lat

Како до здравог ваздуха?


ПОДЕЛИТЕ:

Проблеми у области животне средине у Србији су бројни и велики и због тога је њихово решавање могуће само уз свеобухватну активност будуће демократске владе и само широка транспарентност и укљученост невладиног сектора, удружења грађана и академске заједнице могу бити гарант неопходне реформе у секторима екологије и енергетике и гарант промене тренутног неодрживог и, по здравље целокупне популације, штетног стања, закључци су вечерашње трибине коју су организовали Ресорни одбор за екологију и Ресорни одбор за енергетику и рударство Демократске странке под називом „Загађење ваздуха - како до здраве животне средине?“

Број слика: 3

ГАЛЕРИЈА СЛИКА

Бранимир Јованчићевић, редовни професор Хемијског факултета у Београду и председник Ресорног одбора за екологију истакао је да упркос чињеници да у Србији у оквиру института и универзитета ради велики број еминентих научника у области хемије и заштите животне средине и екологије већ дужи низ година, могло би се рећи и деценија, квалитет животне средине на територији Србије је на веома ниском нивоу.

„То се односи на воду, на земљиште и на ваздух, као сегменте животне средине. У последње време актуелнији су проблеми везани за високу концентрацију смога у ваздуху у тропосферском слоју атмосфере над градовима као што су Ужице, Ваљево, Бор, Косјерић, али и Београд. Ми као друштво нисмо дошли до одређеног цивилизацијског нивоа када је еколошка свест у питању. Никаква трибина, дружења истомишљеника или екокаравана немају смисла ако питања животне средине не постану приоритети будуће владе и ако се не направи један јак систем образовања и јак систем казнене политике за загађиваче“, закључио је професор Јованчићевић.

Горан Васић из Националног конвента за приступање ЕУ рекао је како је енергетски сектор један од највећих криваца за квалитет ваздуха и да је та чињеница без дилеме. У Србији је један од највећих секторских загађивача ваздуха јавно предузеће ЕПС са својим постројењима за производњу електричне енергије сагоревањем угља – лигнита.

„Предлажемо да се у планским документима дефинише став о максималним дозвољеним капацитетима производње електричне енергије која користе угаљ и лигнит као погонско гориво и који би представио затечено стање у 2019. години увећано за новоизграђени блок у Термоелектрани Костолац. Треба инсистирати да се овај став пренесе и у текст будуће Стратегије развоја енергетике у Републици Србији и да се дефинитивно одустане од даље градње термоелектрана“, рекао је Васић.

Он је посебно истакао да више није могуће обезбедити повољна финансијска средства од нпр. Светске банке, ЕИБ, ЕБРД за капиталне инвестиције у енергетска постројења која користе фосилна горива, нарочито угаљ.

„По угледу на већину држава чланица ЕУ потребно је предвидети израду студије 'Србија без угља' која би у више сценарија испитала могућност потпуне транзиције генерисања електричне енергије без употребе технологија које користе угаљ и лигнит као погонско гориво. Студија би посебно обрадила процену добити и трошкова различитих праваца нискоугљеничног развоја енергетског сектора и највероватније обухватила период до 2050. године имајући у виду чињеницу да се у овом моменту у врло високом проценту, око 70% потреба за електричном енергијом обезбеђује из термоелектрана.“

Драгана Ракић, потпредседница ДС и чланица Ресора за екологију и заштиту животне средине рекла је да овде где смо, нисмо дошли преко ноћи, већ вишегодишњим игнорисањем проблема енергетског сиромаштва. Он је истакла да нема једног кривца за загађење ваздуха, па тако се проблем мора и решавати.

„Морамо се секторски повезивати: енергетика, привреда, јавно здравље, наука, просвета, морају бити тесно испреплетени са екологијом, заштитом животне средине и климатологијом. Такође, умрежавање мора бити и вертикално: морају сарађивати локалне организације са државним институцијама; као и јавни, приватни и НВО сектор. Сви морамо радити - заједно и имати исти циљ!“

Она је истакла да ко год мисли или каже да много кошта да очистимо ваздух заправо тврди да је ваздух неко потрошно, луксузно добро које ми не можемо себи да приуштимо, истовремено скрећући пажњу са чињенице да је чист ваздух људско право и да не постоји матрикс у коме прихватамо да нам је његово ускраћивање "нормално", "прихватљиво", и "исто као и претходних година".

„Најгоре је оно што сада имамо - порицање проблема. Порицање значи да или нешто кријеш или немаш идеје и представе шта треба урадити. Најмање што можемо и морамо јесте да се суочимо искрено с проблемом, а не да се правимо да га нема, чекајући кошаву да га склони с дневног реда“, закључила је Ракићка.

Бодин Старчевић, модератор трибине, осврнуо се на податке Агенције за заштиту животне средине из којих се види да саобраћај у Београду, уз све своје мане, није одлучујући узрок екстремног загађења, а да друмски саобраћај, што се Србије тиче, производи тек 6% загађујућих материја. Он је рекао да је загађење које производи саобраћај последица пре свега технолошки застарелих возила и неадекватне инфраструктуре. Јавни градски саобраћај се ослања на прљаве технологије – аутобусе на дизел, док се чистији тролејбуски саобраћај потискује из центра града, а мрежа трамвајских линија се не шири.

„Један од разлога загађења које производи друмски саобраћај лежи у готово потпуном уништењу железничког саобраћаја који је најчистији облик транспорта. Током прве деценије 21. века, Београд је добио развијену градску и приградску железницу, а Главна железничка станица је имала важну улогу у локалном градском и приградском транспорту. Данас је Главна железничка станица укинута у корист „Београда на води“. Изградња метроа неће растеретити саобраћај у центру града јер га линије, овако како су сада планиране, заобилазе и за огроман број људи неће имати никакав ефекат“, рекао је Старчевић.

Драган Рудинац, специјалиста за болести плућа, рекао је да се штетности прекомерног загађења ваздуха манифестују системским или локалним тегобама и обољењима, такође акутним и хроничним, као и најтежим - малигним обољењима.

„Мере заштите треба да буду индивидуалне и колективне, а и системске. Нарочито треба обратити пажњу на оне мере које дају најбрже ефекте и најмање коштају, а то су: избегавање боравка на отвореном простору за време пикова аерозагађења, нарочито за децу и старе, здрава исхрана, хидрирање, одлазак у мање загађена места, избегавање индивидуалних ложишта и дуванског дима, пречишћавање ваздуха“, истакао је доктор Рудинац.

Проблем загађења ваздуха, нарочито када на непопуларним листама наши градови заузимају највиша места, мора бити ударна вест у медијима, истакла је новинарка Татјана Манојловић.

„За одговорне медије, а посебно оне чија је и експлицитна законска обавеза да благовремено, истинито и објективно информишу грађане, то морају бити вести које у континуитету пласирају из дана у дан, из сата у сат, у свим информативним садржајима. Не само на нивоу инцидента или онда када их јавност прозове или пак када их неко из кабинета позове и да 'зелено светло'. Медији морају бити и 'зелено' одговорни и учествовати у развијању 'зелене свести' свих“, подвукла је Манојловићка.

Стеван Вујасиновић из Европске мреже за климатску акцију (Climate Action Network Europe) рекао је да проблем загађења ваздуха постаје све израженији између осталих разлога и због климатских промена.

„Чешћа појава такозваних температурних инверзија доводи до тога да слој топлог ваздуха практично заробљава загађујуће материје у нижим слојевима ваздуха чешће и дуже него што је то био случај раније. И мене брине кад чујем од јавних личности да је кошава решење, и што се тај феномен представља као ствар на коју не можемо да утичемо, а нико не поставља питање зашто је то тако, зашто се дешавају те чувене температурне инверзије.“

Он је истакао да Србија нема национални документ који би та питања отварао, а „климатски неутрални континент“ који се у међународној јавности увелико представља за Србију остаје само лепа жеља.

ПРАТИТЕ НАС

Постани члан

КАТЕГОРИЈЕ