ћир

Sećate se...


PODELITE:

Svako vreme nosi neke svoje specifičnosti, u našoj državi nekako su u poslednje vreme jako popularni murali. Znate ono, slika nekog ili nečeg preko fasade, naizgled vrlo jednostavno i kreativno. E, sada da li su uvek opravdani i estetski ispravni to je nešto o čemu se može diskutovati, ali činjenica je da ih ima sve više. Oponenti bi sada rekli da se o ukusima ne raspravlja i jesu u pravu, samo što se najčešće ne raspravlja o ukusima nego o zdravom razumu. Sećate se toga?

Nekada je to bila početna tačka kritičkog razmišljanja o stvarnosti, a onda kada smo počeli da ga gubimo pokušali su da ga vrate u centar pažnje sjajni tandem Pavić – Šojić, ali na kraju ipak nekako zajedno sa Gutovićem otišao u nepovrat.

Tako su murali počeli da se crtaju i kome treba i kome ne, da se uništavaju fasade i koje treba i koje ne. Sve je nekako ostalo van domašaja zdravog razuma. Murale su dobili umetnici, sportisti, gradski likovi, ljudi koji su na bilo koji način zadužili društvo kome su pripadali. Da, najčešće su to ljudi uz čije ime na žalost ide prošlo vreme, a onda onako bez najave jedan hotel u Nišu je otišao korak dalje. I to ne bilo koji hotel nego jedan od simbola Niša Hotel Ambasador, pokušava da uradi nešto što do sada nije viđeno. Sećate se tog hotela? Hotela gde je Bjelogrlić letos s leđa (frontalno) napao starijeg (jedva par godina) Antonijevića.

Već dva dana vredni radnici vise sa fasade Ambasadora pokušavajući da sastave najveću slagalicu, (znate one slagalice od 1000 ili više delova, uglavnom sa lepim prirodnim motivima ili vrhunskim umetničkim delima), sa likom predsednika. Svaki od prozora čine jedan deo te slagalice koja će, kada bude sklopljena, činiti najlepšu sliku naše stvarnosti. Dobro možda ne najlepšu, ali svakako najveću.

Znate onaj osećaj kada se nađete na trgu nekog grada koji ne poznajete pa podignete pogled visoko kako biste uhvatili svaki detalj te slike za neka buduća sećanja. U tim trenucima kroz glavu uvek prolaze samo lepe emocije i neka seta za prošlim vremenima. E, tako vam je sada u Nišu. Stanite na glavni gradski trg, podignite pogled i uhvatiće vas seta za nekim prošlim vremenima kada je Ambasador bio simbol grada Niša. Sećate se Niša? Grada koji se borio protiv sistema, grada u kome je živeo rock`n`roll, grada koji je bio prkosan. Carskog grada! Sada smo nekako od tog carskog grada stigli do murala (dobro, slagalice) predsedniku.

Znam da je Ambasador sada privatni hotel i da nije baš na javnosti da sudi da li i kako će neko da izjavljuje zahvalnost, dobrodošlicu ili ljubav predsedniku. Ali, mislim da je na svima nama da prizovemo zdrav razum i shvatimo da su njegove granice odavno pređene, jer neko je to morao da smisli, neko da dizajnira, neko da izradi, neko da odobri, neko da postavi.

Neko je očigledno imao nameru da prekrije prošlu subotu, dva sporna zakona, jednu veliku blokadu i jednu veliku nadu koja se probudila u vilinom gradu. Sećate se prošle subote? Srbija je uStala tada! I opet će ove subote bez obzira na sve murale (slagalice) kojima skrećete pažnju u poslednje vreme. Nismo baš svi zaboravili Šojića, ipak je on naš zemljak.

P.S. Vidimo se u subotu! Za svaki slučaj ćemo se i čuti, ako nas ne budete videli od slagalice (murala).

Marija Milenović, komunikološkinja

PRATITE NAS

Postani član

KATEGORIJE