ћир

Intervju predsednika DS Zorana Lutovca za Nedeljnik


PODELITE:

Kako biste ocenili rad DS u prethodnih 30 godina?

Godišnjice su obično prilika da se osvrnemo unazad i podsetimo lepih stvari i dostignuća. Demokratska stranka ima na šta da se osvrne, s ponosom. Međutim, nije vreme da se bavimo prošlošću sa nostalgijom, nego da podsetimo na ono što je bilo kako bi smo izvukli pouke i bili bolji i uspešniji u budućnosti. Zato je važno podsetiti da je Demokratska stranka razbila jednopartijski monopol pre 30 godina i ulila nadu građanima da možemo postati uređena demokratska država koja će počivati na slobodi i vladavini prava, na poštovanju ljudskih prava i uvažavanju različitosti. Što je Demokratska stranka bila jača, te vrednosti su bile prisutnije u našem društvu. Sve što je bilo dobro urađeno u našem društvu u poslednjih 30 godina urađeno je uz veliki doprinos demokrata.

Šta je DS značila za Srbiju 1990, a šta danas?

Tokom poslednjih trideset godina Demokratska stranka je bila glas razuma u najtežim vremenima za našu zemlju, a zatim i motor promena i modernizacije. Nekada su demokrate vraćale veru da postoje čestiti ljudi koji delaju u korist opšteg dobra i budile nadu da je promena ne samo moguća, već i izvesna. Tu ulogu moramo preuzeti i danas. Moramo biti važan činilac u frontu odbrane osnovnih građanskih i demokratskih vrednosti. Moramo se boriti da se u naše društvo vrati solidarnost. Solidarnost sa progonjenima, solidarnost sa osiromašenima, sa obespravljenima. Od kad sam postao predsednik DS-a stalno obilazim Srbiju i znam da u svakom gradu i svakom selu postoji tvrdo jezgro istinskih demokrata, čestitih ljudi, posvećenih javnom dobru, koji već trideset godina istrajavaju u svojim idealima. Ovaj autokratski režim ponovo je mobilisao te ljude i ja sam ponosan što je stranka koju vodim sačinjena baš od takvih ljudi.

Prošli smo i još uvek prolazimo kroz težak period. Ali i u tom periodu pokazali smo da poštujemo demokratske vrednosti i demokratsku proceduru, i kada osvajamo vlast i kada je predajemo i kada organizujemo svoj stranački život. I to je ono na šta smo ponosni. Da bi oni koji dolaze posle nas bili ponosni moraćemo mnogo da radimo na sebi kako bismo bolje zastupali građane i javni interes. Iz svake naše akcije ili aktivnosti bi trebalo da se vidi da se borimo za društvo socijalne pravde, ljudskih prava i vladavine zakona. Bićemo uverljivi ako delima, a ne samo rečima svakoga dana to pokazujemo. Samo tako ćemo da vratimo poverenje građana, samo tako ćemo da vratimo stranku građanima Srbije.

U proteklim godinama bilo je i grešaka radu, šta su po Vašoj oceni najveće greške koje su načinjene u radu DS?

Nije urađeno dovoljno da se ojačaju institucije koje bi štitile javni interes. Nismo uvek prepoznavali karijeriste u našim redovima koji su radili u sopstvenom interesu, a ne u interesu građana. Ponekada smo pravili štetne kompromise u nadi da će to doneti dugoročni boljitak, pri tome precenjujući sopstvene kapacitete da se izborimo sa njihovim negativnim posledicama. Ukratko, nismo izgradili sistem koji bi štitio zajednicu i pojedince od iskušenja zloupotrebe vlasti. To nije ni bilo lako učiniti posle toliko godina provedenih u raznim oblicima autokratije, ali je svakako moglo više da se uradi.

Šta su dalji prioriteti? Da li je DS u ovom trenutku bliži ujedinjenju ili možda novom razjedinjenju?

Prioritet Demokratske stranke je da se u potpunosti posveti borbi za normalizaciju političkog života u Srbiji. To pre svega znači obezbeđivanje elementarnih uslova za slobodne i poštene izbore. Potom, da na prvim slobodnim izborima izađemo pred građane sa našom vizijom moderne, evropske Srbije i da konkretnim programom, najboljim idejama i čestitim ljudima osvojimo njihovo poverenje da razvijamo našu zemlju. Demokratska stranka je snažno i beskompromisno posvećena zajedničkoj borbi građana i opozicije za normalnu Srbiju, kao što će biti spremna i za drugi korak. Zato krećemo od sebe. Menjamo sopstvenu stranku kako bismo mogli da menjamo Srbiju. Vredno radimo i na kadrovskom, i na organizacionom i programskom osnaživanju stranke.

Taj proces nije lak jer podrazumeva dve suprotstavljene vrednosti. Sa jedne strane Demokratska stranka je uvek bila i biće stranka slobodoumnih i mislećih ljudi. Ona jeste i mora biti stranka gde se čuje drugačije mišljenje. Stranka gde se vođi ne aplaudira, već stranka gde se sve odluke rukovodstva preispituju. Sa druge strane, određena doza samokontrole i ozbiljnosti mora da postoji u organizaciji koja pretenduje da jednog dana vodi državu. Dakle, svakako je potrebna živa unutarstanačka rasprava ali kada se donese neka odluka, i to sa jasnom većinom, onda ona mora biti obavezujuća za svakog ko želi da bude član stranke. Na primer, odluka o osnivanju Saveza za Srbiju je doneta sa svega 9 glasova protiv, od skoro 200 prisutnih. Kada se glasalo o bojkotu bilo je svega 4 glasa protiv. U najmanju ruku je neozbiljno da sada ta manjina smatra da je njihov glas vredniji od ogromne većine koja je donosila odluke.

Konačno, ispravnost našeg delovanja potvrđuje i vraćanje starih članova u Demokratsku stranku, pojedinačno i kroz proces ujedinjenja. Očekujem da će taj proces uskoro biti i pravno i tehnički završen. Vidimo da i građani pozdravljaju ujedinjenje i prepoznaju ga kao politički zreo i konstruktivan korak. DS će, takođe, biti otvorena i za neke druge stranke, udruženja, pokrete i pojedince. Krajnje je vreme da se odgovorno bavimo ogromnim brojem tema koje se tiču građana i koje nas ujedinjuju, a da dogmatske razlike ostavimo za sednice organa stranke.

Kakav je danas odnos DS-a prema njenim osnivačima? Mislite li da je DS ispravno reagovala kada je reč o Dragoljubu Mićunoviću, nakon optužbi koje je na njegov račun uputio Boško Obradović?

Na potpuno neprimerene reči upućene profesoru Mićunoviću reagovali smo primereno u javnosti i stranka i ja, kao što sam reagovao veoma oštro i na sednici predsedništva Saveza za Srbiju. Nedopustivo je da se na taj način bilo ko obraća profesoru Mićunoviću, ali i bilo kome drugom. Mi sami moramo biti primer promena, a one, bez ikakvog kompromisa, moraju isključiti rečnik nedostojan odgovornih ljudi. Dakle, kritika stavova i postupaka je deo demokratske političke kulture, ali diskvalifikacija ličnosti je apsolutno nedopustiva. Demokrate bi morale prema svim svojim članovima i članicama da se odnose sa dužnim poštovanjem, kao što se od svakog svog člana očekuje da poštuje Demokratsku stranku.

Neke od demokratskih ideja, poput one o evropskim integracijama, preuzeo je vladajući SNS. Da li to vidite kao vašu pobedu ili poraz?

To je kompleksno pitanje. Sa jedne strane mora nam biti drago što je evropska ideja postala gotovo opšte prihvatljiva u javnom diskursu i što je populistička stranka poput SNS-a preuzela tu ideju, makar i samo deklarativno. Sa druge strane, činjenica da je SNS ideju evropskih integracija preuzela iz pragmatičnih razloga, a ne zato što veruje u nju, suštinski devalvira njen značaj. Mogli bismo reći da je SNS, zapravo, preuzela samo evropski narativ Demokratske stranke. Zato njihova „evropska ideja“ zapravo počiva na pukoj proklamaciji bez stvarnog razumevanja šta to zapravo znači. To je vidljivo golim okom, nisu potrebne neke dubinske analize. Ako ne mare za vladavinu prava, podelu vlasti, poštovanje ljudskih prava, ako se u medijima pod njihovom kontrolom vodi antizapadna kampanja i ako se gotovo svakodnevno izmišljaju novi povodi za sukobe sa susedima, onda je jasno da oni nisu stvarno za evropske integracije. Za Demokratsku stranku Srbija ima jasan put, a to je put u Evropu. Briselu poručujemo da ne želimo stabilokratiju, nego demokratski uređenu državu. Ne želimo da Srbija bude stabilna u autokratiji, siromaštvu i korupciji. Želimo da Srbija bude demokratska, moderna i razvijena zemlja evropskih vrednosti - na tim osnovama stabilna članica porodice evropskih zemalja.

Izvor: Nedeljnik

PRATITE NAS

Postani član

KATEGORIJE