ћир

Kako do zdravog vazduha?


PODELITE:

Problemi u oblasti životne sredine u Srbiji su brojni i veliki i zbog toga je njihovo rešavanje moguće samo uz sveobuhvatnu aktivnost buduće demokratske vlade i samo široka transparentnost i uključenost nevladinog sektora, udruženja građana i akademske zajednice mogu biti garant neophodne reforme u sektorima ekologije i energetike i garant promene trenutnog neodrživog i, po zdravlje celokupne populacije, štetnog stanja, zaključci su večerašnje tribine koju su organizovali Resorni odbor za ekologiju i Resorni odbor za energetiku i rudarstvo Demokratske stranke pod nazivom „Zagađenje vazduha - kako do zdrave životne sredine?“

Broj slika: 3

GALERIJA SLIKA

Branimir Jovančićević, redovni profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu i predsednik Resornog odbora za ekologiju istakao je da uprkos činjenici da u Srbiji u okviru instituta i univerziteta radi veliki broj eminentih naučnika u oblasti hemije i zaštite životne sredine i ekologije već duži niz godina, moglo bi se reći i decenija, kvalitet životne sredine na teritoriji Srbije je na veoma niskom nivou.

„To se odnosi na vodu, na zemljište i na vazduh, kao segmente životne sredine. U poslednje vreme aktuelniji su problemi vezani za visoku koncentraciju smoga u vazduhu u troposferskom sloju atmosfere nad gradovima kao što su Užice, Valjevo, Bor, Kosjerić, ali i Beograd. Mi kao društvo nismo došli do određenog civilizacijskog nivoa kada je ekološka svest u pitanju. Nikakva tribina, druženja istomišljenika ili ekokaravana nemaju smisla ako pitanja životne sredine ne postanu prioriteti buduće vlade i ako se ne napravi jedan jak sistem obrazovanja i jak sistem kaznene politike za zagađivače“, zaključio je profesor Jovančićević.

Goran Vasić iz Nacionalnog konventa za pristupanje EU rekao je kako je energetski sektor jedan od najvećih krivaca za kvalitet vazduha i da je ta činjenica bez dileme. U Srbiji je jedan od najvećih sektorskih zagađivača vazduha javno preduzeće EPS sa svojim postrojenjima za proizvodnju električne energije sagorevanjem uglja – lignita.

„Predlažemo da se u planskim dokumentima definiše stav o maksimalnim dozvoljenim kapacitetima proizvodnje električne energije koja koriste ugalj i lignit kao pogonsko gorivo i koji bi predstavio zatečeno stanje u 2019. godini uvećano za novoizgrađeni blok u Termoelektrani Kostolac. Treba insistirati da se ovaj stav prenese i u tekst buduće Strategije razvoja energetike u Republici Srbiji i da se definitivno odustane od dalje gradnje termoelektrana“, rekao je Vasić.

On je posebno istakao da više nije moguće obezbediti povoljna finansijska sredstva od npr. Svetske banke, EIB, EBRD za kapitalne investicije u energetska postrojenja koja koriste fosilna goriva, naročito ugalj.

„Po ugledu na većinu država članica EU potrebno je predvideti izradu studije 'Srbija bez uglja' koja bi u više scenarija ispitala mogućnost potpune tranzicije generisanja električne energije bez upotrebe tehnologija koje koriste ugalj i lignit kao pogonsko gorivo. Studija bi posebno obradila procenu dobiti i troškova različitih pravaca niskougljeničnog razvoja energetskog sektora i najverovatnije obuhvatila period do 2050. godine imajući u vidu činjenicu da se u ovom momentu u vrlo visokom procentu, oko 70% potreba za električnom energijom obezbeđuje iz termoelektrana.“

Dragana Rakić, potpredsednica DS i članica Resora za ekologiju i zaštitu životne sredine rekla je da ovde gde smo, nismo došli preko noći, već višegodišnjim ignorisanjem problema energetskog siromaštva. On je istakla da nema jednog krivca za zagađenje vazduha, pa tako se problem mora i rešavati.

„Moramo se sektorski povezivati: energetika, privreda, javno zdravlje, nauka, prosveta, moraju biti tesno isprepleteni sa ekologijom, zaštitom životne sredine i klimatologijom. Takođe, umrežavanje mora biti i vertikalno: moraju sarađivati lokalne organizacije sa državnim institucijama; kao i javni, privatni i NVO sektor. Svi moramo raditi - zajedno i imati isti cilj!“

Ona je istakla da ko god misli ili kaže da mnogo košta da očistimo vazduh zapravo tvrdi da je vazduh neko potrošno, luksuzno dobro koje mi ne možemo sebi da priuštimo, istovremeno skrećući pažnju sa činjenice da je čist vazduh ljudsko pravo i da ne postoji matriks u kome prihvatamo da nam je njegovo uskraćivanje "normalno", "prihvatljivo", i "isto kao i prethodnih godina".

„Najgore je ono što sada imamo - poricanje problema. Poricanje znači da ili nešto kriješ ili nemaš ideje i predstave šta treba uraditi. Najmanje što možemo i moramo jeste da se suočimo iskreno s problemom, a ne da se pravimo da ga nema, čekajući košavu da ga skloni s dnevnog reda“, zaključila je Rakićka.

Bodin Starčević, moderator tribine, osvrnuo se na podatke Agencije za zaštitu životne sredine iz kojih se vidi da saobraćaj u Beogradu, uz sve svoje mane, nije odlučujući uzrok ekstremnog zagađenja, a da drumski saobraćaj, što se Srbije tiče, proizvodi tek 6% zagađujućih materija. On je rekao da je zagađenje koje proizvodi saobraćaj posledica pre svega tehnološki zastarelih vozila i neadekvatne infrastrukture. Javni gradski saobraćaj se oslanja na prljave tehnologije – autobuse na dizel, dok se čistiji trolejbuski saobraćaj potiskuje iz centra grada, a mreža tramvajskih linija se ne širi.

„Jedan od razloga zagađenja koje proizvodi drumski saobraćaj leži u gotovo potpunom uništenju železničkog saobraćaja koji je najčistiji oblik transporta. Tokom prve decenije 21. veka, Beograd je dobio razvijenu gradsku i prigradsku železnicu, a Glavna železnička stanica je imala važnu ulogu u lokalnom gradskom i prigradskom transportu. Danas je Glavna železnička stanica ukinuta u korist „Beograda na vodi“. Izgradnja metroa neće rasteretiti saobraćaj u centru grada jer ga linije, ovako kako su sada planirane, zaobilaze i za ogroman broj ljudi neće imati nikakav efekat“, rekao je Starčević.

Dragan Rudinac, specijalista za bolesti pluća, rekao je da se štetnosti prekomernog zagađenja vazduha manifestuju sistemskim ili lokalnim tegobama i oboljenjima, takođe akutnim i hroničnim, kao i najtežim - malignim oboljenjima.

„Mere zaštite treba da budu individualne i kolektivne, a i sistemske. Naročito treba obratiti pažnju na one mere koje daju najbrže efekte i najmanje koštaju, a to su: izbegavanje boravka na otvorenom prostoru za vreme pikova aerozagađenja, naročito za decu i stare, zdrava ishrana, hidriranje, odlazak u manje zagađena mesta, izbegavanje individualnih ložišta i duvanskog dima, prečišćavanje vazduha“, istakao je doktor Rudinac.

Problem zagađenja vazduha, naročito kada na nepopularnim listama naši gradovi zauzimaju najviša mesta, mora biti udarna vest u medijima, istakla je novinarka Tatjana Manojlović.

„Za odgovorne medije, a posebno one čija je i eksplicitna zakonska obaveza da blagovremeno, istinito i objektivno informišu građane, to moraju biti vesti koje u kontinuitetu plasiraju iz dana u dan, iz sata u sat, u svim informativnim sadržajima. Ne samo na nivou incidenta ili onda kada ih javnost prozove ili pak kada ih neko iz kabineta pozove i da 'zeleno svetlo'. Mediji moraju biti i 'zeleno' odgovorni i učestvovati u razvijanju 'zelene svesti' svih“, podvukla je Manojlovićka.

Stevan Vujasinović iz Evropske mreže za klimatsku akciju (Climate Action Network Europe) rekao je da problem zagađenja vazduha postaje sve izraženiji između ostalih razloga i zbog klimatskih promena.

„Češća pojava takozvanih temperaturnih inverzija dovodi do toga da sloj toplog vazduha praktično zarobljava zagađujuće materije u nižim slojevima vazduha češće i duže nego što je to bio slučaj ranije. I mene brine kad čujem od javnih ličnosti da je košava rešenje, i što se taj fenomen predstavlja kao stvar na koju ne možemo da utičemo, a niko ne postavlja pitanje zašto je to tako, zašto se dešavaju te čuvene temperaturne inverzije.“

On je istakao da Srbija nema nacionalni dokument koji bi ta pitanja otvarao, a „klimatski neutralni kontinent“ koji se u međunarodnoj javnosti uveliko predstavlja za Srbiju ostaje samo lepa želja.

PRATITE NAS

Postani član

KATEGORIJE