13.11.2018. / Вести
Горан Весић у немирењу са ограничењима вечно другог, први тумачи ствари и законе о којима тако мало зна или познаје само начине да их заобиђе у пракси.
Број слика: 3
Хвалећи неумерено други по реду у само три године Закон о озакоњењу превидео је барем један критички осврт на свој учинак у безакоњу у урбанизму и грађевинарству. Трг републике је његовом одлуком претворен у ископину, кућа под заштитом Завода за заштиту споменика културе у којој је живео и радио Филип Филиповић срушена је до темеља иако је планом била предвиђена реконструкција, конзервација и доградња, цртају се трасе трамваја који ће пресецати све артерије овог града.
У колапсу који грађанима уприличи заборавља да се бар позове на струку, науку, логику. Шта бива са историјским и културним наслеђем престонице када се један споменик културе тако лако претвара у хотел. Шта су и ко одређује приоритете? У кампањи је грађанима дељено мноштво лутријских тикета названих карте за метро. Да ли ће важити за вожњу најављеним трамвајем и да ли су рупе и развалине на платоу Славија почетна станица обећаног метроа?
Може Весић да затире векове, стваралаштво и домете, не може бруку своју што верује да се време мери од тренутка када је постао члан СНС. Није кућа у Таковској 37 добила статус и заштиту због идеолошких разлога или своје функционалности, већ због дела које не подлеже дневним менама и променама власти. Сачувати је увек захтевало више знања и мере од помаме за новцем и јефтиним политичким поенима.
У галерији су фотографије места где се некада налазила кућа Филипа Филиповића заштићена као споменик културе у Таковској 37 у Београду и грађевинска табла у којој је наведено да се ради реконструкција и конзервирање културног добра "кућа Филипа Филиповића"
Информативна служба Демократске странке