Држава у којој су институције заробљене, правосуђе понижено, медији претворени у пропагандну машинерију мафије, а грађани, студенти и новинари изложени притисцима и насиљу, не може добити другачији извештај. Србија не назадује случајно. Србија назадује зато што њоме не управља држава, већ мафија која је отела државу. Овај извештај је европска потврда да не постоји ниједан важан сегмент друштва који Вучићева власт није разорила. Од правосуђа, преко медија и парламента, до спољне политике, Србија је претворена у приватни посед једног човека, његове породице, његове странке и организованог криминала који их одржава на власти. Вучић је за ових четрнаест година потписивао колонијалне аранжмане са сваким за кога је проценио да му може обезбедити опстанак на власти, политичку заштиту или сигурну кућу када студентска листа победи мафију. Зато Србија данас не изгледа као земља кандидат за чланство у Европској унији, већ као заробљена држава коју режим распродаје да би купио још мало времена. Никада Србија није била даље од Европе, не зато што грађани Србије не желе Европу, већ зато што Вучић не може у Европу. У Европи постоје правила, институције, одговорност и тужилаштво. А управо од тога Вучић бежи. Зато овај извештај није проблем за Србију. Он је проблем за Вучића. Проблем Србије је мафија која је државу претворила у свој плен. Србија ће се вратити европском путу тек када буде ослобођена од режима који ју је отео. И зато је избор све јаснији: или Србија или мафија.