Битка за Београд

„Београд је свет“ – била је главна парола студентског протеста 1996-1997. године против изборне крађе тадашњег режима. Заиста, и поред свих недаћа које су га сналазиле са разних страна, Београд је успевао да очува свој космополитски дух о чему сведочи и податак да је збратимљен са метрополама попут Тел Авива, Беча, Чикага и другим градовима, а поједине његове општине и са низом општина из европских градова. Овде су радо гостовали највећи светски уметници, одржавали су се престижни међународни уметнички фестивали, велики сајмови, многа спортска такмичења и интернационални политички скупови од историјског значаја.

Данас, у трећој деценији XXИ века, води се нова битка за Београд: с једне стране је градска власт, оличена у Српској напредној странци (СНС),а са друге су грађани који се суочавају са елементарним животним проблемима - борбом за ваздух, воду и земљиште.

Ваздух у Београду је прекомерно загађен услед високе концентрација ПМ 10 и ПМ 2,5 честица и често доспева у ранг са најзагађенијим светским градовима из Индије, Кине, Бангладеша и Пакистана. Према подацима Светске здравствене организације (СЗО), ове честице представљају велику опасност по здравље јер дуго остају у ваздуху, услед чега могу доспети до крвотока и плућа. Најновији извештај СЗО говори да је загађеност ваздуха 2020. године билачетврти фактор ризика за превремену смрт у свету, док се више од половине преминулих у Србији услед загађења односи на становнике Београда. Надлежни се не труде да решавају овај проблем уколико се изузме републичка Агенција за заштитну животне средине која је недавно, без икакве најаве и објашњења јавности, променила критеријуме за оцењивање квалитета ваздуха. Тако је сада ваздух који је донедавно био оцењиван као „загађен“ једним потезом пера преквалификован у „прихватљив“, док је доскорашњи „добар“ ваздух сада постао „одличан“.

Београђанима је угрожено и једино извориште воде које се налази на Макишком пољу. Стручњаци упозоравају да ће планирана изградња великог стамбеног комплекса наовој локацији нарушити водоснабдевање грађана, поготово у вишим деловима града. Иако београдска власт јавно одбијапризнање како ће ова изградња нанети штету водоизворишту, најављује и да ће се новиизвори за снабдевање Београђана тражити на Великом ратном острву. Иако градска власт будући пројекат за копање бунара наВеликом ратном острву оправдава „убрзаним привредним развојем и урбанизацијом града“, јасно је да је то у директној вези са уништавањем водоизворишта на Макишком пољу. Стручњаци и овде упозоравају да се, из много разлога, на Великом ратном острву не може доћи до чисте пијаће воде, али напредњачка власт и овог пута не хаје за мишљење струке.

„Подухвати“ са градским земљиштем започели су након што је СНС преузео власт у Београду. Готово свака реконструкција и изградња коју су предузели везана је за неку аферу. Низали су се пројекти штетни по јавни интерес: „Београд на води“, Цветни трг, „певајућа фонтана“ на Славији, рушење у Савамали,вишеструком реконструкцијом упропашћенаСкадарлија, укидање Главне железничке станице са реконструкцијом Савског трга, непотребно проширење тзв. „пешачке зоне“ у

центру града, дуготрајне реконструкције Трга републике, улица на Варош капији, Карађорђеве, Краљице Марије и Душанове... Ту су и најскупља јелка на свету од 83.000 евра, запањујуће предимензиониран споменик Стефану Немањи чија је ценапроглашена за државну тајну, бесомучна сеча дрвећа на Калемегдану и на Ушћу ради изградње гондолекоју је након великих протеста грађаназауставио Управни суд, као и у Кошутњаку у користпроблематичне изградње стамбеног комплекса замишљеног спорним Планом детаљне регулације за комплекс „Авала филма“.

До уклањања старе бесправне градње на Савском насипу никад није дошло, а већ се појављује и нова на другим заштићеним подручјима као што је нпр. Авала. Руше се зграде под заштитом на Врачару и Старом граду, док на њиховим местима ничу солитери.На удару је и Стари савски мост чије измештање на ливаду, упркос отпору Београђана, градска власт и даље припрема. На Косанчићевом венцу, који је законом заштићен као историјско културно добро, без обзира што је овај најстарији део Београда већ реконструисан 2018. године, припрема се урбанизација:изградња хотела и стамбених зграда. Како је уопште могуће добити грађевинску дозволу за изградњу објеката на подручјима под заштитомдржаве или за рушење заштићених објеката?

Реализацију некихидеја градских власти које су штетне по јавни интерес, грађани су, окупљени у низ иницијатива и уз подршку опозиционих странака, успели да осујете - бар за сада. Иницијатива Не давимо Београд, још од рушења у Савамали, води борбу са корумпираном политичком елитом која, у сарадњи са инвеститорима, отима грађанима површине које су у јавном власништвуи ујавном интересу. Иницијатива Пешаци нису маратонци успела је да заустави претварање Парка војводе Вука у сквер „Пролеће“ и издејствовала своје учешће у планирању реконструкцијеовог парка која је међу ретким успелим пројектима у интересу грађана којима градска властзаиста може дасе похвали.Грађани окупљени око Иницијативе Вратимо тролу 28, изборили су сеза враћање тролејбуске линије 28 која је деценијама постојала између центра града и Звездаре, али је градској власти засметала па ју је укинула. Иницијатива Битка за Кошутњакуспротивила се стамбеној градњи у Кошутњаку на рачун шума и јавних зелених површина. Грађани Београда, солидарно, успели су да очувају јавни саобраћај у Васиној улици коју је градска власт хтела да претвори у пешачку зону.

Свуда се понавља иста матрица: актуелна градска власт, супротно процедурама, законским и планским документима Града и Републике, у сарадњи са моћним инвеститорима, јавни интерес подређује приватном и партикуларном интересу, потпуно игноришући мишљењеструке. Поврх тога, од јавности се крију стварни планови и на сваки начин се избегава отворена јавна расправа.

Како сачувати Београд, његов дух и јавни интерес? Поједини примери показују да је могуће изборити се са бахатошћу актуелне градске власти и крупним приватним капиталом. На следећим изборима који су такорећи пред вратима, битку за Београд грађани би могли да добију. Али, потребно је имати грађанске храбрости, упорности и солидарности, а изнад свега, неопходно је заједничко деловање опозиционих странака, грађанских иницијатива, покрета и грађанских удружења. Искуство опозиције са претходних градских избора нас томе учи.

Бодин Старчевић
председник Извршног одбора општинског одбора Демократске странке Стари град