lat

Ко затеже „омчу“ Србији?


ПОДЕЛИТЕ:

Ауторски текст Петра Радојчића за Данас

Сведоци смо све присутније, често без реалне основе, запаљиве реторике и многих политичко-безбедносних „акробација“, који се медијски спинују како би се у јавности подстакао или одржао осећај несигурности и угрожености.

Преобликовање перцепције постало је део свакодневице на овим просторима и друго је име за пропаганду.

Креатори друштвене „стварности“, селективним представљањем вести, потискивањем њихове суштине, сензационалистичким изјавама о деловању страних обавештајних, али и домаћих (пара)служби безбедности, „шпијунским мистеријама“ и применом обмањујуће тактике, утичу на мишљење и ставове грађана, одвраћајући им пажњу са других, не мање важних невоља. Притом, не саопштавају се ближи подаци о актерима деструктивног деловања и ефектима њиховог ангажовања. Настаје мук, чиме се ствара основ за фабриковање теорија завера.

Протеклих дана, позивајући се на информације из безбедносних структура, поједини медији су објавили да је Запад (водеће државе НАТО), у сарадњи са појединим опозиционим лидерима у Србији, сарадницима страних служби и тајкунима, али и ослонцем на владе држава у окружењу, покренуо финалну фазу тајне операције „Омча“, која за циљ има политички и економски слом наше земље, остварење косовске независности и насилно рушење председника Александра Вучића. Према расположивим „сазнањима“, план операције обухвата бројне активности – од персоналне компромитације председника, чланова његове породице и најближих сарадника, преко монтираних политичких убистава, врбовања утицајних генерала у војсци и полицији, изазивања сукоба учесника протеста са органима безбедности… све до сценарија егзодуса грађана српске националности са простора Косова. Да се у наредних неколико месеци могу очекивати притисци (споља и изнутра) навео је и председник државе у више наврата, па и приликом обраћања јавности поводом оставке Рамуша Харадинаја.

Мотив најава тензија и „ужасно тешког периода“ је јасан. Очигледно је да се, изјавама о деловању страних обавештајних служби, заверама против појединих органа власти Србије и покушајима дестабилизације земље у одговарајућим временским раздобљима – јавност доводи у стање заблуде, ишчекивања и неизвесности.

Генерише се перманентан страх. Тешко је присетити се колико је, у последњих пет-шест година, било „кризних“ ситуација и медијских манипулација у којима се на мети нашао и највиши државни званичник. Од прислушкивања, преко афере „Јајинци“, налетања аутомобила на возило у коме се налазио председник Србије, до „покушаја“ упада присталица опозиције у зграду Председништва. Заједничко за сва „дешавања“ је да су, након медијске обраде, остала без очекиваног епилога, односно нису до краја разјашњена. Као резултат немуштих саопштења, имамо недоумице о томе ко и како води специјални рат против Србије и Вучића, те каква је улога наших безбедносних структура у стварању и отклањању безбедносних ризика.

Није спорно да је Балкан био и остао зона интересовања и сукоба светских моћника и да у региону има појавних облика и метода специјалног рата. Сходно томе, деловање страних обавештајних служби на територији Србије није новост. Њихов посао је, управо, да прикупљају податке у земљи опсервације и да за то стварају и развијају одговарајућу агентурну мрежу и мрежу сарадника, а посао наших органа, посебно контраобавештајних, јесте да откривају и спречавају таква деловања.

И то се ради „испод радара“ јавности. Међутим, симптоматично је „цурење“ података и настојање актуелне власти да те активности обелодани и да их користи у дневнополитичке сврхе, како би се стекао утисак да је наша земља у центру светских збивања и интересовања великих служби – америчке ЦИА, енглеске МИ6, немачке БНД, руске ФСБ…, што не одговара истини. Са обавештајног аспекта, интересантни смо, првенствено, регионалним службама. Наравно, многима је јасно да се испољени проблеми у друштву и држави, обилато, користе за унутрашње политичке потребе – тачније, за скривање истине, подизање рејтинга и останак на власти. А то захтева манипулацију стварањем криза и осећаја угрожености, како би се узрочници проблема представили као они који га решавају.

Бојазан од губитка власти је перманентна и отуд тако честе приче о тајним операцијама. Међутим, у условима када се сваки протест против локалне или републичке власти проглашава за заверу, а политички опонент за непријатеља, већина грађана Србије пита се и за сопствену безбедност. Интересује их ко њих угрожава, ко њима затеже „омчу“, поготово након недавне „процене“ министра одбране Вулина, једног од мајстора бизарне политике, да највећа претња Србији долази изнутра, од опозиције. И други званичници, укључујући и председника државе, приликом јавног обраћања, неаргументовано указују на „агентурне мреже“ и прикривену спрегу појединца из редова опозиционих политичких партија, независних медија, грађанског друштва, синдиката… са спољним фактором, тврдећи да угрожавају националну безбедност. Свакодневним нарушавањем заштите тајних и података о личности, злоупотребом службених евиденција и нападима на лични интегритет – „неутралишу“ се они које мисле другачије или се отворено супротстављају наметнутом систему вредности.

И процена БИА да посебно деструктивну улогу имају одређене негативне објаве на друштвеним мрежама није за потцењивање, јер грађани једино на њима могу да износе своје ставове и мишљења, с обзиром да су медији, сем ретких изузетака, стављени под контролу. Ово може бити забрињавајући наговештај покушаја да се све друштвене сфере ставе под надзор. Умирујуће изјаве званичника не прате конкретни потези којима би се креирао повољнији безбедносни амбијент. Напротив.

То стално тражење непријатеља и „повезивање“ опозиције са њим, релативизација насиља према политичким противницима и прича о угрожености државних институција и националних интереса, разоткривају технологију владања постојеће власти, којој није приоритет стварање услова за што бољи и безбеднији живот грађана. Без дилеме, олако пласирање неистина и полуистина, зарад манипулација и тензија, не сме да постане манир опхођења политичара на власти.

* Аутор је генерал-потпуковник у пензији, заменик председника Савета за стратешке политике

(Извор: Данас)

ПРАТИТЕ НАС

Постани члан

КАТЕГОРИЈЕ