lat

Промена система могућа само уз слободне и активне грађане


ПОДЕЛИТЕ:
Foto Igor Pavićević

ауторски текст председника Демократске странке др Зорана Лутовца

Солидарност и одговорност су врхунске вредности уређених демократских држава. У последњих неколико дана, пред Централним затвором, Првим основним и Прекршајним апелационим судом, демонстрирали смо солидарност и захтевали одговорност надлежних. Солидарност са грађанима који су жртве институција, институција које би требало да их штите, али и да тражимо одговорност оних који не раде у јавном интересу.

Сведоци смо насиља институција над грађанима. Сви грађани који се данас налазе на издржавању прекршајних казни затвора, осуђени су у тзв. скраћеном поступку. Закон о прекршајима, који уређује поступак у коме су осуђени, ни у једној својој одредби не користи израз „скраћени поступак“, нити је он прописан као посебан прекршајни поступак. Напротив, Устав Републике Србије забрањује оснивање привремених, преких или ванредних судова (чл. 143. ст. 3). И поред свега, скраћени поступак се примењује. Тиме се не поштује закон и Устав од оних који би требало да га спроводе. Осим преких пресуда, грађани су приликом хапшења били изложени физичком насиљу: на друштвеним мрежама круже снимци физичких повреда демонстраната задобијених од полиције после краћег или дужег задржавања, тј. лишења слободе, о чему у Уставу постоји јасна одредба у којој се каже да се према лицу лишеном слободе мора се поступати човечно и с уважавањем достојанства његове личности, да је забрањено свако насиље према лицу лишеном слободе и да је забрањено је изнуђивање исказа. О томе је писала и професорка Весна Ракић Водинелић.

Шта нам говори пракса на демонстрацијама?Да је полиција користила прекомерно силу и неселективно хапсила оне који су јој били доступни, а не коловође и виновнике нереда. Да су тужилаштво и судство у свом раду деловали ван законских и уставних оквира и подржавали полицију уместо да утврђују чињенице и омогуће уставом загарантована права ухапшенима на одбрану и поштено и правично суђење.

Потребно је да се мења пракса, али да бисмо имали суштинске промене, неопходно је да се мења систем. Први корак на том путу су уставне промене у области правосуђа.Демократска странка је 2016. године предложила неопходне Уставне промене које предвиђају: искључење извршне и законодавне власт из поступка избора и унапређења судија и тужилаца; успостављање предвидљивих, објективних, једнообразних правила за избор и унапређење судија и тужилаца које свима дају једнаке шансе; искључење Народне скупштине из поступка избора председника судова иунапређење стандарда права на природног судију/тужиоца.

Али, промена система захтева и да се ми као грађани мењамо. Другим речима, тај процес захтева и промену свести, односно разумевање и прихватање да је судство је посебна грана власти. Независно праводуђе је, пре свега, ствар свести о томе да је судство посебна грана власти која непристрасно штити слободе и права грађана; а да тужилаштво самостално гони учиниоце кривичних и других кажњивих дела. То стање свести се односи на првом месту, на вршиоце судске и тужилачке функције, али и на друге носиоце јавних функција, поготово политичких, као и на друштвено-економске моћнике који својим изјавама и другим облицима деловања могу угрожавати независност правосуђа.

Степен свести о значају независности правосуђа, зависи од политичке и правне културе дате заједнице, о чему је писао и професор Танасије Маринковић. А наша политичка и правна култура, произашла је из политичке културе једнопартијског ситема и концепта јединства уместо поделе власти. Имаћемо независно судство када будемо променили акта, али и свест, политичку и правну културу у којој носиоце извршне и законодавневласти неће коментарисати неправоснажне судске одлуке и кривичне поступке који су у току. Поред развијања суштинске независност судија и тужилаца, неопходно је унапредити и механизме њихове персоналне независноти. То би подразумевало промену Устава у правцу прецизирања услова за разрешење судија и (заменика) тужилаца, и доследно гарантовање сталности судијске функције – укидање првог избора на три године.

Али, промене система су немогуће и неодрживе без активног учешћа грађана. Протести, као одговор грађана на политичку ситуацију у земљи, поново су покренули и дилему “може ли грађански скуп бити истовремено и политички.“ Не само да може, него и мора! Свако онај ко је неправедно и противправно приведен, ухапшен или осуђен јесте политички затвореник. И сваки протест тим поводом јесте политички протест. Грађанско и политичко су нераздвојни. Грађани не смеју дозволити да буду измештени из политике! Политика јесте за грађане! Политика, којом се баве странке режима, одбија људе. Политика мора бити враћена грађанима! Нико нема права на монопол над политиком! Што се више грађана буде укључило у политику то ће она бити чистија, исправнија и боља.

Ако грађани неће да се баве политиком, политика ће се и даље бавити грађанима на погрешан начин.
Зато будимо солидарни, будимо истрајни и вратићемо достојанство, вратићемо институције, ослободићемо заробљену државу! Наше реакције нису притисак на судове, напротив! Наше реакције су охрабрење судијама да се одупру политичким притисцима и суде како им Устав и закони налажу.

ПРАТИТЕ НАС

Постани члан

КАТЕГОРИЈЕ