ћир

Malo para za kulturu koje se – i ne troše


PODELITE:

Kako je skrojen „kulturni budžet“ Republike Srbije za 2020. godinu i šta su mu najveći nedostaci

Autorski tekst Gorice Mojović za Danas

Oni malobrojni koji prate zbivanja u kulturi mogli su da primete da se ove godine malo „zakuvalo“ oko budžeta za kulturu za 2020. godinu. Malo!

Ažurna Asocijacija nezavisne kulturne scene Srbije koja poslednjih godina pomno prati i analizira kulturnu politiku u Srbiji, reagovala je odmah nakon što se pojavio Predlog Budžeta Republike Srbije za 2020. godinu.

Obavestili su javnost da budžet za kulturu za 2020. godinu iznosi 0,73%, da je procentualno manji nego u 2019. godini, podsećajući na nedavno objavljenu analizu izdvajanja za kulturu u zemljama regiona po kojoj je Srbija na začelju po izdvajanju za te namene.

Onako, kao usput, reagovalo je Ministarstvo kulture i informisanja odgovarajući na pitanje koje i nije bilo postavljeno, da je budžet ovog Ministarstva smanjen jer su umanjena sredstva za javni medijski servis kao i za zgradu RT Vojvodine.

Onda su i neki poslanici Narodne skupštine Republike Srbije priupitali zašto nema više para za kulturu, jer eto promptno treba da se štampaju sabrana dela aktuelnog nobelovca i velikog srpskog prijatelja Petera Handkea.

Takav kapitalni projekat valjda bi posebno morao da bude označen u budžetu kao što su npr. bili Milanski edikt, Prvi svetski rat (početak i kraj) i ostali presudni istorijski događaji.

I tada će verovatno svi da ih pročitaju, mislim dela P. Handkea.

Koliko god mnogi tvrdili da je Siniša Mali nesporni ekspert, kad je budžet za kulturu u pitanju ovaj ministar finansija pojma nema! Ili se samo „vadi“. Ili ne govori istinu!

Ili je i za njega kultura „sitna boranija“ (što i jeste prema parama koje se za nju izdvajaju). Siniša Mali izjavi da je budžet za KULTURU 0,995% , takoreći na promil od 1% što sanjaju svi kulturni poslenici u Srbiji. Uz to, Mali objasni da će biti značajnih kapitalnih ulaganja u kulturu Srbije. Nije tačno!

Ajmo polako, ajmo lagano!

Nije tačno da je budžet za kulturu 0,995%.

To je budžet Ministarstva kulture i INFORMISANJA. Dakle i za kulturu i za informisanje. Upitno je da li Mali uopšte pravi razliku između kulture i informisanja? Ako hoćemo da baš budemo precizni taj objedinjeni budžet iznosi 0,932%, tj. nije 13.286.217.000 dinara, već kako lepo piše u zakonu pod stavkom Opšta primanja iz budžeta: 12. 439.517.000. Razliku čine sopstveni prihodi budžetskih korisnika, višak prihoda iz prethodnih godina, neutrošena sredstva od međunarodnih donacija(!!??) itd.

Naravno, sve ove cifre treba da stoje u vrhovnom finansijskom dokumentu kakav je Zakon o budžetu, ali treba da se zna koliko se baš od budžetskih prihoda izdvaja za ove delatnosti.

Tačno je Ministarstvo kulture i informisanja saopštilo da su smanjena sredstva za informisanje. Završena je zgrada RT Vojvodine u koju je poslednjih godina ulagano stotine miliona i smanjena su sredstva za javni medijski servis. Normalno, povećan je iznos pretplate, to ne pominju, nije popularno, tj. populistički.

Kad se od ukupnog budžeta Ministarstva kulture i informisanja oduzmu sredstva namenjena informisanju za kulturu ostaje 9.800.000.000 dinara. To takođe nisu samo budžetska sredstva, već i sopstveni prihodi ustanova kulture, donacije itd. Tako da se u stvari iz budžeta Republike Srbije za kulturu u 2020. godini planira nešto malo više od 9 milijardi dinara ili 0,67%. Daleko je to od onog „promila na domak 1% “ kako reče Mali!

Procenat za kulturu značajno podižu tzv.“Sopstveni prihodi budžetskih korisnika“. Da bude jasno to su isključivo prihodi koje ostvare ustanove kulture, ne i mediji.

U 2019. godini bilo je planirano 707.000.000 dinara, za sledeću godinu se predviđa 671.343.000 dinara. Prema finansijskom planu Ministarstva skoro 85% ovih prihoda treba da ostvare ustanove iz oblasti zaštite kulturnih dobara. Za mene je to misterija. Godinama unazad sopstveni prihodi ustanova kulture iznosili su oko 150.000.000 dinara. Te prihode ostvarivale su uglavnom ustanove savremenog stvaralaštva, pre svih Narodno pozorište, ponešto Filharmonija, ansambl Kolo. (U 2019. godini su njihovi prihodi dramatično opali).

Ove i sledeće godine planira se da stotine miliona zarade muzeji, arhivi, Zavod za zaštitu spomenika. Pitala sam jednog predstavnika Ministarstva kako je to moguće, odgovorio je da oni naplaćuju svoje usluge. Nije sporno, to rade godinama, zarade ponešto, ali stotine miliona? Ma raduje me da zarade, ali pet, šest miliona evra!? Svih ranijih godina na njihove prihode se čak i nije računalo. Pretpostavljam da postoji neko logično objašnjenje, imam neke pretpostavke, ali ne bih da nagađam.

Kako je u svojoj analizi objavila Asocijacija nezavisne kulturne mreže Srbije ukupna sredstva za kulturu su nominalno povećana za oko 384 000.000 dinara, izdvajanja za pojedine delatnosti skoro su identična kao u 2019. godini, nešto malo je povećano za zaštitu kulturnog nasleđa.

Povećanje budžeta najvećim delom otići će na plate zaposlenih, a najveći deo sredstava za zaštitu kulturnog nasleđa za izgradnju Narodnog pozorišta u Subotici (400.000.000 dinara od ukupno 600.000.000), kao što će i najveći deo sredstava namenjenih međunarodnoj kulturnoj saradnji biti utrošen za Novi Sad prestonicu kulture i Omladinsku prestonicu kulture.

Dakle, nikakvi spektakularni pomaci neće se desiti ni u ovim oblastima.

Postalo je već uobičajeno da kulturna javnost zakuka kad se objave podaci o planiranim sredstvima i procentima za kulturu u budžetu Republike Srbije. S pravom! Beda je to od budžeta za kulturu. Ono što je paradoks, razlog da se konačno, pre svega Ministarstvo kulture i informisanje, pozabavi činjenicom da se i tako skromna sredstva za kulturu nikada ne potroše do kraja. Naravno, svakome ko se bavi finansijama jasno je da nikada realizacija ne može da bude 100%, da postoje javne nabavke, nepredviđene situacije itd…

Postoje naravno i u budžetu za kulturu stavke koje se godinama isplaćuju 100%: sredstva za obnovu Hilandara, za Dvorski kompleks na Dedinju, za javni medijski servis…

Uprkos tim korisnicima kojima se planirana sredstva isplaćuju u potpunosti, na kraju svake finansijske godine ostaje neutrošeno stotine miliona dinara. STOTINE MILIONA! Ako je u vreme kapitalnih investicija kakvi su bili Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti za koje su se ambiciozno uvek planirala značajna sredstva, pa iz raznoraznih razloga nisu bila potrošena, šta je sada problem?

Zašto je u 2018. godine ostalo nepotrošeno 339.000.000 dinara?

Kako to da će po svemu sudeći i u 2019. ostati nepotrošeni milioni. Prema poslednjim finansijskim izveštajima Ministarstva kulture, na mesec i nešto dana do kraja godine na nekim stavkama potrošeno je jako malo sredstava: transferi ostalim nivoima vlasti 34%, zaštita nepokretnog kulturnog nasleđa 54%, zgrade i građevinski objekti 48%, ustanove savremenog stvaralaštva, programi 51%, podrška projektima i programima od 54% do 85% itd. Dobro, biće vremena da se potroše još neke pare, ali kraj je godine, teško da će i krajnji korisnici imati vremena da se organizuju, naprave programe, iskoriste sredstva, napišu izveštaje.

Decembra 31. pada klapna, šta je potrošeno, potrošeno, ne prenosi se u sledeću, sve počinje iz početka.

Nešto ovde nije u redu. Malo para, a i njih ne umemo da potrošimo! Da li je dobro planirano, da li je dobra organizacija, da li se ozbiljno prati realizacija budžeta tokom godine, zašto se pre poslednjeg kvartala kad se uoče viškovi ne uradi rebalans? Za sve te mere, Ministarstvo mora da bude mobilno, posvećeno ostarivanju planova, edukaciji, pomoći korisnicima da realizuju projekte. Ministarstvo bi pod hitno trebalo da predloži izmene Zakona o kulturi i vrati rokove za konkurse za programe i projekte na 1. oktobar tekuće godine za narednu kako je bilo u starom zakonu, a ne kako je nadobudni Tasovac izmenio, konkursi se raspisuju u januaru ili februaru, odluke donose u martu, aprilu, pa se onda potpisuju ugovori i tako prođe pola godine. Programi se mogu odabrati i pre donošenja budžeta , a kad on bude usvojen samo se utvrde iznosi sredstava!

Sledeće što se konačno mora uraditi jeste donošenje „Strategije razvoja kulture Srbije“. Godine 2020. navršiće se deset godina od kada je ta strategija morala biti doneta. Ona je važna ne samo zbog globalnih opredeljenja nego i i zbog konkretnih mera i prioriteta. Da je usvojena, budžet za kulturu sledeće godine iznosio bi 0,98%.

Na kraju još nešto o znanju Siniše Malog, a tiče se kapitalnih investicija u kulturi koje je on onako širokogrudo najavio. Te investicije planiraju se na tri godine. Po onome što piše u zakonu od kapitalnih investicija u kulturi sledeće godine biće izdvojeno 250.903.000 dinara za rekonstrukciju Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini i započeće sa 40.000.000 dinara ulaganja u Arheološko nalazište Belo brdo u Vinči. Sjajno! Ali!

Šta bi sa zgradom Opere koju je prethodni direktor Narodnog pozorišta najavljivao da samo što nije? Nova direktorka ništa nije pominjala, mada jeste Vesić. Možda su se usaglasili da je dovoljno što je napravio Trg Republike kao „treću scenu“ Narodnog pozorišta? Šta bi sa zgradom Beogradske filharmonije koju je takođe sa samopuzdanjem najavljivao Tasovac? Ne pominje je više ni na tviteru. Šta bi i sa zgradom bivše glavne železničke stanice u Beogradu?

Sređuje se fasada. Hoće li se iza fasade napraviti najavljeni Muzej Nemanjića ili još niste odlučili?

Gospodine ministre Mali: jesu li Muzej u Jagodini i Belo brdo te neviđene kapitalne investicije u kulturi koje ste slavodobitno najavili.? Ili Vi znate nešto više od onoga što piše u Zakonu? Ili nije bitno šta piše u Zakonu? Šta god da piše Vi tvrdite da znate bolje. Na Vašu žalost, neki znamo i da čitamo.

Gorica Mojović

Autorka je bivša narodna poslanica Demokratske stranke

(Izvor: Danas)

PRATITE NAS

Postani član

KATEGORIJE