Ekonomija: uspesi fiktivni, problemi realni

Privredni rast u prošloj godini, prema istom izvoru, ostvarile su Irska (3,4%) i Turska (1,8%), dok su Litvanija i Norveška imale pad od 0,8%, po čemu su takođe ispred Srbije. Demokratska stranka ističe da su na manji pad bruto domaćeg proizvoda u Srbiji u godini pandemije virusa Covid-19 presudno uticale postojeća privredna struktura i velika državna ulaganja, a ne posvećenost i rad sadašnje vlade. Primera radi, u slučaju turizma, kao sektora koji je naviše bio pogođen pandemijom, Srbija je sa 6,9% udela tog sektora u BDP-u značajno ispod zemalja regiona. Samim tim je pad tog sektora kod nas manje uticao na pad ukupnog BDP-a nego u Bosni i Hercegovini, kod koje učešće turizma u bruto domaćem proizvodu iznosi 10,9%, Crnoj Gori sa 21,9%, ili u Hrvatskoj, u kojoj turizam stvara 25,1 posto BDP-a.

Prema oceni Resornog odbora Demokratske stranke za privredu, državne investicije koje su uticale na manji pad BDP-a u Srbiji u 2020. godini, upravo potencijalno predstavljaju opasnost po privredni rast u budućem periodu. Ulaganja su finansirana putem kredita, a velika i netransparentna zaduživanja sama po sebi nose dva posebna problema. Prvo, praktično se ne može proveriti da li je bilo moguće zaduživanje pod boljim uslovima od ovih pod kojim državu zadužuje sadašnja vlada, dok je drugi problem u tome što strani partneri u većini infrastrukturnih projekata nisu u obavezi da angažuju naše firme, a mnogi dovode čak i svoju radnu snagu. Na taj način se najveći deo kredita odliva izvan zemlje i tako umanjuje efekat ulaganja na domaću i uvećava efekat na ekonomiju drugih država.

Kada je reč o struktura našeg BDP-a, za Demokratsku stranku su posebno alarmantni podaci o usporavanju rasta IT-sektora. Rast izvoza informatičkih usluga je u prošloj godini opao na svega 4,4%, dok je u 2019. iznosio čak 25%, uprkos tome što se IT sektor svuda u svetu labe pokazao vrlo otpornim na posledice pandemije. Ta privredna grana je proteklih godina bio motor rasta celokupne ekonomije pa se s pravom očekivalo da će tako biti i u prošloj godini, ali se to u Srbiji nije dogodilo. Dramatično usporen rast se može objasniti promenama u načinu oporezivanja, sa kojima je država započela u januaru 2020. godine, kao i generalno pogrešnom odnosu vlasti prema ovom sektoru budućnosti.

Resorni odbor Demokratske stranke za privredu