Тако долазимо до тога да подршка студентима није политички ризик, већ политичка обавеза. Ако то значи да се странке повуку корак уназад како би друштво направило два корака напред, онда је то одговорна политика”. Овим речима председник Демократске странке Срђан Миливојевић у новогодишњем интервјуу за Нову одговара на питање како ће се безрезервна подршка студентима и размимоилажење са већим делом опозиције одразити на странку коју води.

У разговору за наш лист, Миливојевић говори управо о том односу са осталим опозиционим странкама, покушају режима да угаси Тужилаштво за организовани криминал, а прича и о врховној јавној тужитељки Србије Загорки Доловац и и првом човеку ТОК Младену Ненадићу. Да ли их види као противнике режима и спаситеље заробљеног српског правосуђа? Прочитајте у наставку текста…  

Кад подвучете црту, каква је била 2025. година у Србији?

Иза нас је година коју су обележили храбри, слободољубиви и достојанствени људи, решени да поврате своју слободу. Ово је година храброг срца, у којој је Србија спознала да има своју будућност, да има достојне наследнике 1.300 каплара. Студенти су показали да су покретачка снага нашег друштва и његов најбољи део. Једна слободарска, државотворна идеја, супротстављена је свеопштој деструкцији, разарању нашег друштва, багателисању вишевековне борбе за слободу оличеним у политици Српске напредне странке. Памтићемо ову годину и по томе што је диктатор посегнуо за свиме што му је на располагању из богатог арсенала зла, не би ли опстао на власти.  

2025. је била година огољених истина. Година у којој је постало јасно да институције не функционишу, да државом управља криминална група која процесима руководи мотивисана паничним страхом, а не законом, одржавајући разорено друштво на ивици перманентне кризе. Али 2025. је истовремено била и година у којој се појавила нова политичка снага која не долази из страначких централа, већ из дубине друштвене потребе да се криза оконча, а ненормалност заустави. Студенти су показали да постоји генерација која не пристаје на понижење као нормално стање и то је најважнија чињеница ове
године. Годину завршавамо са 400.000 потписа грађана који су стали под заставу слободе, који су расписали победу и наговестили крај тираније и бесомучне пљачке.  

Од самог старта дали сте безрезервну подршку студентима, и најавили да ћете подржати њихову листу на ванредним парламентарним изборима, ако и кад их буде било. Како мислите да ће се то одразити на вашу странку и немојте одговорити да то сад није важно?

Приликом доношења одлука, Демократска странка се не руководи оним сто је профитабилно за странку, већ оним што је исправно и корисно за Србију. Кад год је Демократска странка била јака и када смо били у прилици да спроводимо своју политику, Србија је ишла у добром правцу. Ово није борба за власт и за мандате. Ово је борба за слободу, ово је епска борба добра против зла. Напредњаци нису политички проблем. Они су цивилизацијски проблем.  

С друге стране, ми нисмо странка која подршку мери бројем мандата, или аплаузима, већ вредностима. Тако долазимо до тога да подршка студентима није политички ризик, већ политичка обавеза. Ако та подршка значи да мењамо устаљене обрасце разумевања појма опозиције, спремни смо и на то. Политика која се не мења заједно са друштвом престаје да има смисла. Подршка студентима није нека емотивна реакција или популизам што нам се у површном сагледавању спочитава, то је стратешко и вредносно опредељење. Студенти су данас једини аутентични носиоци друштвеног легитимитета, нису компромитовани политичким калкулацијама и јасно су артикулисали захтев за нормалном државом. Ако то значи да се странке повуку корак уназад како би друштво направило два корака напред, онда је то одговорна политика.  

Већина ваших опозиционих колега сматра да опозиција треба да изађе на те изборе. Шта бисте им поручили сад, на крају ове године?

Да одмах напусте Скупштину која је сасвим обесмишљена, јер је постала наткривени део Ћациленда и представља режимску фасаду којом властодршци неуспешно покушавају да прикрију чињеницу да је у Србији уништен политички живот. Такође, више пута сам позвао оне који себе сматрају опозицијом, да подрже студентску листу и допринесу стварању референдумске атмосфере на следећим изборима на којима ће грађани бирати између следеће понуде: Или Србија Или напредна мафија! Уверен сам да ће већинска Србија дати једини исправан одговор.  

Да ли су ваши односи нарушени након овог размимоилажења? Комуницирате ли с колегама из опозиције?

Разлике међу нама постоје и оне су озбиљне и видиљиве, али комуникација постоји и нормално је да постоји. Опозиција није монолитна и не треба да буде. Проблем настаје онда када се разлике претворе у избегавање одговорности за будућност Србије и претворе се у бригу за будућност сопственог политичког опстанка. Ми не споримо ничије право на другачију тактику, али инсистирамо на томе да се не прелази граница испод које политика постаје саучесник у симулацији демократије. Дијалог је могућ, али не по цену губитка принципа.  

Како коментаришете све што се тренутно дешава око ТОК? Да ли мислите да ће власт истрајати у својим намерама да ово тужилаштво практично "угуши"?

Представници режима стално јадикују како они траже неку правду. Да је стање нормално правда би тражила њих, а не они њу. Криминална власт ће покушати да угуши сваку институцију која покаже и минимум самосталности у одлучивању. ТОК је постао проблем зато што се дотакао саме сржи система - некажњивости. У режиму у коме су криминал и корупција начини управљања, свака институција која покушава да ради свој посао постаје претња. Ово није борба за једно тужилаштво, већ борба за идеју да закон важи за све. Ако ТОК падне, то ће бити порука да је правна држава формално укинута. Режим
очигледно мисли да ако нема Тужилаштва за организовани криминал, онда ваљда нема ни организованог криминала. Још пре три године казао сам у Скупштини да је невероватно како нам је држава неорганизована, а криминал је тако добро организован, а воде их исти људи.  

Видите ли Младена Ненадића и Загорку Доловац као некакве спаситеље и противнике режима или имате другачије објашњење за ово што се дешава?

Не верујем у спаситеље, посебно не у систему који је годинама институционално разграђиван, у коме су ти исти људи били део система. Свако ко у оваквим околностима покуша да ради свој посао у складу са законом, аутоматски улази у сукоб са режимом. Србији нису потребни спаситељи, потребне су нам институције Само променом политичког оквира, а не ослањањањем на појединце у урушеним институцијама, можемо изградити функционалну државу. Уверен сам да ће многи представници режима баш пред овим судом имати поштено суђење. То ће бити једино поштено у њиховим биографијама.  

Хоћемо ли имати изборе у 2026. години?

То зависи од наше одлучности, истрајности и храбрости. И ни од чега или кога другог.  

Шта бисте пожелели грађанима Србије?

Пожелео бих им да наредна година буде година у којој ћемо одлучније пратити оне који су ове године показали зрелост, одговорност и политичку луцидност какву одавно нисмо видели. Свима нама бих пожелео да њихова енергија не буде потрошена, инструментализована или угушена, већ преточена у стварне политичке и друштвене промене. Пожелео бих грађанима Србије добро здравље, породичну срећу и да повратимо своју Слободу, како бисмо коначно живели нормално. Вашој редакцији бих пожелео да опстане, упркос огромним напорима режима да Вас угаси, а вама лично уз ове жеље које сам упутио и грађанима Србије желим да следећи новогодишњи интервју радите са новим председником Владе кога ће предложити студентска листа. До победе и слободе!