18.05.2021. / Вести
Ових дана многи лекари, медицинске сестре, професори, директори школа, библиотека и осталих јавних институција куцају на врата наших домова са бирачким списковима под мишком и агитују. Није у питању агитација да се људи вакцинишу, или да се учлане у локалну библиотеку, већ да изађу на изборе за савете месних заједница и подрже СНС кандидате. Других кандидата готово да ни нема, јер напредњаци ништа не препуштају случају. Они се потруде да изборе добију и пре него што их распишу. Тако је и са овогодишњим изборима за чланове месних заједница.
Добро је познато да СНС користи целокупну државно-страначко-криминалну машинерију како би победила грађане који су се у оквиру различитих грађанских иницијатива, кандидовали или планирају да се кандидују на изборима за савете месних заједница. Када напредњаци начују да неко ко није „њихов“ планира да се кандидује, одмах праве тактику како да га се отарасе. Некад је довољно само послати „доборнамеран“ савет да ћеш због кандидатуре изгубити посао. Ако си баш, баш тврдоглав, напредњаци се не либе да ти у црним џиповима дођу на кућни праг и изломе тек засађен воћњак, као што је то био случај на прошлим изборима у једном селу надомак Вршца. Додуше, постоје и елегантнији методи да се унапред елиминише свака врста конкуренције и избегну непријатности са претњама, застрашивањем и уништавањем приватне имовине конкурената. Локална напредњачка власт у малој општини Владимирци крај Шапца досетила се да уопште не спроводи изборе за месне заједнице! Они једноставно из редова напредњака именују страначке поверенике по селима који врше функцију председника месне зједнице. Овакав незаконит избор председника месне заједнице чак је озваничио и општински парламент. Актуелни режим не само да је посвећен ометању кандидатура грађана на изборима за месне заједнице и онемогућавању грађана да учествују у контроли изборног процеса, већ он и на овим изборима користи све напредњачке изборне механизме као што су притисак на бираче, куповина гласова или „бугарске возове“. Злоупотреба власти од стране владајуће партије иде дотле да СНС без срама проглашава победу на изборима за месне заједнице иако на овим изборима странке не би смеле да учествују, већ искључиво грађани. По закону, на изборима за месне заједнице политичке партије немају шта да траже, јер су ови избори ствар грађана који сами, без спољног притисака, између себе бирају људе, своје комшије, који су у највећој мери спремни и способни да се боре за добробит свог комшилука, а не оне који неће радити ништа или ће само извршавати партијска наређења. Проглашавајући страначку победу на изборима на којима странке ни не учествују, јасно се осликава намера СНС-а да има тоталитарну власт и њихова жеља да „владају“ чак и месним заједницама иако оне формално нису орган власти. Вишегодишња владавина СНС-а разорила је и обесмислила много тога у нашој држави, па и изборе за месне заједнице и то је свима јасно. Па ипак, остаје непознаница: шта то мотивише људе који имају своје професионалне каријере и углед у локалној заједници попут лекара или професора са вишедеценијским радним стажом да учествују у оваквим лакрдијама какви су избори за месне заједнице? Зашто овакви људи пристају да агитују и учествују у нечему што води у тотално гушење слобода и гажење политичких права грађана? Како професорка књижевности са 30 година стажа може пре подне нашој деци да предаје Антигону, да прича о херојској борби Антигоне против аутократе Креонта, а после подне да се преобрази у СНС јуришницу која са бирачким списком иде по зградама и бележи ко ће изаћи на изборе за месене заједнице, а ко неће?! Да ли је једини разлог за политички ангажман ове вршачке професорке обећано јој место директорке градске библиотеке? Да ли је истина да појединци који васпитавају и образују нашу децу добровољно пристају да буду оружје у рукама Креонта само зарад остварења најситнијих личних амбиција? Да бисмо се изборили за државу која ће подстицати грађанске иницијативе које имају за циљ веће учешће грађана у политичком и друштвеном животу, а где је нарочито важна партиципација на нивоу месних заједница, морамо засукати рукаве. Преко су нам потребни професори који и пре подне и после подне верују у оно што предају својим ученицима. Нисмо сви рођени да будемо храбри и бескомпромисни борци за правду попут Антигоне, али зато можемо да подржимо оне који то јесу. Овај аутократски режим срушиће храбри појединци и побуњен народ баш као у Софокловој трагедији. Драгана Ракић, заменица председника Демократске странке