Напредњаци опаснији од короне за пољопривреднике

Многи од нас су плаћали и казне од 50.000 динара, јер смо се дуже задржали радећи на њивама па нисмо стигли пре полицијског часа који је почињао у 17 х да се вратимо нашим кућама. Гледајући из данашње перспективе, када дневно имамо више од 5.000 оболелих, и када скоро да нема никаквих казни за оне који крше епидемиолошке мере, видимо да смо прошле године ми пољопривредници били само колатерална штета.

Ове године пољопривредни поизвођачи на територији града Вршца осим са короном суочавају се и са неодговорном политиком локалних власти. Наиме, из нама непознатих разлога, први круг лицитације за државно пољопривредно земљишта који се обично одржава током септембра и октобра, јер је то најоптималнији перод како би сељаци могли на време да узору њиве и адекватно их припреме за сетву - прошле године једноставно није одржан. Уместо тада, лицитација је одржана пуних 6 месеци касније - почетком марта, када би уствари требало да се одржи други круг лицитације за ону земљу која није излицитирана у првом кругу.

Осим што је лицитација каснила пола године, и што су прошли сви агротехнички рокови за квалитетну обраду земљишта, и што ће приноси бити далеко мањи, ова лицитација је по први пут одржана електронски. А то значи, да би пољопривредник могао да учествује на лицитацији морао је претходно да скенира уплатницу и пошаље је на имејл Градској управи у Вршцу.

С обзиром на то да се данас пољопривредном баве махом старији људи који нису информатички писмени, поставља се питање колико су електоронске пријаве доступне сваком пољопривреднику који жели да лицитира државну земљу? Овогодишња онлајн лицитација је све нас пољопривреднике изненадила, имајући у виду да је прошле године упркос уведеном ванредном стању лицитација одржана „уживо“ као и свих ранијих година.

Многи пољопривредници на територији Града Вршца су презадужени, имају кредите које морају да враћају и зато су ипак учествовали на овој закаснелој лицитацији знајући унапред да ће приноси по хектару бити минимални, или да ће чак бити у губитку. Јер, једноставно - људи немају избора. Јавна је тајна да годинама уназад држава толерише многобројне неправилности у вези са лицитацијом државног земљишта.

Тако се дешава да људи који немају чак ни најосновнију пољопривредну механизацију излицитирају по стотину хектара, а после ту земљу незаконито дају трећем лицу да је обрађује. Тако је у Вршцу, а претпостављам и у свим другим општинама. На овај начин до државног земљишта незаконито долазе људи блиски врху СНС власти.

Да локалне власти као и саму државу баш брига за село и сељаке говори и начин на који је недавно спроведена комасација у катастарској општини Влајковац, селу крај Вршца. Тако се дешавало да се грешком локалне администрације 1 хектар обрадивог земљишта веже за 20 хектара необрадивог земљишта. Последица тога је да је држава на губитку, јер више нико неће обрађивати ни тај један хектар, пошто му се не исплати да за њега плаћа 20 пута већу накнаду.

Како смо незванично сазнали од мештана села Влајковац, након што су изашле званичне земљишне карте, члан градског веће за пољопривреду Слободан Јованов је на инсистирање појединих људи незаконито мењао позицију неких парцела на картама?! Овом приликом позивамо надлежне органе, да провере да ли су тврдње мештана Влајковца истините, и уколико је било кршења закона, да адекватно казне све оне који су у томе учествовали.

Све претходно наведено је поражавајуће, али најтеже од свега боли чињеница да уколико сте млад човек који воли село у коме је рођен и који жели да у њему остане и да заснује своју породицу, бићете непријатно изненађени када покушате да подигнете стамбени кредит за зидање куће. Обијајући прагове банака бићете поражени сазнањем да уколико живите у селу мањем од 1.500 становника не можете да добијете стамбени кредит. Банке ће вам рећи јасно и гласно оно што министар пољопривреде Бранислав Недимовић не сме – куће на селу немају вредност!

Зато их банке не узимају под хипотеку, као средство обезбеђења кредита. Банке чак неће да узму ни пољопривредно земљиште као гаранцију за стамбени кредит, иако то исто пољопривредно земљиште узимају као гаранцију при куповини пољопривредне механизације која је често скупља него зидање куће. Обраћао сам се министру Недимовићу и указивао му на ову дискриминацију којој смо изложени ми млади људи који живимо на селу. Његов одговор још увек чекам.

Колико је изражена небрига државе према пољопривредницима и да смо далеко од „економског тигра“ на Балкану видели смо пре месец дана када су субвенције са 5.200 динара по хектару смањене на 4.000 динара и то је нова кап у препуној чаши жучи намењеној домаћим пољопривредним произвођачима. Пре доласка СНС на власт субвенције су износиле 12.000 динара по хектару и могле су да се добију за 100 хектара, дакле укупно 1.200.000 динара.

Данас, за време СНС власти може да се добије 4.000 динара и то максимално за 20 хектара, што износи бедних 80.000 динара! Дакле, разлика у висини субвенција за време демократа и напредњака је невероватна: за време бивше власти сељаци су могли годишње да добију чак 1.120.000 динара више, што из данашње перспективе изгледа као диван сан.

Међутим, нама пољопривредницима је некада и тих 12.000 динара било мало, хтели смо више, па смо знали да се побунимо и да очас посла истерамо тракторе и блокирамо путеве. Сада када позовем своје пријатеље и комшије да поново блокирамо путеве и искажемо своје незадовољство, јер смо сви на ивици преживљавања, они ми кажу: „Некад је било друго време. Данас су криминалци и мафија на власти. Зато не смемо.“

Пристајање да ти мафијаши воде државу никада не сме да нам буде опција. И ја нећу одустати од борбе да пољопривредници могу пристојно и достојанствено да живе од свог рада. И не само пољопривредници него сваки човек који поштено ради. За такву државу се увек вреди борити.

Дарко Грбић, пољопривредник из Влајковца и члан Демократске странке