lat

Сужавање појма родно осетљивог језика


ПОДЕЛИТЕ:

У тексту који је објављен у Вечерњим новостима проблематизује се да ли је пројектом Координационог тела за родну равноправност направљен корак унапред или корак уназад када је дискриминација у језику у питању.

Др Марина Николић, виша научна сарадница Института за српски језик САНУ, примећује да ауторке приручника "нису баш у сагласју са достигнућима српске гендер лингвистике (иако се на њу позивају)":

- Оне сужавају појам родно осељивог језика, сводећи га, нажалост, само на суфикс. И то сматрам највећом маном ове књиге. Мислим да родно осетљив и недискриминаторан језик (који осим суфикса подразумева и забрану сексизама, избегавање фраза типа "нежнији пол", "лепши пол" и слично), заиста може учинити жене видљивијим и равноправнијим. Али, то је само једно од средстава, а никако најважније, мишљење је Марине Николић, председнице Форума жена Демократске странке, изечено поводом дилема које су се у јавности појавиле поводом Језичког приручника у оквиру пројекта „Кључни кораци ка родној равноправности“ и примедби да је уз мањкавости које садржи само још један покушај да се нецеловито третира проблем дискриминације који реално постоји.

ПРАТИТЕ НАС

Постани члан

КАТЕГОРИЈЕ