lat

''НЕ'' продаји државног капитала у Комерцијалној банци а.д. Београд


ПОДЕЛИТЕ:

Министар финансија у Влади Републике Србије, (др?) Синиша Мали изјавио је 20. маја 2019. године:
''Држава полако излази из власништва у банкарском сектору и остала нам је још само Поштанска штедионица.'',
истовремено констатујући да је управо завршена продаја државног капитала у ЈУБМЕС банци, тe најављујући продају државног капитала у Комерцијалној банци а.д. Београд.

Намеће се логично питање: ''У чије се ви име и уз чију сагласност уопште повлачите из банкарског сектора?''

Као круцијални разлог за приватизацију банкаског сектора министар Синиша Мали навео је, да је управо тај процес услов за нешто што се зове дигитализација банкарског система јер је по његовим речима дигитализација представља основ конкурентнијег положаја неке банке на тржишту.

Значи, дигитализација је разлог продаје државних банака!

Демократска странка, из истог саопштења Синише Малог разумела је да је окончан поступак продаје ЈУБМЕС банке, те пошто нисмо били у могућности да пронађемо информације у средствима јавног информисања о спроведеном поступку, постављамо питање министру финансија: ко је постао стратешки партнер ЈУБМЕС банке? Грађани Србије имају право, а Влада обавезу да стави на увид све детаље продаје државне ЈУБМЕС банке, посебно да ли је купац банка са дугогодишњим искуством у банкарском пословању, по којој цени је продата, колико пута је капитал стратешког инвеститора већи од капитала ЈУБМЕС банке, јер би то требало да представља неки уобичајен предуслов и минимум услова продаје! У противном, мотив продаје се може довести под знак питања.
Демократска странка изражава оштро противљење посебно продаји највеће српске банке, Комерцијалне банке а.д. Београд, јер је то не само непотребно него и неодговорно поступање Владе у погледу очувања стабилности сектора банкарских услуга!

Да је противљење Демократске странке продаји државног капитала у Комерцијалној банци а.д. Београд исправно и оправдано, потврђује и образложење одлуке Народне банке Србије, о куповини додатних 30 тона злата дато 21. маја 2019. године, само један дан након изјаве министра финансија, у коме се каже: ''Србија повећава резерве злата са циљем да се земљи обезбеди сигурнија будућност у околностима потенцијално негативних кретања на финансијским тржиштима, али и на тржишту нафте, бакра и челика.''

Како ће то 30 тона злата спасити Србију од потенцијално долазеће финансијске кризе, а највећа српска банка неће?
Додатни разлози противљења продаји Комерцијалне банке а.д. Београд су: Прво, неразвијена земљама попут Републике Србије, са изразито малим БДП по глави становника, увозно зависном привредом, посебно у енергетском сектору, врло осетљивом на поремећаје који могу настати на међународном тржишту, привредом недовољно интегрисаном у међународно тржиште пактично без сложених и производа високог степена технолошке обраде, услед изражене корупције неатрактивним привредним амбијентом за инвестиције великих светских компанија јер исте евидентно упорно изостају, не сме себи дозволити продају најзначајније домаће банке, јер та банка представља равнотежу државног и приватног капитала на финансијском тржишту, и гарантује пружање свих потребних банкарских услуга привреди и грађанима;
Друго, Комерцијална банка а.д. Београд по досадашњем искуству представљала је финансијску институцију која је на најпрофесионалнији начин учествовала у свим пројектима који су имали за циљ спровођење државних развојних политика у Републици, истовремено поштујући тржишне принципе пословања; Треће, продајом свих државних банака неспорно се стварају услови за картелизацију на тржишту банкарских услуга, што последично може довести Републику Србију у дугорочно инфериорну позицију и немогућност спровођења развојних политика земље, јер приватни капитал познаје искључиво остваривање профита као једини циљ пословања. Гаранција за неометано функционисање државе и привреде у првом реду била је управо Комерцијална банка а.д. Београд;

Четврто, Влада која је отуђила државно пољопривредно земљиште кршећи српске законе које се обавезала да ће спроводити, чином уношења земљишта у имовину Пољопривредне корпорације Београд, да би потом ПКБ то исто земљиште продао за нешто више од 100 милиона ЕВРА, цену неколико пута мању од тржишне, Влада која је под концесију дала аеродром ''Никола Тесла'' у Београду на период од 25 година уз једнократну концесиону накнаду мању за 250 милиона ЕВРА од двадесетпетогодишње нето добити коју би Република Србија остварила од аеродрома по тренутној висини нето добити која износи око 30 милиона ЕВРА, Влада која је продала највећег српског произвођача лекова Галенику а.д. Београд за нешто више од 10 милиона ЕВРА уз претходно окончану инвестицију у нову фабрику вредности 50 милиона ЕВРА и отпис обавеза преко 200 милиона ЕВРА, Влада која је средствима Телеком Србија а.д. Београд у висини од најмање 320 милиона ЕВРА купила неколико кабловских дистрибутера чија је тржишна вредност у најбољем случају 10 пута мања од плаћене, Влада која је најављивала силне инвестиције од којих се није реализовала ниједна, од француског великог произвођача аутомобила у Обреновцу, немачког Фолксвагена, фабрику чипова вредности од милијарде ЕВРА, финског произвођача камиона Сису у Прибоју, те низ других штетно склопљених послова по Републику Србију и датих а неостварених обећања, није Влада којој се сме дозволити играње са најзначајнијом банком на домаћем тржишту, није Влада која има кредибилитет за продају те Комерцијалне банке а.д. Београд; 

Пето, имајући у виду досадашње искуство, постоји оправдана сумња да би продаја државног капитала у Комерцијалној банци а.д. Београд, као и у случају свих претходно побројаних пословних комбинација Владе Републике Србије, подразумевала постојање уговора са клаузулама тајности. Ниједан од уговора којим је отуђено трајно или привремено власништво на државним средствима није до сада објављен. Зашто, шта се то крије у тим уговорима од грађана Србије, у чије се име заправо и закљују сви послови?

Демократска странка посебно не прихвата изговоре самозваних експерата, да је држава лош власник. Јер догма да је држава лош власник и јесте наметнута, представља изговор и шаље поруку да је потребно продати све државне ресурсе, било коме, по могућности буд за што, по цени испод сваке тржишне. Логично такав приступ отвара могућност остваривања велике разлике у цени, разлике између стварне тржишне и остварене у поступцима који су до сада спроведени од стране Владе. Наравно, благодети остварене користи уживају само неки, по правилу они врло блиски Влади, док трајну штету трпе грађани Републике Србије.

Демократска странка изражава став да држава не може бити ни добар ни лош власник. Људи су ти који знају или не знају, односно који јесу или нису часни. Држава мора спроводити законе, посебно оне који дефинишу кривичну одговорност особа које их крше.

Да ли је на пример следећи исту логику, потребно хитно покренути приватизацију једног или више државних факултета јер очигледно постоји сумња, можда и више од тога, да су нестручни људи управо са тих факултета стали иза спорних научних радова? Јер држава је лош власник! Или дати управљање пословима у надлежности Владе у концесију некоме много компетентнијем, јер ова Влада евидентно није способна да управља системом, наравно уз обавезно изузимање послова које колоквијално можемо означити тремином ''дигитализација''?

Игор Момчиловић Ресорни одбор одбор за привреду ДС

ПРАТИТЕ НАС

Постани члан

КАТЕГОРИЈЕ