lat

Дикић:”Србији је потребна јака Демократска странка, без јаке Демократске странке нема демократије у Србији”


ПОДЕЛИТЕ:

Кризни штаб је опет попустио мере. Да ли је још увек рано за попуштање мера? Шта уопште мислите о тим мерама које су уназад месецима доносили?

Ово попуштање мера је последица успешно обављење вакцинације и само је инерција глобалног попуштања мера. Дебакл кризног штаба је уследио у јуну месецу прошле године, када се кризни штаб претворио у предизборни штаб владајуће коалиције. У прилог говори чињенице да профилисана чланица кризног штаба постала министарка актуелне владе. Ово попуштање мера ће благотворно деловати на општу, душевну психу. Треба бити опрезан због најаве могућег таласа на јесен. Позивам грађане да буду одговорни и дисципливани. Само дисципливано становништво вођено струком, а подпомогнуто ефекасним државним апаратом може у разумном року победити ову епидемију.

Актуелна је тема о референдуму о руднику и доласку Рио Тинта. Шта мислите о тој тези да да ће људи одбити велики инвестицију и допринос Србије, а не да ће бирати између здравља или пара?

Долазак Рио Тинта је само последица опредељења ове власти да националне интересе потпуно препусти корпоративном капиталу. Ако смо пристали да продајемо своју памет, млади људи на десетине хиља ео длазе из ове земље.Ако смо пристали да продајемо фирме, ресусре, своје знање, не смемо пристати да продамо оно што се не продаје, а то је животна средина. На то немамо право, животну средину смо само позајмили од наших предака уи морамо је нетакнууи оставити нашим потомцима. Међутим, у Србији је на делу смртоносно загрљај политичке елите и крупног капитала. Из тог загрљала Србија се мора извући. Ако се то не деси онда ће изгубити све своје природне ресурсе и то ће бити крај за спрску дружаву И српско друштво. Неолиберални капитализам који у овој влади има паузданог партнера црпи последње ресусре из овог дела Европе. Да последице буду још горе око су бацилли на најлепши део Србије, а то је њен запад, западна Србија и Јадар. Међутим Рио Тинто као једна велика белосветска компанија која оставља катастрофалне последице свугде по свету неће само угрозити природне лепоте западне Србије већ угрожава читав еко систем Балкана.

Била је пресуда Ратку Младићу. Потврђена је казна доживотног затвора. Да ли Вас је пресуда изненадила? Да ли је то било суђење Младићу или је то била пресуда целој Србији?

Нисам изненађен, ова пресуда је само потрвда првостепене пресуде. Није било могуће да жалбено веће усвоји било какве аргумете да се казна да се смањи или преиначи или да се суђење поново као што је предлагала судија Нијамбе. Младићу је пресуђено И пре суђења, јер у бројним судским процесима за злочине у Босни, поготову за злочине почињене у Сребреници је његове име је помињено као једно од иницијатора и органозатора тих злочина, а те казне су такође су правоснажно потврђене. Ово пресуда није пресуда Србији. Подсећам да је Србија водила спор пред Међународним судом правде, јер је Босна И Херцеговина тужила Србију као правног наследника Савезне Републике Југославије. Тај Међународни суд правде који је орган Уједнињених нација истог ранга као Генерално скупштина , као и Савет безбедности. По пресуди Међународног суда правде Србија није иницирала злочине у Сребреници, није ни учествовала ни организивала тај злочин. Једино зашто је Србија крива је што је прекршила конвценцију о спречавању геноцида. Суд је утврдио да је Србија у датом критичном моменту , лето 1995 године била у могућности да извршење тог злочина спречи. Суд је донео одлуку да је Србија дужна да донесе декларацију којом осуђује те почињене злочине и којом се обавезује да ће испоручити, односно да ће привести правди све оне који су оптужени за те почињене злочине. Одговорност Србије се ту завршава, тако је пресудио Међународни суд правде у Хагу. Ослободио је Србију било каквих материјалних репарација . Србија је те злочине осудила, направила је морални отпор према злочинцима тиме што их је ухапсила и предала Хашком трибуналу. Ми стојимо на тој моралној тачки ослонца са које позивамо друге да исто тако учине са злочинцима који су починили злочине над Србима. Део спрске јавности негира злочине, део српске јавности оправдава злочине који су се десили. То јако штети спрпском друштву. Ми стојимо на тези да Србија мора поштовати међународно право, да би се међународно право поштовало над њом. Ми смо своју међунарпдну обавезу испунили. Позивамо све И регионалне И међународне институције да учине исто. То што су злочинци над Србима на слободи љага је на лицу Хашког трибунала, очито И међународне јавности. Ми са становишта државе које је испунила све међународне обавезе имамо права да позовемо на одговност и те злочинце И институције које их нису процесуирале. Пресуда Ратку Младићу није пресуда свим Србима. Ратко Младић се јесте крио у Србији, али нећемо дозволити сада дозволити да Ратка Младића и његову одговорност скривају Србијом и Србима. То Србија и Срби не заслужују. Та пресуда индувидуализира тај злочин, ни на који начин можемо да утиче на политичку судбини ни на Републицке Српске ни на Републике Србије.

Вучић је посетио Јагодину, самим тим и Драгана Марковића Палму. Која је то порука свима нама?

 Да ли ће Драган Марковић Палма не зависи ни од дела које је евентуално починио. Не зависи ни од закона које је евентуално прекришио. Зависо само од политичке процене Александра Вучића. И то није везано само за Драгана Марковића Палму, то је везано за све политичке чиниоце у Србији. И за Братислава Гашића, и за министара Лончара, и за Бранислава Лечића па и за Драгана Марковића Пламу. Да ли ће правни процесс против њих бити покренут не зависи од агилоности тужилиштва, не зависи ни од доказа које се презентују јавности, зависи пре све од интереса, односно процене Александра Вучића. Ако он процени да му је за предизборну кампању корисно да заштити Драгана Марковића Палму, он ће остати на позицијама на којима је тренутно. Ако Александар Вучић крене у обрачун са мангупима у својим редовима,на томе базира своју преизборну кампању, могуће је да се покрене судски поступак против Драгана Марковића Палме. Ми не живимо у правној држави, ми живимо у личном режиму Александра Вучића. Све политичке, то подразумева И судске одлуке у таквом једном личном режима зависи пре свега од њега.

Ниже се афера са афером, да би на крају све отишло у заборав. Да ли ћемо икада доћи до афере чији је резултат бити праведна пресуда? Не само да заврши на великим насловима.

 Поплава афера има за циљ да тренира заборав код српског народа. У тоталитарним системина ниједна афера нема судски епилог. Тако је било у комнистичком систему, где су актери неких афера или били склањани на принудне годишње одморе, или били унапређивани односно награђени и пењали су се на тој пирамиди политичке хијерархије, или су били склоњени на нека удаљена амбасадорска места. Тако је било у коминистичкој диктатиру, тако је сада и у Вучићевој дикатиру. Ниједна афера, а било их је на десетине није и неће добити суднски епилог. Број афера има функцију да анестезира народ И да једноставно дензибилише грађанина Србије који те афера онда прихвата као нормално И друштвено прихватљиво понашање.

Каква ће бити судбина Демократске странке? Да ли моћи да се уздигне и поврати поштовање које је некада имала?

 Демократска странка овим унутарпартијским изборима 4.јула завршава фазу унутрашње реорганизације . Три године је требало Демократској странци да стане на своје ноге. Да обнови рад општинских одбора. Да на нивоу окружних одбора постави људе које ће даље водити и усмеравати регионалну политику Демократске странке. Србији је потребна јака Демократска странка, без јаке Демократске странке нема демократије у Србији. Видели смо и то нам вишегодишње искуство нам показује да сви они који су одлазили из Деомкратске странке нису успели да направе странку коју би била укорењена у бирачком телу у Србији. Те њихове странке су биле “оне ман схоw”, лични пројекат њихових лидера или су политичке маховине које су су успеле да се запате у некој општини, у неком граду. Демократска странка је дубоко укорењена у српском друштву. Она је лучоноша демотратије у Србији. Пошто су се све диктатуре у Србији обрачунавале са Демократском странком, логично је да је Демократска странка прва на удару овог режима. Овај режим је управо јак и због тога зато што је Демократска странка разбијена, осакаћена И демонизована. Просто то се радило плански., то се радило системски. Била су дозвољена сва средства, све државне иституације су злоупотребљене да би се дошло до тог циља. Међутим, тај циљ они нису остварили, Демократска странка и даље живи. Унутар Демократске странке је веома буран живот. Демократска странка профлилише људе од интегритета, оне људе које су остварене у својим професијама, који политику виде као друштвену дисциплину за јавно и опште добро, не за лично богаћење и за личну промоцију. Ми се надамо да са добром кадровском листом, добром политиком, добрим идејама, са старим системом вредности, са старим брендом можемо да изађемо пред грађане и да их одведемо у одлучну борбу против Вучићеве диктатуре.


Колико избори у Београду значе? Да ли видите шансу да опозија у једној или у две колоне може да изађе и добије шансу да победи? Да ли изборни услови могу бити бољи него на претходним изборима?


Избори у Београду су велика шанса за опозицију. Опет колико та шанса велика и примамљива била морамо се вратити на основни принцип. Београдски избори морају да буду слободни, или такви или их неће бити. Ако су исти изборни услови, ако је иста друштвено-политичко клима као што је 2020.године нас ти избори не интересују . Ти избори су лажни, нелегетимни И не демократски. Ако дође до промене друштвене климе, ако дође до кординисаног дијалога између власти и опозиције. Када кажем кординисане то значи уз модерирање Европске уније. Јер ми желимо практичну примену европске вредности, а једно од есецењцијалних вредности модерне Европе су слободни и демократски избори. Желимо да Србија постане члан европског народа. Демократска странка И остатак демократске опозиције ће учествоварати на тим изборима. То је једно стратегијско питање. Када је тактика упитању, да ли треба ићи у једној или више колона о томе треба разговарати. Једно је сигурно , опозиција мора сихронизовано да изађе на те изборе И да се сихронизовано бори за сваки опозициони глас. То је суштина. Да ли ћемо више опозиицоних гласова стећи са једном листом или са више листа то је ствар анализе, али циљ је исти. Да добијемо више гласова него владајућа листа. Ако нам је исти циљ онда ова метадологија је само ствар оперативне реализациције овог задатог циља. Што се тиче стања у Србији , оно је у дукобој кризи, моролној, економској и политичкој. Једини начлин изласка из из кризе јесте да се њени грађани пробуде Ии побуне. Да демократија подраузумева симетрију сагласности међу оних који доносе политичке одлуке и оних над којима се те политичке одлуке спроводе. Сматрамо да те симетрије нема у Србији. Сматрамо да је много више грађана који су незодовољни овом влашћу него оних који за ову власт гласају. Такво стање је неодрживо, генератор кризе како политичке,економске тако и националне јесте управо актуелна власт. Не може се ова власт поправити. Не може се ова власт кадровски променити. Ова власт, овај систем не ваља у целини и у целини се мора променити. Ово се мора променити на изборима, пред радње или радње после избора су заједнички напори уједињене опозиције да до суштинских политичких промена у суштини у Србији дође. Ми не желимо насилне промене, ми желимо демократске промене, јер верујемо у демократикују, верујемо у европске вредности . Нудимо Србији бољи пут јер верујемо да Србија може да постане модерна чланица европске породице унутар Европске уније.

Да ли Партизан има најгору управу у историји? Да ли це доци до приватизације клубова у Србији?

Спортско друштво Партизан је жртва фрустрације једног човека, политичке амбиције једног човека и може се рећи дијагноза једног човека који жели да унушти спортско сруштво Партизан. Партизан је антиципиран од владајуће структруре као могуће опозицино жариште и као могућа сметња за остваривање идеје један народ, једна држава, један вођа, једна странка, један клуб. У тоталитарним системима немате конкуреницју ни у политици, ни у економији, ни у спорту. Тако је било у Мусолонијевој држави, тако је било у коминистичкој,источној Немачки, тако је и у Вучићевој држави. Он је фиксирао Црвену Звезду за остваривање својих политичких циљева. Он је у Црвеној Звезди спојио спортско,нациналистичку идеологију њених навијача и он са њима успешно манипулише већ пету годину. Као што крши Устав, као што крши закон, тако се и крше спортска правила, све за један циљ. Како крши Устав и закон да би остао на власти, тако крши сва спортска правила да би Црвена Звезда остала шампион. И Црвена ЗвездаиИ Партизан су под окупацијом, вољном или невољном. Када је Црвена Звезда упитању имамо по вертикали потпуно, вољну, колобартивну окупацију тог спортског друштва. Када је упитању Партизан та окупација је до нивоа управе клуб. Када је реч о нижем струкутуру управе, самом спортском саставу, поготову о навијачима ту су могућа жаришта отпора овој властииИ тај потенцијал је оно што брине Вучића И кабарилу око њега. Тај потенцијал такође опозиција треба да искористи и просто је несхватљиво да било који навијач Партизана било то кошаркашког или фудбалског клуба да подржава ову власт која је понизила до крајних граница институцију каква је Партизан. Управа Партизана апсолутно да последњег члана треба да поднесе оставку, јер се пројекат Недићеве колоборације са Вучићем показао као пропали пројекат. На чело клуба треба да дођу људи којима теку црно- бела крвна зрнца, који не би продали фубалски клуб, односно који не би дозволи да фубалски клуб постане играчка у рукама Александра Вучића. За то нам је потребно да се легенде Партизана укључе у ту борбу. Потребно је сихронизована дејство легенди Партизана И навијача И свих оних који воле овај клуб. Ја се надам да се у скорије време И то десити.

Извор: Новисвет.рс

ПРАТИТЕ НАС

Постани члан

КАТЕГОРИЈЕ