Lutovac: Savez za Srbiju stvoren da bismo menjali Srbiju na bolje

Ove godine 15. septembra se po deseti put obeležava Međunarodni dan demokratije. Generalna skupština UN je 2007. godine pozvala sve članice, vladine i nevladine organizacije da taj dan obelažavaju kao dan borbe za ostvarenje demokratskih ideala.

Srbija spada u zemlje koje bi tek trebalo da se transformišu iz autokratskog poretka, u kojem vlast nije odgovorna i ne podleže delotvornoj kontroli, u poredak vladavine prava, osnovnih sloboda i ljudskih prava, razvijenog civilnog društva i nezavisnih institucija. Otuda je obeležavanje Međunarodnog dana demokratije veoma važno, jer nas podseća na to gde se nalazimo i gde smo se uputili.

Golim okom je vidljivo da je Srbija danas daleko od stabilne demokratske države. Ipak, o Srbiji se govori kao o «stabilokratiji», čije značenje izaziva konfuziju jer ukazuje na stabilnost, ali ne demokratskih institucija i vladavine prava, nego stabilnost političkih i bezbednosnih prilika. Stabilokratija je naziv za poredak u kojem su i demokratske i liberalne vrednosti pragmatično potisnute zbog takve stabilnosti. I to je žrtva građana zemalja u tranziciji koju «veliki međunarodni akteri» s lakoćom prihvataju.

U stvari, pravilnije bi bilo takav poredak nazvati labilokratija: poredak nerazvijenih sloboda i vladavine prava sa fasadnom demokratijom lišenom pravog sadržaja. To je poredak nestabilnih temelja jer zavisi od rejtinga i dobre volje autoritarca i podrške koju dobija od velikih sila, a ne od nezavisnih institucija, i ravnoteže liberalnih i demokratskih načela i prakse.

To je poredak koji počiva na fenomenu «zarobljene države» (pojam koji koristi Svetska banka) gde se zakoni kreiraju prema potrebama moćnih pojedinaca, protivno interesu građana i države. Država je zarobljena uz pomoć političke i privredne elite koje su dobro umrežene sa moćnim pojedincima. Javne politike u službi su privatnih aktera koji korupcijom obebeđuju legalizovane privilegije. Kleptokratske elite nastoje da kontrolišu građansko društvo kao korektora političkih procesa, formiraju svoje NVO finansiraju ih iz državnog budžeta ili EU fondova potiskujući prave i odgovorne NVO, obesmišljavajući taj veoma važan segment demokratskog društva.

Prvi korak ka ostvarivanju demokratskih ideala jeste samokritično suočavanje sa stvarnošću. Sledeći korak je delanje. Odgovornost je na političkim elitama, ali i na građanima koji odlučuju o tome ko će da ih predstavlja.

Demokratska stranka je samokritički sagledala svoju ulogu i mesto na političkoj sceni i odlučila da zajedno sa drugima ponudi građanima respektabilnu političku alternativu samovolji Aleksandra Vučića. Savez za Srbiju.

Pravih uslova za normalan politički i svakodnevni život će biti tek ako se obezbede elementarni uslovi za funkcionisanje normalne demokratske države: vladavina prava, slobodni mediji i slobodni građani koji na slobodnim izborima mogu da bez pritisaka biraju i nezavisno sudstvo koje će sve to da garantuje. Savez za Srbiju je stvoren da bismo menjali Srbiju na bolje i da ubuduće Dan demokratije obeležavamo i kao dostignuće, a ne samo kao ideal kojem težimo.