Premijerka Brnabić da odgovori da li pravno obavezujući sporazum znači stolica za Kosovo u UN

Na čemu zasniva svoje uverenje i obećanje izrečeno u Berlinu da će Srbija i Kosovo odnose harmonizovati do 2025. godine i potpisati dugoročni dogovor o punoj normalizaciji? Kako i kada smo od istorijskog govora predsednika Vučića o budućnosti južne srpske pokrajine, kako ga je Brnabićka ocenila, stigli do njene ocene date stranim medijima da je izvesniji dogovor sa Prištinom od članstva Srbije u EU? Proističe li ova tvrdnja iz unutrašnjeg dijaloga koji Vučić permanentno vodi sa samim sobom ili iz dijaloga sa faktorima odlučivanja u spoljnom svetu? Da li je njoj samo dodat mikrofon da kaže narodu ono što predsednik ne sme?

Iskustvo nas uči da trajni mir i stabilnost na Balkanu može da se postigne samo u okviru perspektive članstva u Evropskoj uniji, a da je preduslov za Srbiju rešavanje svih bilateralnih problema koje zemlje ovog regiona imaju. U tome se slažu sve članice EU, među kojima su i zemlje koje ne priznaju nezavisnost Kosova. Šest godina je potrošeno u koncipiranju Platforme o Kosovu, izbornih obećanja koja su se ticala Kosova, tumaranja i lutanja bez voznog reda, u razmenjivanju jedne neostvarive ideje za drugu ostvarivu samo na papiru, fingiranog sučeljavanja i nepostojećeg konsenzualnog dogovora.

Između dva sondiranja javnog mnjenja lansirani su predlozi za jednokratnu upotrebu, a nedovoljno je učinjeno da život ljudi bude lakši, mirniji i sigurniji. Potrošeno vreme za sučeljavanje sa prošlošću i budućnošću sada se pretače u nešto o čemu građani ništa ne znaju, što će ih obavezivati i omeđati. Ko je premijerki došapnuo novi datum? Kada su i kako tehnički pregovori u Briselu evoluirali do pregovora o punoj normalizaciji? Podrazumeva li normalizacija stolicu Kosova u UN, naše priznanje druge države ili kršenje Ustava svoje zemlje?

Informativna služba Demokratske stranke