lat

Мало пара за културу које се – и не троше


ПОДЕЛИТЕ:

Како је скројен „културни буџет“ Републике Србије за 2020. годину и шта су му највећи недостаци

Ауторски текст Горице Мојовић за Данас

Они малобројни који прате збивања у култури могли су да примете да се ове године мало „закувало“ око буџета за културу за 2020. годину. Мало!

Ажурна Асоцијација независне културне сцене Србије која последњих година помно прати и анализира културну политику у Србији, реаговала је одмах након што се појавио Предлог Буџета Републике Србије за 2020. годину.

Обавестили су јавност да буџет за културу за 2020. годину износи 0,73%, да је процентуално мањи него у 2019. години, подсећајући на недавно објављену анализу издвајања за културу у земљама региона по којој је Србија на зачељу по издвајању за те намене.

Онако, као успут, реаговало је Министарство културе и информисања одговарајући на питање које и није било постављено, да је буџет овог Министарства смањен јер су умањена средства за јавни медијски сервис као и за зграду РТ Војводине.

Онда су и неки посланици Народне скупштине Републике Србије приупитали зашто нема више пара за културу, јер ето промптно треба да се штампају сабрана дела актуелног нобеловца и великог српског пријатеља Петера Хандкеа.

Такав капитални пројекат ваљда би посебно морао да буде означен у буџету као што су нпр. били Милански едикт, Први светски рат (почетак и крај) и остали пресудни историјски догађаји.

И тада ће вероватно сви да их прочитају, мислим дела П. Хандкеа.

Колико год многи тврдили да је Синиша Мали неспорни експерт, кад је буџет за културу у питању овај министар финансија појма нема! Или се само „вади“. Или не говори истину!

Или је и за њега култура „ситна боранија“ (што и јесте према парама које се за њу издвајају). Синиша Мали изјави да је буџет за КУЛТУРУ 0,995% , такорећи на промил од 1% што сањају сви културни посленици у Србији. Уз то, Мали објасни да ће бити значајних капиталних улагања у културу Србије. Није тачно!

Ајмо полако, ајмо лагано!

Није тачно да је буџет за културу 0,995%.

То је буџет Министарства културе и ИНФОРМИСАЊА. Дакле и за културу и за информисање. Упитно је да ли Мали уопште прави разлику између културе и информисања? Ако хоћемо да баш будемо прецизни тај обједињени буџет износи 0,932%, тј. није 13.286.217.000 динара, већ како лепо пише у закону под ставком Општа примања из буџета: 12. 439.517.000. Разлику чине сопствени приходи буџетских корисника, вишак прихода из претходних година, неутрошена средства од међународних донација(!!??) итд.

Наравно, све ове цифре треба да стоје у врховном финансијском документу какав је Закон о буџету, али треба да се зна колико се баш од буџетских прихода издваја за ове делатности.

Тачно је Министарство културе и информисања саопштило да су смањена средства за информисање. Завршена је зграда РТ Војводине у коју је последњих година улагано стотине милиона и смањена су средства за јавни медијски сервис. Нормално, повећан је износ претплате, то не помињу, није популарно, тј. популистички.

Кад се од укупног буџета Министарства културе и информисања одузму средства намењена информисању за културу остаје 9.800.000.000 динара. То такође нису само буџетска средства, већ и сопствени приходи установа културе, донације итд. Тако да се у ствари из буџета Републике Србије за културу у 2020. години планира нешто мало више од 9 милијарди динара или 0,67%. Далеко је то од оног „промила на домак 1% “ како рече Мали!

Проценат за културу значајно подижу тзв.“Сопствени приходи буџетских корисника“. Да буде јасно то су искључиво приходи које остваре установе културе, не и медији.

У 2019. години било је планирано 707.000.000 динара, за следећу годину се предвиђа 671.343.000 динара. Према финансијском плану Министарства скоро 85% ових прихода треба да остваре установе из области заштите културних добара. За мене је то мистерија. Годинама уназад сопствени приходи установа културе износили су око 150.000.000 динара. Те приходе остваривале су углавном установе савременог стваралаштва, пре свих Народно позориште, понешто Филхармонија, ансамбл Коло. (У 2019. години су њихови приходи драматично опали).

Ове и следеће године планира се да стотине милиона зараде музеји, архиви, Завод за заштиту споменика. Питала сам једног представника Министарства како је то могуће, одговорио је да они наплаћују своје услуге. Није спорно, то раде годинама, зараде понешто, али стотине милиона? Ма радује ме да зараде, али пет, шест милиона евра!? Свих ранијих година на њихове приходе се чак и није рачунало. Претпостављам да постоји неко логично објашњење, имам неке претпоставке, али не бих да нагађам.

Како је у својој анализи објавила Асоцијација независне културне мреже Србије укупна средства за културу су номинално повећана за око 384 000.000 динара, издвајања за поједине делатности скоро су идентична као у 2019. години, нешто мало је повећано за заштиту културног наслеђа.

Повећање буџета највећим делом отићи ће на плате запослених, а највећи део средстава за заштиту културног наслеђа за изградњу Народног позоришта у Суботици (400.000.000 динара од укупно 600.000.000), као што ће и највећи део средстава намењених међународној културној сарадњи бити утрошен за Нови Сад престоницу културе и Омладинску престоницу културе.

Дакле, никакви спектакуларни помаци неће се десити ни у овим областима.

Постало је већ уобичајено да културна јавност закука кад се објаве подаци о планираним средствима и процентима за културу у буџету Републике Србије. С правом! Беда је то од буџета за културу. Оно што је парадокс, разлог да се коначно, пре свега Министарство културе и информисање, позабави чињеницом да се и тако скромна средства за културу никада не потроше до краја. Наравно, свакоме ко се бави финансијама јасно је да никада реализација не може да буде 100%, да постоје јавне набавке, непредвиђене ситуације итд…

Постоје наравно и у буџету за културу ставке које се годинама исплаћују 100%: средства за обнову Хиландара, за Дворски комплекс на Дедињу, за јавни медијски сервис…

Упркос тим корисницима којима се планирана средства исплаћују у потпуности, на крају сваке финансијске године остаје неутрошено стотине милиона динара. СТОТИНЕ МИЛИОНА! Ако је у време капиталних инвестиција какви су били Народни музеј и Музеј савремене уметности за које су се амбициозно увек планирала значајна средства, па из разноразних разлога нису била потрошена, шта је сада проблем?

Зашто је у 2018. године остало непотрошено 339.000.000 динара?

Како то да ће по свему судећи и у 2019. остати непотрошени милиони. Према последњим финансијским извештајима Министарства културе, на месец и нешто дана до краја године на неким ставкама потрошено је јако мало средстава: трансфери осталим нивоима власти 34%, заштита непокретног културног наслеђа 54%, зграде и грађевински објекти 48%, установе савременог стваралаштва, програми 51%, подршка пројектима и програмима од 54% до 85% итд. Добро, биће времена да се потроше још неке паре, али крај је године, тешко да ће и крајњи корисници имати времена да се организују, направе програме, искористе средства, напишу извештаје.

Децембра 31. пада клапна, шта је потрошено, потрошено, не преноси се у следећу, све почиње из почетка.

Нешто овде није у реду. Мало пара, а и њих не умемо да потрошимо! Да ли је добро планирано, да ли је добра организација, да ли се озбиљно прати реализација буџета током године, зашто се пре последњег квартала кад се уоче вишкови не уради ребаланс? За све те мере, Министарство мора да буде мобилно, посвећено остаривању планова, едукацији, помоћи корисницима да реализују пројекте. Министарство би под хитно требало да предложи измене Закона о култури и врати рокове за конкурсе за програме и пројекте на 1. октобар текуће године за наредну како је било у старом закону, а не како је надобудни Тасовац изменио, конкурси се расписују у јануару или фебруару, одлуке доносе у марту, априлу, па се онда потписују уговори и тако прође пола године. Програми се могу одабрати и пре доношења буџета , а кад он буде усвојен само се утврде износи средстава!

Следеће што се коначно мора урадити јесте доношење „Стратегије развоја културе Србије“. Године 2020. навршиће се десет година од када је та стратегија морала бити донета. Она је важна не само због глобалних опредељења него и и због конкретних мера и приоритета. Да је усвојена, буџет за културу следеће године износио би 0,98%.

На крају још нешто о знању Синише Малог, а тиче се капиталних инвестиција у култури које је он онако широкогрудо најавио. Те инвестиције планирају се на три године. По ономе што пише у закону од капиталних инвестиција у култури следеће године биће издвојено 250.903.000 динара за реконструкцију Музеја наивне и маргиналне уметности у Јагодини и започеће са 40.000.000 динара улагања у Археолошко налазиште Бело брдо у Винчи. Сјајно! Али!

Шта би са зградом Опере коју је претходни директор Народног позоришта најављивао да само што није? Нова директорка ништа није помињала, мада јесте Весић. Можда су се усагласили да је довољно што је направио Трг Републике као „трећу сцену“ Народног позоришта? Шта би са зградом Београдске филхармоније коју је такође са самопуздањем најављивао Тасовац? Не помиње је више ни на твитеру. Шта би и са зградом бивше главне железничке станице у Београду?

Сређује се фасада. Хоће ли се иза фасаде направити најављени Музеј Немањића или још нисте одлучили?

Господине министре Мали: јесу ли Музеј у Јагодини и Бело брдо те невиђене капиталне инвестиције у култури које сте славодобитно најавили.? Или Ви знате нешто више од онога што пише у Закону? Или није битно шта пише у Закону? Шта год да пише Ви тврдите да знате боље. На Вашу жалост, неки знамо и да читамо.

Горица Мојовић

Ауторка је бивша народна посланица Демократске странке

(Извор: Данас)

ПРАТИТЕ НАС

Постани члан

КАТЕГОРИЈЕ