Павле је ухапшен и ја не могу држати час

Хапшењем матуранта Филолошке гимназије, чије име на молбу мајке да га не помињемо не желим да наводим, и експресном пресудом од 30 дана затвора и упућивањем на издржавање исте у Падинску скелу, Вучић је показао кога се највише боји. Највећа политичка кукавица у историји Србије дрхти од страха пред матурантима жељним слободе и правде, тресе се док непоколебљива младост Србије своје чисто младалачко срце супротставља његовој лудачкој политици лажи, обмана, страха и насиља, не допуштајући да им један диктатор проћерда најлепше године живота, да им „младост као ситан кусур одброји“.

Момак од деветнаест година је осуђен на тридесет дана затвора јер није син власника Пинка и није убио девојку на пешачком прелазу возећи џип преко 100 километара на сат. Осуђен је јер се усудио да тражи затвор за оне који су покушали убиство новинара у Гроцкој и наредили паљење куће тог новинара. Осуђен је јер је тражио правду за жртве Јуткиног сексуалног насиља, јер има мајку коју воли и која га је васпитала да жене поштује и штити, а не да их угрожава и понижава. Осуђен је, јер не вози ауто и није убио жену на наплатној рампи, али је тражио правду и за њу. Осуђен је јер је захтевао да се истражи ко су налогодавци и инспиратори убиства Оливера Ивановића. Један матурант Филолошке гимназије експресно је осуђен као да је не дај Боже без дозволе направио чардак на врх Копаоника, као да је са фантомком на глави порушио пола Савамале и киднаповао портира који је од страха нажалост преминуо.

Александар Вучић је пред децу, која су солидаришући се са ухапшеним школским другом, кренула ка полицијској управи града Београда, послао кордоне. Пред власнике стеченог знања, власник купљеног знања и фалсификованог доктората поставио је жандармерију. Човек који не може да објасни како његов отац лута улицама Београда док у ранцу носа триста хиљада евра, на те исте улице је пред децу поставио оне који својој деци треба да објасне да поцепане патике носе због оваквих властодржаца. И да их је срамота што су пред неку другу децу изашли онако како треба да изађу пред мафијаше и њихове конкубине које им командују, постројавају их и понижавају. Пред ученике једне од најнаграђиванијих средњих школа, пред будућу елиту ове земље, пред оне који су своје знање стекли вредно учећи, који су стечено знање потврдили на бројним европским и светским такмичењима, пред 1.300 каплара двадесет првог века, поставили су кордоне они који продају кости, славу и смисао борбе 1.300 каплара двадесетог века. Бранећи свог школског друга, солидаришући се са њим, они не бране само њега, већ и идеале својих једновековних претходника, који су у темеље слободе несебично уградили своје кости, као и свих оних хероја незнаних и знаних који су кроз историју устали у одбрану слободе, истине и правде. Ученици Филолошке гимназије јуче су одбранили и положили матурски испит живота са највишим оценама.

Та деца постала су оваква каква су очувавши морално здравље упркос Пинку и Фарми, захваљујући и професорима који их историју уче стварајући је заједно са својим ученицима. То су професори који су сопственим примером научили своје ђаке како је професор Милоје Павловић 21. октобра 1941. у Крагујевцу пред фашистичким стрељачким стројем одржао последњи час својим ученицима али и свим будућим генерацијама ђака у Србији, реченицом:

„Пуцајте, ја и сада држим час!“

Професор историје у Филолошкој гимназији Небојша Максимовић изјавио је за ББЦ:

„Павле је ухапшен и ја не могу држати час!“

Професоре, то је најбољи час који си одржао овој деци. Са свим својим колегама који су подржали ту децу. Која су многима у овој земљи такође одржала час. Јуче смо видели апостоле нове наде, веснике новог пролећа које незадрживо стиже у Србију и нема тог кавеза и тих решетака које ће га зауставити.

Диктатор би дао све на свету да има овакве пријатеље и другове какве има ухапшени матурант. Да је вољен као што је вољена неспутана младост и храбро срце овог момка који са деветнаест лета хоће да буде грађанин а не поданик. Диктатор би дао све на свету да његови пријатељи миришу на слободу, достојанство, понос и храброст а не на вазелин.

Младост Србије је показала диктатору како лако у Србији окови постају крила. То су крила нове наде за које се вреди борити да не одлепршају из Србије. Да их не поткрешу маказе репресије, бесперспективне свакодневице учмале у мемлу страха и трулежи ситног шићарења.

Само их пустите да лете…И не дирајте их, не својатајте, немојте да их летењу уче они који су дозволили да живе у кавезу, да их певању уче они дресирани Пинком. Јер уместо крила наде, постаће крила птица селица. Нека расту. Нек јачају. Биће то моћна крила птица које певају о слободи, којима ће само небо бити граница.

Србијо, хиљадили ти се овакви синови и кћери што громко певају о слободи славећи живот!

Извор: Данас