ћир

Lutovac: Građani su pokazali da se ne plaše i to je najveća dobit protesta


PODELITE:

“LJudi na ulicama u Srbiji pokazali su da se ne plaše i to je najveća dobit ovih protesta. Na drugoj strani, ova otuđena vlast je izgubila moćno sredstvo svoje vladavine – strah. Rečju ovo je definitivno dobijena bitka građana koji su protestovali, ali o pobedi se može govoriti tek kada autoritarnu vladavinu Aleksandra Vučića zamenimo uređenim demokratskim društvom u kojem će javni interes biti iznad svih posebnih i pojedinačnih interesa”, kaže u razgovoru za Danas Zoran Lutovac, predsednik Demokratske stranke.

I predsednik Srbije tvrdi da je ispunio zahteve demonstranata “zbog dobrobiti večine građana”, iako mu je, kako kaže, jasno da se traži njegova glava?

Da Vučić misli na dobrobit građana ne bi radio ovo što radi skoro deset godina. Zakon o otimačini (eksproprijaciji) kao i izmene Zakona o referendum i narodnoj inicijativi koje obesmišljavaju neposredno izjašnjavanje samo su deo institucionalizacije pljačke građana Srbije i dobro je što je građanskim otporom sprečeno da prođu.

Koliko su građanski protesti vetar u leđa opoziciji pred predstojeće izbore. Može li se po brojnosti tih protesta meriti i podrška opozicjii?

Građani su dali vetar u leđa sebi. Na opoziciji je da takvo raspoloženje artikuliše na pravi način. Suštinske promene nisu moguće bez širokog saveza građana i opozicionih stranaka, pokreta, sindikata, udruženja, uglednih pojedinaca… Očigledno je da među građanima postoji široko rasprostranjeno raspoloženje za promene. Da bi se to desilo važno je da dođe do udruživanja snaga, resursa i da rezultat svega toga bude izgradnja jedne normalne države gde će građani ostvarivati svoja prava kroz institucije, a ne putem građanskog otpora.

Ni na ovim, ali ni ranijim protestima, stranke nisu bile dobrodošle. Da li je možda razlog i to što stranke, kao što je ovih dana bio slučaj, pokušavaju da preuzmu proteste od samih građana, proširujući zahteve?

Već godinama se vodi besomučna kampanja protiv stranaka i politike uopšte. To je jedan od načina ove vlasti da što veći broj ljudi koji je ne podržava gurne u apatiju i apstinenciju. Naravno, postoji i velika odgovornost političara koji su ranije izneverili velika očekivanja građana. Ipak, ogromna većina je onih koji ne pristaju da budu u apstinenciji i spremni su da se suprotsave ovom režimu razumevajući da je za to potreban što širi savez. Nigde nisam osetio da nisam dobrodošao, ni u Beogradu, ni u Šapcu, niti bilo gde u Srbiji. Naprotiv, građani me prihvataju kao svog u zajedničkom poslu borbe za javni interes. Tako je i sa drugim demokratama širom Srbije. Mi smo se pridružili protestima i pozvali naše članove i simpatizere da nam se pridruže, jer smatramo da je naša dužnost da budemo uz građane kada se branie njihova prava i javni interes. Bili smo na prvim linijama borbe, ali nismo ni u jednom trenutku pomislili da ovaj protest zloupotrebimo, niti da ga “preuzimamo”. Naprotiv! Organizovali smo se i pravno pomagali ljudima koji su bili na represivnom udaru policije, fizički se suprotstavljali kriminalcima. Policija je dolazila na kućne pragove demokrata, ali i aktivista i običnih građana kako bi ih zastrašivala. Ovaj režim ne pravi razliku među nama. Za njih smo svi isti – oni koji ih ne podržavaju. Ni mi ne bi trebalo da pravimo razliku među sobom ako želimo sve to da menjamo.

Zašto opozicija nije povela proteste koje je dugo najavljivala nego su to morali pokreti da čine?

Razloga za proteste ima mnogo od kako su naprednjaci došli na vlast. Na drugoj strani, uzurpirajući sve institucije, medije, represivni aparat, ceo javni prostor vodeći prljavu kampanju protiv svih koji bi se kritički odnosili prema njima, naprednjački režim je prostor za građanske proteste i otpor ogradio bodljikavom žicom. Međutim, to je mač sa dve oštrice. Kada strah promeni stranu onda će taj skučeni prostor biti tegoban za one koji su ga stvorili. LJudi nisu na dugme, pa da ih neko pozove da protestuju ili da prestanu s protestima. Događaji okidači nekada budu naizgled bezazleni, a u stanju su da pokrenu akumulirano nezadovoljstvo različitih vrsta i porekla. Ovi protesti su počeli kao protesti protiv ova dva zakona i zbog zaštite životne sredine, ali su se omasovili kada je režim delovao represivno i kada se policija u Šapcu sklonila da bi se kriminalci obračunavali sa građanima koji mirno protestuju. Mnogo je bilo motiva, ali su se svi slivali u građanski otpor pljački, zagađenju i represiji. Kada je vlast halapljivo jurila profit ne osvrćući se na zdravlje ljudi i kada su putem izmena Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi udarili na pravo glasa, a Zakonom o ekspoprijaciji na imovinu.

Četiri meseca je ostalo do izbora, a javnost još nije saznala ko je vaš predsednički kandidat. Nije poznato ni ime kandidata za gradonačelnika. Zbog čega u svemu kasnite i kada mislite da krenete u kampanju u kojoj su naprednjaci već mesecima?

Ne bih rekao da se kasni. U ovakvim okolnostima, pod ovakvim izbornim uslovima, sa ovakvim medijskim mrakom prerano objavljivanje kandidata može biti pogrešno. Jedan blic-krig sa dobrim kandidatima i dobrom kampanjom mogao bi biti dobitna kombinacija. Naprednjaci su u stalnoj kampanji od kako su na vlasti, ali ni oni još uvek nisu objavili svoje kandidate za predsednika i gradonačelnika. Ako Vučiću rejting bude ovako strmoglavo padao kao u poslednje dve nedelje pitanje je da li će se uopšte kandidovati. Ni kandidata za gradonačelnika još nisu objavili. Da li će to biti Šapić koji prelaskom u SNS nije doneo rast podrške ili će to biti Vesić kojeg bi zbog onog što je učinio za Beograd radije videli za kandidata svojih protivnika nego kao kandidata svoje liste.

Ko su vaši kandidati?

Biće to kandidati za koje će moći da glasaju ljudi različitih političkih opcija, ideologija, ljudi različitih pogleda na svet, jer će to biti kandidati koje krase univerzalne ljudske vrednosti – čast, poštenje, profesionalna ostvarenost, posvećenost javnom interesu i dobrobiti svih građana.

Kada zvanično i odakle krećete u kamanju i kako bi ona trebalo da izgleda? Da li će u kampanju sve stranke vašeg saveza ići zajedno, ili odvojeno, obzirom da vam je teško bilo i da se dogovorite oko zajedničkog izkaska na izbore?

Već smo u kampanji. Finansijski skromnoj, ali u ponudi odgovornoj. Napraviti savez nije uvek lako jer se usklađuju različite ideologije i programi. Različiti su senzibiliteti ljudi koji predvode stranke, pokrete, udruženja… Ipak, kao što su istraživači javnog mnjenja rekli, razlike među biračima članica saveza su mnogo manje nego među liderima koji ih predvode, što je bio veoma važan doprinos postizanju dogovora.

Da li ćete sarađivati sa ostalim opozicionim kolonama kojih će izleda biti i više nego što se moglo pretpostaviti ?

Mi smo savez, a ne kolona, kao što ste i sami rekli. Naša odgovornost je najveća jer smo se zarad javnog interesa okupili da bismo građanima dali vrlo jaku i respektibilnu političku ponudu. Okupili smo se da bismo otvorili dovoljno širok front koji može da se suprotstavi propagandnoj, finansijskoj i organizacionoj mašineriji Aleksandra Vučića koja se isključivo bavi održavanjem na vlasti. Naš cilj je da otklonimo strahove i probudimo nadu da su promene moguće. Okupili smo se u savez da se energija ne bi razvodnjavala u međusobna nadgornjavanja, nego da se fokusiramo na ono što je životno važno za građane i za stvaranje državnog okvira u kojem će to biti moguće. Sarađivaćemo sa svima za koje smo sigurni da ni pod kojim uslovima neće praviti koalicije, niti podržavati SNS. Verujem da ćemo sa drugim opozicionim listama postići dogovor. Tema oko koje bi bilo korisno da se usaglasimo jeste, pre svih, kontrola izbora. Bilo bi dobro da se dogovorimo i oko zajedničkog kandidata za predsedničke izbore.

Intervju objavljen u dnevnom listu DANAS

Informativna služba Demokratske stranke

PRATITE NAS

Postani član

KATEGORIJE