Предлог буџета за 2021. годину је тешко остварив

Два пандемијом правдана ребаланса у 2020. години довела су Србију до највећег мањка у државној каси, стога би буџет за 2021. годину морао да представља озбиљан заокрет ка државним захватањима која су примеренија могућностима привреде, уз потрошњу која би подстакла раст и развој. Претерани оптимизам карактеристичан за садашњу власт, која Србију приказује као значајну економску силу, иако је она једна од најсиромашнијих земаља Европе, присутан је и у овом документу. Подаци ММФ-а показују да Србија заостаје у односу на свет. Од 2013. до 2020. године реални друштвени производ Србије порастао је за око 14%, док је светска економија имала реални раст од 22%. Изгледа да “златно доба” заобилази Србију.

Предлог буџета за 2021. годину заснива се на макроекономским претпоставкама о реалном расту бруто друштвеног производа и државним приходима које нису реалистичне. Предвиђа се висока стопа раста бруто друштвеног производа (БДП) од 6%, иако све светске финансијске институције предвиђају нижи раст. Извесно је да ће се пад страних директних инвестиција наставити у 2021. години, а пад улагања очекује се и у приватном сектору, па пораст јавних инвестиција неће бити довољан за остваривање предвиђене стопе раста. Планирани мањак од 3% бруто друштвеног производа није висок, али би било сврсисходно да је нижи, а разлог лежи у контроли раста јавног дуга који након неколико година расте номинално и у односу на БДП. Прецењивање раста БДП-а довешће до прецењених прихода, односно, до већег мањка у буџету.

На приходној страни буџета доминира ПДВ, где је изражена несразмера између оног дела који се наплаћује на увоз и дела из домаће потрошње. У ситуацији високе неизвесности није упутно повећавати или уводити нове порезе, поготово уколико су они усмерени на продуктивни део привреде (ИТ сектор) или на сиромашне грађане (увођење пореза на шупе). На страни расхода проблеми могу да настану код плата у државном сектору. Њихов укупни удео у БДП-у (државна администрација, здравство, високо образовање и наука) достигао је преко 11% БДП-а, што је далеко изнад оптималног удела.

Увођење швајцарске формуле за обрачун пензија доноси извесност за пензионере, док њихов пројектовани раст у 2021. не угрожава стабилност буџета. Иако предлог буџета за 2021. годину уводи више реда у пензијски систем остаје проблем умањења пензија из 2014. године. Дуг пензионерима настао по основу противуставног умањења пензија мора да се врати, али буџет за наредну годину не разматра ово питање и не утврђује начин и динамику враћања одузетих пензија.

Забрињава брзи раст јавног дуга Србије предвиђен предлогом буџета, који садашња власт потцењује. Држава планира да се задужи за износ који је виши од прихода буџета. Укупне камате на јавни дуг и трошкови задуживања брзо расту, па је за наредну годину за њих потребно издвојити износ приближан укупним социјалним давањима. Сав порез на добит правних лица иде на плаћање камата. Посебно забрињава што садашња власт задуживање сматра успехом.

Предлог буџета за 2021. годину не увиђа да систем пореза и социјалних давања не одговара друштву у коме је неједнакост изражена. Највећи део прихода долази од ПДВ-а који је регресиван и највише оптерећује сиромашне, док су непосредни порези на рад, добит и имовину релативно мањи део прихода буџета. Иако би прелаз са претежно посредних на претежно непосредне порезе, као главих извора прихода буџета, захтевао дужи временски период, сматрамо да је потребно да овај буџет и његови пратећи фискални документи макар помену ту могућност.

Уз неодговарајуће макроекономске претпоставке за израду буџета и неизвесност наметнуту ковидом, можемо очекивати погоршање фискалне ситуације у 2021.години. Готово је сигурно да ће овај буџет бити промењен у току године.

Србољуб Антић,
Председник Ресорног одбора Демократске странке
зафинансије и монетарну политику