DS Lazarevac: Kolubara i Lazarevac zaslužuju istinu

Da nastavak izgradnje postrojenja koje bi trebalo da koristi fosilna goriva, odnosno, ugalj sa kolubarskih kopova, nije moguć jer nije u skladu sa preuzetim međunarodnim obavezama, znale su sve zainteresovane strane godinama unazad, ali nisu učinile dovoljno da informišu Lazarevčane i da pokažu brigu za budućnost radnika Kolubare. Zato demokrate opravdano sumnjaju da je u pitanju zapravo obračun oko preraspodele moći unutar sindikata EPS-a i Kolubare kroz dokazivanje lojalnosti aktuelnoj vlasti, a ne stvarna briga o radnicima.

Aktuelna vlast je u poslednjoj deceniji potpisala desetine međunarodnih sporazuma iz oblasti energetike, dok je još od 2006. godine elektro-energetski sistem Srbije deo energetske zajednice jugoistočne Evrope, pa su samim tim preuzete i određene međunarodne obaveze. Jedna od tih obaveza jeste i smanjenje proizvodnje uglja i njegovog kontrolisanog udela u proizvodnji električne energije. Pariskim sporazumom se međunarodna zajednica, uključujući i Srbiju, obavezala da će do 2050. godine iz upotrebe biti potpuno eliminisano sagorevanje fosilnih goriva, dok su planovi Evropske unije da to učini i ranije – do 2030. godine. Pored toga, Srbija je u novembru 2020. godine potpisala i Evropski zeleni dogovor o korišćenju „čiste energije". Na konto svih tih ugovora, ali i obaveza, Srbija je dobila i značajna novčana sredstva i finansijske podsticaje iz raznih evropskih fondova.

Vlast je, opterećena rejtinzima i izbornim kampanjama, sve vreme skrivala istinu od domaće javnosti. Neodgovorno i populistički su najavljivana nova ulaganja u termokapacitete EPS-a, rudnike uglja, a pre svega u Kolubaru, što je sve u suprotnosti sa potpisanim sporazumima i preuzetim obavezema i u raskoraku sa istinom. Zato su danas Lazarevčanke i Lazarevčani potpuno neinformisani o namerama države i statusu Kolubare, i sa razlogom su zabrinuti za sopstvenu budućnost i perspektivu dolazećih generacija.

Demokratska stranka čvrsto zastupa stav da Srbija mora sačuvati energetsku nezavisnost i da nikako ne sme ad-hok izbaciti ugalj kao glavni energent, već da u narednih 20 - 30 godina sukcesivno smanjuje potrošnju uglja i prelazi na obnovljive izvore energije. To mora biti prioritet Srbije ne samo zbog međunarodnih obaveza, već i zbog života i zdravlja dece koja žive i koja će živeti na ovim prostorima. Ipak, briga o životnoj sredini ne znači da radnike treba ostaviti da se sami snalaze, naprotiv.

Delimo trenutnu zabrinutost sa radnicima Kolubare i lokalnom zajednicom i obećavamo da ćemo se boriti da, u periodu energetske tranzicije i prelaska na proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, prioritet bude neugrožavanje radnog statusa i životne egzistencije radnika, uključujući i zaposlene u EPS-u. Zadatak države je da se pobrine da svaki građanin Srbije može da živi dostojanstveno od svog rada, bez straha, a vlast koja to ne razume mora što pre da se menja.

Informativna služba DS Lazarevac