Лутовац: Савез за Србију створен да бисмо мењали Србију на боље

Ове године 15. септембра се по десети пут обележава Међународни дан демократије. Генерална скупштина УН је 2007. године позвала све чланице, владине и невладине организације да тај дан обелажавају као дан борбе за остварење демократских идеала.

Србија спада у земље које би тек требало да се трансформишу из аутократског поретка, у којем власт није одговорна и не подлеже делотворној контроли, у поредак владавине права, основних слобода и људских права, развијеног цивилног друштва и независних институција. Отуда је обележавање Међународног дана демократије веома важно, јер нас подсећа на то где се налазимо и где смо се упутили.

Голим оком је видљиво да је Србија данас далеко од стабилне демократске државе. Ипак, о Србији се говори као о «стабилократији», чије значење изазива конфузију јер указује на стабилност, али не демократских институција и владавине права, него стабилност политичких и безбедносних прилика. Стабилократија је назив за поредак у којем су и демократске и либералне вредности прагматично потиснуте због такве стабилности. И то је жртва грађана земаља у транзицији коју «велики међународни актери» с лакоћом прихватају.

У ствари, правилније би било такав поредак назвати лабилократија: поредак неразвијених слобода и владавине права са фасадном демократијом лишеном правог садржаја. То је поредак нестабилних темеља јер зависи од рејтинга и добре воље ауторитарца и подршке коју добија од великих сила, а не од независних институција, и равнотеже либералних и демократских начела и праксе.

То је поредак који почива на феномену «заробљене државе» (појам који користи Светска банка) где се закони креирају према потребама моћних појединаца, противно интересу грађана и државе. Држава је заробљена уз помоћ политичке и привредне елите које су добро умрежене са моћним појединцима. Јавне политике у служби су приватних актера који корупцијом обебеђују легализоване привилегије. Клептократске елите настоје да контролишу грађанско друштво као коректора политичких процеса, формирају своје НВО финансирају их из државног буџета или ЕУ фондова потискујући праве и одговорне НВО, обесмишљавајући тај веома важан сегмент демократског друштва.

Први корак ка остваривању демократских идеала јесте самокритично суочавање са стварношћу. Следећи корак је делање. Одговорност је на политичким елитама, али и на грађанима који одлучују о томе ко ће да их представља.

Демократска странка је самокритички сагледала своју улогу и место на политичкој сцени и одлучила да заједно са другима понуди грађанима респектабилну политичку алтернативу самовољи Александра Вучића. Савез за Србију.

Правих услова за нормалан политички и свакодневни живот ће бити тек ако се обезбеде елементарни услови за функционисање нормалне демократске државе: владавина права, слободни медији и слободни грађани који на слободним изборима могу да без притисака бирају и независно судство које ће све то да гарантује. Савез за Србију је створен да бисмо мењали Србију на боље и да убудуће Дан демократије обележавамо и као достигнуће, а не само као идеал којем тежимо.