ЧАРДАК НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ, А У ДЕЛИБЛАТСКОЈ ПЕШЧАРИ
22.12.2020. / Вести
Не знам колико је коштала градња ковид-болнице у Батајници, јер је владајући режим и то прогласио за државну тајну, али колика год да је та цена била, она је сигурно вишеструко већа од трошкова преуређења Школског реакреативног центра "Чардак" у Делиблатској пешчари у привремену установу за прихват и лечење оболелих од вируса COVID-19.
Ковин је близу Београда и као такав, приступачан је за пацијенте из престонице, а у садашњој ситуација са пандемијом новог корона вируса добро опремљена привремена болница би изузетно много значила и за читав регион јужног Баната. Уосталом, Покрајински штаб за ванредне ситуације донео је 26. марта наредбу да се мере карантина за оболеле од ковида спроводе у центру "Чардак". Због чега та нарадба није спроведена у дело, још нико није објаснио. Али пре него што дођемо до те наредбе и догађаја који су јој претходили, дужан сам да читаоцима објасним шта је заправо "Чардак" и зашто има и локални и шири, национални, значај.
Некада Омладинско насеље "Чардак" а данас Школско рекреативни центар "Чардак", грађен је седамдесетих година прошлог века знојем акцијаша из свих република бивше Југославије. Комплекс, смештен у багремовој шуми, у јединој пешцари Европе, надомак Делиблата, а свега петнаестак километара од Ковина био замишљен као камп за летње и зимске припреме спортиста, односно за све друге прилике које би имале за циљ окупљање омладинаца и ђака, али и за одмор и рекреацију радног народа социјалистичке Југославије. Чак смо и ми, моја генерација ковинске деце, као ђаци основне школе крајем осамдесетих ишли на прву вишедневну екскурзију са учитељицом управо на "Чардак".
Неколико година након наших чаробних екскурзија, "Чардак" постаје колективни центар за смештај избеглица из Хрватске и Босне и Херцеговине. Комплексом од раних деведесетих газдује Комесаријат за избеглице и тако остаје све до 2009/10 године када тадашња Покрајинска влада на челу са Бојаном Пајтићем доноси одлуку да се обезбеди смештај за сва преостала избегла и расељена лица у колективним центрима у Војводини и да се онда ти центри затворе. После затварања колективног центра право коришћења комплекса добија Јавно предузеће "Војводинашуме", а Покрајинска влада одваја новац за реконструкцију два павиљона са 130 лежајева и ресторана спремног да прими 500 људи. Од тада ти објекти зврје празни.
Садашња покрајинска и локална власт "сетиле" су се "Чардака" тек кад је избила епидемија новог коронавируса. Владајућа Српска напредна странка извела је у марту прави политички перформанс у којем су локални "напредњаци" преузели протест грађана Делиблата због најаве да ће "Чардак" постати привремено прихватилиште за мигранте са Блиског истока и других делова света који преко територије Србије покушавају да се пробију до развијених земаља западне и северне Европе. Е ту долази на сцену локални одбор СНС-а који кобајаги "стаје уз грађане Делиблата" и у сред ванредног стања, уочи избора учесвује у блокадама путева у Делиблату. Готово сви медији су пренели ту вест. Након два дана "неизвесности", Покрајински штаб за ванредне ситуације доноси претходно поменуту Наредбу о претварању "Чардака" у карантин и поништава ранију наредну којом тај центар постаје прихватилиште за мигранте. Потом је, као на крају сваке представе, спуштена "завеса" и свака даља прича о овом центру, за садашњу власт, једноставно је завршена.
Овај мој текст је заправо покушај да се та "завеса" поново подигне и да се јавно поставе три кључна питања.
1. Зашто се не поштује одлука Покрајинског штаба за ванредне ситуације везана за "Чардак", која је донета 26.03.2020., већ се новац расипа на опремање привремених објеката, попут Арене и сличних простора ("Чардак" већ данас може да прими 500 људи)?
2. Зашто се бар локална власт не заузме да се "Чардак" опреми и стави у функцију? Знамо да би након завршетка ове пандемије, све сређено и уређено остало нама, грађанима општине Ковин?
3. Чему тај перформанс са блокадом путева у марту када после тога нико није ни прстом мрднуо да се нешто коначно реши и да се одлука Покрајинскиг штаба за ванредне ситуације донета још 26.03.2020. испоштује?
Ова питања озбиљно постављам, мада ће их неко можда сврстати и у реторичка. Јасно је да на телевизији много јачи утисак оставља вест да је "изграђена потпуно нова болница у рекордном року у Батајници" него да су "адаптирали постојећи школски центар у ковид-болницу у Ковину", а садашњу власт тај утисак једино и занима. Цену тог пропагандног егзибиционизма нажалост плаћају грађани својим здрављем и животима.
Срђан Вукша струк. инж. маш.
председник ОО ДС Ковин
