Добра вест је лоша вест

Два везана поена, то већ заслужује ургентну реакцију.

Скоро читава опозиција састоји се од рестлова некада велике Демократске странке и занимљиво је да на овај симболични повратакнису по задатку реаговали дресирани режимски кербери са средњим словом или двоструким презименом, већ они чији се однос према бившој странци своди на ону народну „једном руком мије, другом руком бије“.

Ствари су постале толико очигледне да је превазиђено питање „да ли“, већ се упорно избегава одговор ЗАШТО не долази да уједињења опозиције. Србија никада није мала гору власт, превише је зицера које би и политички аматери успели да искористе, народ је толико огорчен и бесан да би и секција младих горана била у стању да организује масовне протесте. Па ипак, бунт изостаје, опозиције нема, улице су празне. Зашто?
Узалудно је чекати појаву новог небеског тела на политичком небу Србије које ће покренути плиму народног незадовољства. Још узалудније је надатидоговору око јединствене платформе са којом ће опозиција отићи на преговоре око изборних услова. Конфузија је потпуна. Док бојкот-зилоти траже етичко чишћење опозиције,Бошко жели директне преговоре са Вучићем, а покојни Савез за Србију је у бракоразводној парници око права на усвајање покајника који су прекршили бојкоташки завет.

Сви они са подозрењем гледају и прате опоравак и ревитализацију демократа. Будимо искрени, дисолуцијом ДС-а настале су локвањ-странке које плутају по политичкој жабокречиниса лепим, заносним цветом, срцоликим листовима и танким кореном зароњеним у муљ. Лако их је ишчупати, још лакше потопити.

Демократска станка је четинар дубоког корена, отпорна на ветар и сурове атмосферске услове диктатура са свих меридијана, од далеког истока, до латинске Америке. Она је чак и овако отрешена, огуљена и искасапљена довољно велика да представља перманентну претњу параноидном режиму, али и опасног конкурента више категорије у очима својихпотенцијалнихпартнера. Њена четинарска сенка прати и једне и друге. Јер успех ДС-а је њихов заједнички неуспех. За режим сваки пораз представља губитак слободе, за остатак опозиције доказ да јењихов одлазак из ДС-а био у најмању руку грешка, ако не и потпуно узалудан. Обрнуто-неуспех ДС-а је њихов заједнички успех. Док год је Демократска странка на маргини Вучић може мирно да спава, а самозвани лидери могу да шире слаткоречиву мантру о новим лицима, идејама и организацијама.

Лако је извући закључак да Демократску странку нападају оникоји попут кафанске плех-бандераде на акорд, којој режимски диригенти задају ритам, јачину и тоналитет за оркестрирани напад.Демократска странка, тачније њено тренутноруководство, је за то најмање криво. Небројено пута је пружана рука сваком ко искрено жели промену овог клептоманског режима и потпуни вредносни, културолошки цивилизацијски заокрет. Време је да ту пружену руку савијемо у песницу.

Демократе имају морално и свако друго право да стану на чело широког опозиционог фронта који ће имати једноставан, јасан и општеприхваћени циљ-слободну Србију. До тог циља долази се трокораком.
Први корак је обједињавање свих друштвених структура које су незадовољне постојећим стањем и правцем којим се Србија креће. Други корак је победа на изборима. Да не буде забуне, избори су процес где грађани могу да БИРАЈУ. То није организована манифестација послушности и лојалности највећем сину нашег народа и преосталих непротераних и лојалних народности, уз истовремено пребројавање народних непријатеља преко куглица из ћоравих кутија. Избори су именица изведена од глагола изборити и изабрати, а најпаметније је не раздвајати та два глагола. Морамо се изборити за право да можемо изаберемо боље, паметније, ефикасније, модерније.

Овим кораком морамо прескочити две препреке и ни на једну се не смемо саплести. Прва је доступност информација, друга је слобода изражавања.

Да бисмо уопште имали изборе, грађани морају бити правовремено и потпуно информисани о понуђеним опцијама. Када грађани на основу вишемесечне провере кандидата формирају своју одлуку, неопходно је обезбедити несметано изражавање те воље кроз јавну агитацију и тајно гласање. Обе ове препреке нису једнаке висине, али опозиција је дужна да одреди који је то подеок на скали до ког лествица мора бити спуштена. Све остало је разрада акционог плана који је мапа пута до легитимног и демократског изборног процеса.

Трећи корак је заокрет.Нудимо јасне одговоре на најтежа државна питања, али и најбоље људе за најодговорније државне функције. Руководимо се начелом- тантум поссумус, qуантум сцимус (колико знамо, толико можемо), зато и ослобађамо пут младим и образованим људимакоји преузимају кормило странке.

Реформа ДС-а полако улази у завршну фазу. Реорганизација је заснована на унутрашњој демократизацији и позитивној кадровској селекцији. Оваква лична карта ДС-а није маркетиншки флајер или каталог половне робе на распродаји. Она је позивница за све оне који на неправду одговарају бунтом. Ми вас не позивамо на јуриш, јер се тако не може срушити Вучићева тврђава. Неопходно је отпочети добро испланирану и дуготрајну опсаду пред којом ће његове зидине попустити.

Без ДС-а она једноставно није могућа.

Информтивна служба ДС