Балкански ток – пројекат пун контраверзи и отворених питања

Ако је истинита информација да је траса кроз Србију комплетирана и пуштена у рад првог дана 2021. године збуњује чињеница да је Влада прво одобрила а затим 24. новембра 2020. године, месец дана пре „свечаног отварања“ повукла предлог закона о давању гаранција за кредит Србијагаса у укупном износу од 70 милиона евра ? Тешко је разумери исказану потребу за финансирањем и подршком за пројекат који је окончан.

Зашто овај „блистави, историјски“ догађај није искориштен у маркетиншке сврхе па у њему нису узели бар виртуелно учешће лични пријатељи господина Вучића, Себастијан Курц, Виктор Орбан и Бојко Борисов који по његовим речима здушно подржавају његову реализацију ? Можда се одговор крије у чињеници да нису хтели да узму учешћа у једној јефтиној представи без покрића, промоцији недовршеног пројекта. Интересантан детаљ је да самонеколико сати пре тога, у последњим сатима протекле године, је почела испорука гаса и зАзербејџана у смеру Бугарске, и то преко Трансјадранског гасовода (ТАП) који је завршен пре неколик онедеља. Бугарски премијер Бојко Борисов определио се да присуствује овом догађају.Тиме је Борисов практично објавио крај Гаспромовог монопола на бугарском тржишту.

Одмах за овим питањем надовезује се следеће, логично питање: Када очекујемо да прве количине гаса потекну ка Мађарској и Аустрији и самим тим финансијски приливи од транзитних такси ?
Кад смо у сфери финансија, верујемо да све грађане у Србији интересује колика је укупна вредност пројекта ? Како је затворена финансијска конструкција ? Колико је средстава обезбеђено из кредита и под којим условима (главница, камата, рок отплате, период мировања кредита) ? Колико средстава већ ове и наредне године треба обезбедити за њихово враћање а извесно је на основу изјавапредставника власти да у периоду од наредне две године (можда и дуже) неће бити прилива од транзитних такси ?

На сва ова питања инвеститор би у складу са Законом о планирању и изградњи требало да одговори у студији о оправданости која претходи издавању грађевинске дозволе. Очекујемо да овај документ буде у најкраћем року обајвљен на сајту Владе и Србијагаса како би свако ко је заинтересован могао да види како се газдује нашим новцем, новцем свих грађана Србије. Ако се питате чему тако велико неповерење, само да подсетимо, да је Влада 26. марта 2019. године донела одлуку да се отпише огромно дуговање Србијагаса у укупном износу од више од 141 милијарде динара (1,2 милијарде евра) које је настало у претходном периоду у сличним нетранспарентним пословним операцијама. Замислите само колико би се могао унапредити здравствени ситем у Србији са тим огомним новчаним средствима која су завршила у нечијим џеповима.

Душан Бајатовић је у присуству Вучића поред осталог изјавио и да је “све урађено у складу са европским нормама и испуњено све што је тражила Енергетска заједница, у техничком, као и у комерцијалном смислу”. Ова изјава је у потпуној супротности са оним што је изјавио директор Секретаријата Енергетске заједнице Јанез Копач 12.12.2020. године поводом стања у гасном сектору Републике Србије. Он је рекао да предузеће Србијагас, није ускладило пословање с Уговором о ЕЗ од њеног оснивања, "па се може рећи да је случај започет 2013. године, а неускладјеност с Трећим енергетским пакетом Србијагаса траје од 2016. године". Питамо се да ли ће овај пројекат бити скоро непремостива препрека у процесу приступања Србије ка ЕУ ?

Већ сутрадан 2. јануара 2021. године на основу информација из Вучићевог кабинета у телефонском разговору са Бојком Борисовим најављена је изградња гасног конектора Бугарска – Србија. Чему још један гасни пројекат ако већ имамо са ЕУ „усаглашен“ Балкански ток ? Да ли то представници власти покушавају да буду креативни у свом стилу па сваком нуде оно што он жели да чује. Руским партнерима уступке у продужавању монополске позиције кроз пројекат „Балкански ток“, а партнере у ЕУ покушавају да увере у своју посвећеност европским интеграцијама градећи дупли гасовод по ЕУ правилима. Да ли је могуће седети на две столице, и колико ће нас коштати таква политика ? Да ли ћемо добити два гасовода са предимензионираним капацитетима сумњиве исплативости (капацитет Балканског тока 15,75 док је Србија 2019. године купила од Гаспрома 2,13 милијарди кубних метара гаса)? Остаје да виси у ваздухуипитање зашто су преговарачи из Србије пристали на учешће руског партнера од 51% у овом пројекту и поново нас ставили у подређени положај ?

Пуно је питања, пуно контраверзи. Захтевамо да представници власти у интересу наше јавности, у што краћем року дају прецизне и јасне одговоре на претходно постављена питања.

др Горан Васић
Председник Ресорног одбора Демократске странке за рударство и енергетику