lat

Аплауз за Горана Марковића


ПОДЕЛИТЕ:

Нове странице бешчашћа у напредној књизи зла исписала је Дарија Kисић Тепавчевић. Док нисам видео претње и увреде упућене нашем прослављеном редитељу, Господину Горану Марковићу, био сам уверен да је Александар Вулин био једини министар који је на Јовањици брао органски парадајз. На жалост, влашћу се изгледа предозирала и Дарија Kисић Тепавчевић.

Kо год је прочитао објаву ове јединке, видео је шта све могу глумци наше Урнебесне трагедије, кад се зачује пуцањ бича у рукама редитеља и сценаристе ове наше представе од живота, у лику и неделу Александра Вучића. Чим је газда дрекнуо гризи, прва из чопора која се одвезала са повоца била је Дарија. Од када су намирисали крв над телом Славка Ћурувије, очигледно је да су радикални напредњаци изгубили сваку моралну кочницу, мислећи да им је у борби за власт, моћ и привилегије дозвољено баш све, заборављајући шта ће бити на крају крваве гротеске у коју су претворили наш живот.

У једном од бројних антологијских остварења нашег прослављеног редитеља Господина Горана Марковића, филмски заплет настаје када група пацијената психијатријске клинике излази на улицу међу нормалан свет.

У гротесци Александра Вучића, заплет је настао кад су се пацијенти докопали фотеља власти и моћи. Само, код нелечених радикала, болест је толико узнапредовала да сада имамо терминални стадијум агресивних и крви жедних напредњака без моралних кочница.

Недостатак лекова за наше пацијенте је постао тако очигледан да су се незадовољни грађани две суботе заредом окупљали у јако великом броју, блокирајући саобраћај и тражећи терапију за узнапредовалу болест која је судећи по писанију и празнословљу Даријином, очигледно метастазирала.

Сраман говор Дарије Тепавчевић Kисић доказ је да морално дно Српске напредне странке има и свој подрум. Дарија је и њега пробила.

Имао сам част да упознам Господина Горана Марковића и да сарађујем са њим. Зато то Господин и пишем великим словом. Имао сам срећу и да не упознам Дарију Kисић Тепавчевић. Задовољство упознавања са таквима ћу препустити суду.

Господина Горана Марковића подсетићу на аплаузе у Арени у Пули, Манхајму, Сан Себастијану, Врњачкој Бањи, Монтреалу и овације којима је пропраћено додељивање најпрестижнијих филмских награда, Њему који се за живота винуо међу звезде.

Они што би да пљују на звезде нек стоје загледани у сребрни небески свод, окупани сопственом пљувачком, гледајући у румене обрисе који најављују освит новог дана, задовољни што су на газдин миг пљунули на небо.

Простачки напад на Господина Горана Марковића само убрзава свитање. Аплауз чистих руку највећа је подршка овом Човеку! Дочекајмо га тако следећи пут на улицама, ускоро слободне Србије

Текст објављен у дневном листу ДАНАС

Информативна служба Демократске странке

ПРАТИТЕ НАС

Постани члан

КАТЕГОРИЈЕ