Malo je naivnih da ne bi znali u službi kojih ili čijih interesa deluju.

Pojedini članovi DS-a optužuju rukovodstvo stranke za "gubitak identiteta", drugi pak spominju da Lutovac DS "na tacni" isporučuje Ðilasu, treći vam zameraju na saradnji sa ultradesničarskim Dverima... Kako odgovarate na te optužbe?

Identitet nije stvar koju usput izgubite pa je više nemate. On se neprestano stvara i obnavlja kroz odgovore na različite spoljašnje i unutrašnje izazove sa kojima se suočavate. To, takođe, znači i da u različitim vremenima morate imati i različite odgovore. Zoran Ðinđić je govorio da ne postoji velika stvar da je nije uradio neki demokrata. Za mene je to pravi pristup identitetskom pitanju i ja ga shvatam kroz zadatak koji je dobio predsednik stranke Zoran Lutovac, a to je temeljna reforma stranke.

Reforma ne prija svima jednako, otuda oni nezadovoljni svojim ličnim položajem u stranci ne shvataju da ona ne pripada pojedicu te tako niko ne može da je isporuči bilo kome, sve i da hoće. Ako je možda nekada tako i bilo, to više ne važi.

Saradnja sa Dverima je savez za bojkot ovih i ovakvih izbora i to je sve. U jednoj stvari u kojoj se slažemo, u tome i sarađujemo – izborni uslovi. Mi smo u opoziciji Vučiću i partneri su nam svi koji su sa te strane spektra.

Da li je, posle svega, moguće da se ipak ovi sukobi mirno razreše? Odnosno, kakve sve struje postoje u DS-u?

Atmosfera dijaloga, odgovornost uz etiku dobrih namera trebalo bi da bude sastavni deo stalnog radnog ambijenta u unutrašnjem životu bilo koje stranke. U isto vreme to bi bila preventiva neproduktivnim sukobima iz kojih ne može da se proistekne ništa dobro. Najbolje mirno razrešenje je ono koje je uspelo da predupredi da do sukoba uopšte dođe. Ipak nikad nije dovoljna kooperativnost samo jedne strane u eventualnom prevazilaženju problema. Konstruktivan dogovor mnogo je teže ostvariv ukoliko se posegne za nelojalnim potezima u okviru unutarstanačke borbe, kao što je na primer uključivanje aktera vlasti u interne stranačke stvari. Mislim da će događaji koji slede pokazati da u Demokratskoj stranci nema struja, jer po svim ključnim pitanjima, od bojkota do opozicionog jedinstva postoji ubedljiva podrška većine. Istina je samo da zagovornici drugačijih ideja jesu vidljiviji i glasniji u „medijima“. U demokratiji se sukobi mirno razrešavaju tako što se poštuju procedure i volja većine uz uvažavanje manjine, koja opet u javnosti mora da zastupa odluke većine, a ne svoje.

Po vama, da li saradnja DS sa Dverima ima budućnost, odnosno ima li DS snage da bude stožer okupljanja građanske opozicije? (I koji su preduslovi za to?)

Ili će Demokratska stranka postati stožer okupljanja građanske opozicije ili neće biti ni Demokratske stranke ni građanske opozicije. Ostaće samo fragmenti ili olupine i naše stranke i građanskog društva koje će plutati po bari u koju se već pretvorilo naše društvo. Demokratska stranka i Pokret Dveri ne dele istu viziju demokratskog i građanskog društva, pa ih ne mogu do kraja zajedno ni graditi. Ono što, međutim, možemo raditi zajedno i što radimo zajedno, jeste to da se borimo za slobodne i poštene izbore na kojim će biti smenjen režim Aleksandra Vučića.

U međuvremenu je formirana Ujedinjena demokratska Srbija, koja okuplja i neke vaše bivše članove, neke manje stranke i pokrete, kakvi su recimo Vojvođanski front ili Stranka moderne Srbije. Kako gledate na ovu koaliciju koja pokreće neka pitanja za koje bi se očekivalo da ih DS tematizuje?

U ovom slučaju je značajnije pitanje konteksta. Možete da zastupate i najprogresivnije ideje, ali ako se nađete uvučeni u Vučićevu prevaru - ništa nećete uraditi, osim što ćete mu dati nikad potrebniji legitimitet. Ili ste naivni ili svesno učestvujete u tome. A ni jedno ni drugo nije dobra vest ni za te političke organizacije niti za političku situaciju u Srbiji.

Nema tu zapravo nikakve politike ni ideologije, a pogotovo nema suštinskog "otvaranja pitanja, samo zloupotreba i manipulacija u cilju odbrane sopstvenih političkih pozicija. Ujedinjena demokratska Srbija je jednokratni projekat koji Vučiću treba da obezbedi "konstruktivnu" opoziciju koja u Narodnoj skupštini operetski viče "živela Evropa", a pojedincima još jedan skupštinski mandat. Da zaključimo i završimo sa dilemom koja nije ni postojala: svi učesnici predstojećih izbora su Vučićevi saučesnici.

Ukoliko Vučić napokon reši problem Kosova, u smislu neke vrste priznanja njegove nezavisnosti, kako će se DS pozicionirati u tom slučaju?

Moje mišljenje je da je rešavanje problema Kosova važno za budućnost regiona i da svojim značajem prevazilazi uobičajena sporenja na liniji vlast/opozicija. Zato je loša vest ta da taj problem Vučić nikad neće rešiti, kao što nije rešio nijedan drugi problem naše države i društva. Štaviše, on je samo zakomplikovao i otežao rešavanje tih problema, a pri tom je i stvorio nove, poput ukidanja demokratskih izbora i medijskih sloboda. Kosovo je najveći i najteži politički problem u Evropi i da bi se rešio na obostrano prihvatljiv način potrebno je da svi koji učestvuju ili posreduju u razgovorima budu iskreno posvećeni traganju za takvim rešenjem. Umesto traganjem za rešenjem i kompromisom, najodgovorniji ljudi u Beogradu i Prištini se isključivo bave čuvanjem i jačanjem svoje vlasti. Izgleda da proces "puzajuće samostalnosti Kosova" svima odgovara. Zato je i odgovor na vaše pitanje jednostavan: Mi se nećemo opredeljivati prema nikakvom Vučićevom sporazumu koji podrazumeva celovito rešenje kosovskog konflikta, jer nam takav sporazum Vučić nikad neće predstaviti.

Za kraj bih voleo da razgovaramo o Vojvodini i njenoj političkoj sceni. Mnogi građani su zbunjeni dešavanjima u Vojvodini, između ostaloga i bliskom saradnjom Lige socijaldemokrata Vojvodine sa naprednjacima. Kako biste ukratko opisali ono što se dešava u Vojvodini?

Vojvodina kao tema je nestala iz političke agende vladajućeg režima. Više puta sam rekao da oni koji trenutno vladaju u Vojvodini ne razumeju čime vladaju. Vojvodina je evropska regija, u kojoj je jedino njena vlast antievropska i antidemokratska. Tome su doprineli i pojedini politički akteri iz Vojvodine. Savez Vojvođanskih Mađara kao koalicini parner SNS-u na pokrajinskom nivou, ali i večiti profesionalni “branitelji” vojvođanskih interesa, Liga socijaldemokrata Vojvodine koja je u direktnoj koaliciji sa SNS-om u Novom Sadu. Međutim, Demokratska stranka smatra da je pitanje autonomije itekako važno i da bi vojvođanska iskustva trebalo iskoristiti da se na nivou čitave Srbije sprovede regionalizacija i tako naš politički sistem učini efikasnijim i boljim. Svaki od prirodnih regiona u Srbiji ima svoje specifičnosti i mislim da je neophodno to formalizovati baš na tragu vojvođanskih iskustava. Uravnotežen regionalni razvoj ne podrazumeva pustošenje Vojvodine da bismo svi bili jednako siromašni, već podizanje drugih regiona po modelu Vojvodine kako bismo svi bolje živeli.

Neke vaše kolege ukazuju da je Novi Sad postao grad kojeg kontrolišu kriminalci. Spominju se i imena Andreja Vučića i Zvonka Veselinovića. Šta biste rekli o tome?

Istaknutiji funkcioneri Srpske napredne stranke u Novom Sadu vole da objavljuju fotografije na kojoj se vidi i predsednikov brat. Mlađi Vučić otvara radove na seoskoj kanalizaciji, obilazni mesne ogranke SNS-a, otvara lokalne stranačke prostorije. Prema svedočenju ljudi iz Srpske napredne stranke, Andrej Vučić rukovodi tom strankom u Vojvodini. Nemam nijedan razlog da u to ne verujem. Dokle doseže zona njegovog uticaja za sada je samo nagađanje. Zli jezici bi rekli da se njegove aktivnosti protežu i na sferu velikih „poslovnih“ poduhvata, a ne samo na formiranje mesnih odbora stranke. Zabrinjava to da istovremeno sa jačanjem Srpske napredne stranke u Novom Sadu, nepodnošljivo jača i podzemlje, odnosno najteži oblici kriminala. I to takođe svi vide i znaju u gradu. Vlast i kriminal u gradu su očigledno međusobno povezani novcem, finansijskim i političkim interesima. Ko je tu glavni, stvarno ne znam i ne mogu da kažem. Gore od ovoga bi bilo jedino da to ne znaju ni oni sami. U tom slučaju ćemo tek svedočiti najgorem.

S vremena na vreme u javnosti se pojavi vest o aktivnostima izvesne organizacije koja se zove Mlada Vojvodina. Da li znate o čemu se tu zapravo radi?

Zaista ne znam praktično ništa o njima, osim da se povremeno oglašavaju grafitima. Indikativno je samo da je to rade svaki put u momentu kada je potrebno pojačati utisak ko su „borci“ za vojvođansko pitanje, pa tako osvane po koja poruka na vratima prostorija LSV-a. Dakle, graffiti-party...

Izvor: Vreme

PRATITE NAS

Postani član

KATEGORIJE