Демократска странка је од оснивања, у првом периоду деловања, као и у времену након своје обнове, била носилац најпрогресивнијих идеја у друштву које је неколико пута еволуирало. И у време Краљевине, и за живота комунистичке и социјалистичке Југославије, трагичних деведесетих, као и после Петог октобра 2000.године, Демократску странку су предводили истакнути интелектуалци који су својим родољубивим и прогресивним идејама тежили да Србију уведу у друштво модерних европских држава.

Оријентација Демократске странке ка непрекидном унапређивању демократских вредности, социјалној правди, развијеној економији и модерној Србији привлачила је широке слојеве грађански оријентисаних житеља који су у њој видели наду у просперитет, како лични, тако и целог друштва. Демократска странка је увек била важан чинилац политичког живота Србије, као значајан замајац власти или, пак, као снажна опозиција. Следствено оваквој оријентацији, наша странка је увек имала и велики број оштрих политичких противника, па и отворених непријатеља, првенствено из редова крајњих десничарских и шовинистичких политичких странака и, исто тако опредељених, појединаца. Некада је у тој, колоквијално речено, борби добра и зла побеђивала једна, други пут друга страна, али Демократска странка никада није поклекла и променила своју оријентацију ради неког популистичког или непринципијелног циља. То је оно на шта можемо бити поносни.

После Петог октобра 2000. године и почетка стварног деловања вишестраначја у Србији, Демократска странка је, у једном периоду, покушала да наше друштво обликује по моделу модерних европских држава, са основним циљем уласка у ЕУ, породицу друштава са развијеним демократијама. Изгледало је да смо на добром путу и то је заплашило криминалну и ретроградну структуру, која убија Зорана Ђинђића, председника Владе Србије и председника Демократске странке, симбола свега европског и демократског. Његово брутално уклањаје са политичке сцене је значило и крај заблуде о брзом опоравку Србије и њен повратак у балкански глиб где се и данас налази. Свака влада у којој није била ДС или која је била резултат компромиса са политичким неистомишљеницима стављала је европски пут у други план, повлађујући популистичким принципима. Било је ту и грешака чланова ДС, али је ипак доминантна чињеница да ДС није могла до краја да спроведе своју политику, јер није никада имала довољну већину за то.

Доласком СНС на власт, 2012. године, након регуларних избора (што довољно говори о томе да никоме из ДС није падало на памет да манипулише изборним процесом као што то чини данашња власт), настаје катастрофално време у политичком животу Србије. Свака година власти СНС и њених сателита значила је крупан корак ка сужавању демократских процеса, јачању аутократског владања, лажног европејства и још лажљивијег патриотизма, укидању медијских слобода и стварању система вредности који фаворизује лаж и неморал. То је довело до тога да данас, на крају прве четвртине XXИ века, Србијом влада један човек, у стилу јужноамеричких диктатура. Институције су потпуно невидљиве и нефункционалне, слобода медија не постоји, а као доминантне вредности намећу се оне из ријалити емисија. Истовремено, режимски медији убеђују грађане да је Србија у многим параметрима прва у Европи иако је стварност дијаметрално супротна. Кроз медијски мрак, до грађана не допире истина о разним аферама власти и криминалу.

Колико год режим који данас влада изгледа чврст и несмењив у својој бескрупулозности, истина је сасвим другачија. Свака власт која се ослања на овакав систем вредности пада много пре него што се то чини, па ће тако бити и са влашћу СНС. Због тога, морамо бити спремни да кренемо у креирање сасвим другачије Србије, демократске и просперитетне земље, у којој ће све бити подређено интересима њених грађана.

Демократска странка је увек имала у својим редовима велики број високообразованих чланова, међу којима су значајан број чинили врхунски интелектуалци, научници, књижевници, уметници, тако да је плурализам мишљења увек био дубоко изражен. Многи од чланова, чији ставови нису били прихваћени у оквиру ДС, напуштали су странку и оснивали нове политичке организације. Таквих политичких субјеката данас је огроман број на политичкој сцени Србије, тако да се са пуним правом може рећи да би вишестраначје у нашој земљи било веома оскудно да није било ДС и њених чланова.

Нажалост, после 2012. године, показало се да постоје и такви чланови ДС који су спремни да ’’продају веру за вечеру ’’ и они су данас истакнути фунционери СНС.

Иако то може изгледати апсурдно, напуштање Демократске странке, које је изражено након губитка власти, представља, у суштини, користан процес њеног прочишћења. У њој су остали они непоколебљиви, дубоко привржени демократским принципима, они који су спремни на ризике одупирања и отвореног супротстављања овој бескрупулозној власти. Људи на које се увек може рачунати. Све ово указује да ДС у будућности не сме себи дозволити да квалитет подређује квантитету.

Демократска странка је увек била значајан политички чинилац на овим просторима захваљујући, између осталог, и чињеници да је имала циљеве којима је тежила у свим важним областима. Скоро десетогодишњим деловањем овог режима створени су проблеми које ће бити тешко решити. Иако се маркетиншка кампања убеђивања грађана о епохалним резултатима ове власти врши непрекидно преко режимских медија, сасвим је јасно да је стање ствари потпуно другачије и да је веома тешко дијагностиковати да ли је највећи проблем спољна политика и лажно европејство, монетарна политика задуживања, криминал и корупција, стање екологије, застарели енергетски ресурси, девијације у МУП и наменској индустрији, очајан положај радника или ситуација у здравству, запуштена култура, просвета и наука...

Ресорне одборе Демократске странке чине изузетни стручњаци у својим областима, професори универзитета, доктори наука, дипломате, бивши истакнути чланови. Њихов допринос у изради стратегија и програма ДС је увек био непроцењив. Сада, када смо у опозицији, морамо јасно знати који су нам циљеви у свим областима, а које ћемо почети да реализујемо чим преузмемо одговорност за управљање државним институцијама.