ћир

Lutovac: Dosta se parlament samoponižavao emitujući primitivizam i bahatost


PODELITE:

Intervjuu za "Blic" predsednika Demokratske stranke dr Zorana Lutovaca.

- Koliko poslanika će DS imati u parlamentu i s kim ćete biti u poslaničkom klubu?

Demokratska stranka će imati samostalni poslanički klub sa deset poslanika.

- Zašto niste deo poslaničkog kluba u kojem su Stranka slobode i pravde i Pokret slobodnih građana?

Kao posebni poslanički klubovi imaćemo više vremena za nastupanje u parlamentu. Osim toga među nama postoje i programske, pa i ideološke razlike koje će ispoljavati u parlamentarnom i vanparlamentarnom delovanju. To nas, naravno, ne sprečava da zajednički delujemo u parlamentu kada je u pitanju javni interes.

- Šta očekujete od novog saziva parlamenta? I kako će poslanici DS nastupati?

Očekujem da se opozicija odupre ponižavanju parlamenta koje traje od kako u njemu većinu imaju naprednjaci sa svojim partnerima. Umesto da bude kontrolor izvršne vlasti, parlament sa naprednjačkom većinom je pristao da bude puki instrument i glasačka mašina te izvršne vlasti, tačnije jednog čoveka.

Što se nastupa poslanika Demokratske stranke tiče, najvažnije je da nikada ne smemo zaboraviti da smo narodni poslanici, da su nas građani birali da zastupamo i štitimo njihove interese. Bićemo u parlamentu njihov glas. Borićemo se da borba protiv siromaštva i nejednakosti budu prioritet, za znatno veće ulaganje u obrazovanje, nauku i kulturu, za to da nauka bude stub oporavka i razvoja, za zaštita radnika i penzionera, ugroženih socijalnih grupa, za modernizovano zdravstvo, dostupno svima, za prava svih manjina: od političkih do etničkih, za populacionu politiku koja će sprečiti dalji egzodus iz Srbije…

Poslanici DS-a će se posvetiti tome da novi saziv parlamenta donosi zakone u interesu građana, a ne tajkuna, stranaca ili kriminalaca bliskih vlasti. Tražiće da se vodi rasprava o važnim državnim i društvenim pitanjima, da se kontroliše izvršna vlast. Poslanici DS će da postanu promoteri kulture uvažavanja, dijaloga i tolerancije. Dosta se parlament i samoponižavao emitujući primitivizam i bahatost.

Zalagaćemo se da se uvede red u državi, pravda u društvu i odgovornost u politici. Da bismo imali uspeha u toj borbi neophodno je da se oslobode mediji, kao četvrti stub vlasti i da se oslobode institucije koje rade u javnom interesu. Borba protiv korupcije i kriminala mora biti u centru naše pažnje jer to pogađa sve građane. A nema prave borbe bez vladavine prava, nezavisnog sudstvo i samostalnog tužilaštva. Nema prave borbe, ako se parlamentu ne vrati uloga centralne demokratske institucije. To su neophodni koraci da se uspostavi red u državi u kojoj će se svi osećati dobro, državi koja će stvoriti ambijent za zdravu privredu i životnu sredinu i održivi ekonomski razvoj. Kada se budemo izborili za slobodne i poštene izbore znaćemo da smo napravili krupne korake u tom pravcu.

- Hoćete li podržati predloge koji u skupštinu budu dolazili od strane poslanika vlasti ukoliko procenitie da su oni dobri?

Oni ne vode računa o javnom interesu, tako da ne mogu ni davati dobre predloge. Nema prečeg interesa za građane Srbije od toga da razobličimo takvu vladajuću većinu i da ih pošaljemo u istoriju da više ne odlučuju o bilo čemu. Ni jednim činom ne bi trebalo da prihvatimo kao normalno to što pljačkaju i uništavaju ovu zemlju i da prihvatamo nekakve njihove „dobre predloge“ koji bi trebalo da anesteziraju građane i maskiraju sva njihova nepočinstva.

- Da li je na vaš odnos sa liderom SSP Draganom Ðilasom uticao njegov odlazak na sastanka sa predsednikom Srbije?

Jeste.

- Da li danas, dva i po meseca kasnije, razumete taj Ðilasov potez?

Razumem, ali i dalje smatram da je bio pogrešan.

- Spoljnopolitička situacija sve je teža. Srbija se suočava sa možda najvećim izazovima do sada koji su izazvani ratom u Ukrajini. Da li biste, da ste u prilici, uveli sankcije Rusiji?

Da smo imali priliku da vodimo politiku poslednjih 10 godina ne bismo bili uopšte u takvoj situaciji. Mi bismo sada bili zemlja članica EU koja ima usklađenu spoljnu politiku sa ostalim članicama EU. Oni koji su nas doveli u situaciju da o tome vodimo raspravu jer su godinama vodili antievropsku kampanju u medijima - sada moraju da donesu odluku usklađenu sa našim spoljnopolitičkim prioritetom ili da pokrenu pitanje promene tog prioriteta.

- Da li mislite da EU greši i gura Zapadni Balkan u ruke Rusiji konstantnim pritiscima i očekivanjima, a da zauzvrat ne nudi ništa?

EU greši zato što podržava stabilokratiju u Srbiji. Iz izveštaja Evropske komisije i Evropskog parlamenta jasno je da su u Briselu svesni da u Srbiji nema vladavine prava, slobode medija, slobodnih i poštenih izbora, ali to se samo konstatuje i ništa se ne preduzima tim povodom. Važnije im je da imaju stabilnost, nego demokratiju u Srbiji. Stiče se utisak da Briselu nije važno da uskladimo našu unutrašnju politiku sa evropskim vrednostima, nego isključivo to da uskladimo spoljnu politiku sa njihovom spoljnom politikom. I to iritira proevropski orijentisane građane u Srbiji.

Na stranu to što ceo koncept podrške stabilokratiji počiva na pogrešnoj pretpostavci da je stabilnost moguća, lakše ostvarljiva sa autokratom, nego sa demokratskom vlašću u uređenoj demokratskoj državi. Svakako da je lakše pregovarati o svemu sa autokratom koji ignoriše Ustav i zakone sopstvene države, nego sa demokratskom vlašću koja ih pošuje, kao što poštuje demokratske procedure. Lakše je tako, i tako je moguće na kratke staze, ali nije ispravno i neodrživo je na duge staze.

To je suštinski problem iz koga proističu problemi sa pritiscima. Možete da uslovljavate i pritiskate autokratu zato što vam duguje stabilnost svoje vladavine, ali ne i nekog ko vam ne duguje ništa. Mi hoćemo uređenu demokratsku državu, pravedno društvo i odgovornost u politici, a ne da imamo ovakve odnose kakve smo imali do sada. Ako imamo uređenu državu i državnike s kičmom ne treba nama nikakva šargarepa, niti bi takva vlast dopustila da se ucenjuje ili stalno iznova uslovljava.

- Šta mislite o inicijativi Otvoreni Balkan? Da li je takav vid udruživanja može da doprinese razvoju ovog regiona pre ulaska u EU?

U pitanjiu je projekat prodaje kvalitetne balkanske magle.

Kada niste u stanju da se integrišete u EU, onda tražite, nekakve zaobilaznice. Nemate putnu ispravu za EU, pa preko makadamskih puteva fingirate da tražite način da stignete do cilja.

- Kada očekujete da će biti formirana nova vlada i koga očekujete u koaliciji sa Spskom naprednom strankom?

Kada? Da smo demokratska uređena država odavno bismo je imali, ali pošto nismo o tome bi nešto više mogla da vam kaže vidovita Zorka ili neki multidisciplinarni konzilijum. U državi u kojoj sve zavisi od jednog čoveka morate uzeti u obzir mnogo ukrštenih činilaca: njegovu hirovitost, stalnu promenu raspoloženja, dnevnopolitičke kalkulacije, ali i raspoloženje javnog mnjenja i njegovu strategiju odbrane rejtinga. Vučić je najavio da će vlada biti formirana do kraja jula, ali njegove reči nemaju veliku vrednost na političkom tržištu.

U Sloveniji i Mađarskoj izbori su održani istog dana kada i u Srbiji. Oni odavno imaju kostituisani parlament i formiranu vladu. Vučić ne dozvoljava da se to u Srbiji desi pokazijući time da nam ništa osim njega nije potrebno. Dakle, kad on odluči da se izbori u Velikom Trnovcu okončaju to će biti prvi signal da je uopšte spreman da se parlament i vlada konstituišu.

Što se tiče potencijalnog partnera SNS-a, za građane Srbije je potpuno svejedno ko će to biti, jer će oni sprovoditi politiku Aleksandra Vučića. NJemu, međutim, nije svejedno, jer mu je potreban i proevropski legitimitet i proruski partner zbog birača i daljeg manevrisanja na spoljnoplitičkom planu.

Izvor: Blic

 

PRATITE NAS

Postani član

KATEGORIJE