Први у низу разговора око Рио Тинта, Вучић је започео у Малом Зворнику. Како вам се чини, да ли је успео да објасни грађанима зашто нам је Рио Тинто потребан?

Главно питање над свим другим питањима је због чега толико грчевита борба за опстанак на власти. То излази из оквира понашања председника једне обичне европске државе и дубоко улази у оквире понашања аутократе и диктатора, налик оним највећим током двадесетог века и овим данас.

Иначе, одабрао је за почетак Зворник због Дрине. Код политичких опонената ствара још већи анимозитет, а код својих гласача он и нема шта више да постигне.

Ако је председник углавном одговарао на питања грађана тврдњом да се не разуме превише у копање литијума, чему је требало да послужи тај први у низу, како је најављено, разговора о Рио Тинту?

Он не може да одговори нити на једно право и стручно питање. Његови одговори су демагошки, фразерски. Он заправо и не одговора на постављена питања. Он прича своју неку причу без обзира какво је питање и постављено. Све то гледамо већ 12 година. У почетку смо били збуњени, а данас смо навикнути на то. Више се и не чудимо. Само се питамо – зар се нама стварно све ово дешава? Имамо опцију да га уопште не слушамо, или да ако га, ипак, помало и слушамо и то примимо као некакву позоришну представу кад-кад са елементима комедије, а некада са елементима трагедије.

Да ли би можда било целисходније да председник Србије седне са стручњацима и да му они објасне предности и последице ископавања литијума?

Ја мислим да он има своју логику, коју ми не разумемо, а да она права логика код њега више и не постоји. Због тога прави аргументи немају значаја. Није то ни тврдоглавост, то све више личи на терање ината, или је просто у ситуацији да не може да одустане и да промени мишљење. Не зна се шта је по грађане Србије опасније, односно горе.

Да ли бисте ви као професор Хемијског факултета били спремни да подучите председника ?.

Мени би можда било интересантно да попричам са њим, онако “из близа”, али без наде да могу нешто позитивно да постигнем. Више феноменолошки. Ето, да у овом животном добу упознам и тако нешто. Понекад ми се учини да је код њега у питању све једна велика глума. Можда је и била у почетку. Али после дванаест година тако интензивне и свакодневне глуме, шта може да остане од човека. Ако остане човек, онда је он баш људина. Међутим, чисто сумњам.

Ви сте се већ изјаснили да сте против ископавања литијума. Због чега конкретно и да ли су стврано могући “ апокалитични сценарији“, у случају да Рио Тинто почне копање?

Ја сам против рудника овог типа, јер сам сигуран да би он уништио једну лепу територију у Србији. Сигуран сам да би он угрозио велико и врло квалитеетно лежиште пијаће воде, што би иза себе оставио јаловишта као потенцијалне еколошке бомбе, и што би означио почетак отварања ко зна још колико других, сличних рудника. Други су већ рекли, “многе еколошке штете могу да се исправе, али оне које остају после рудника овог типа су вечне”. Финансијску корист имала би само страна компанија. Грађани Србије од таквог рудника не би имали готово ништа. Само плате запослених у том систему, а то могу да остваре и на други, много лакши и здравији начин.

Ваш бивши колега посланик, напредњак, Владимир Ђукановић, данима са друштвних мрежа убеђује грађане да је штетнији сумпор који користе пољопривредници, о оног који би био у ископавању литијума?

Зар је уопште важно шта говори Владимир Ђукановић после свега што је у животу рекао и урадио? А то што је рекао не само да није истина, већ звучи цинично.

У јавностима се спомињало више локација на којима би се копало. Имате ли ви тачнију информацију о локацијама, обзиром да су људи широм Србије забринутида рударење неће заобићи њихов крај?

Посебна опасност је у баш у томе. Шта ако је ова власт стварно одлучила да Србију претвори у рударску регију? Не смем ни да помислим, али у питању је скоро цела Западна Србија са минералима као што су јадарит или пробертит, а онда источна Србија са бакром и златом. Звучи невероватно, али не толико ако се има у виду све ово што сам већ претходно рекао. Поставља се само питање да ли у Србији има капацитета да се свему овом одупре.

Верујете ли да држава може да контролише „Рио Тинто“ и да ће се копати, како каже Вучић, тек када Немачка да гаранције да је све безбедно?

Гаранције се дају само у фази доношења финалне одлуке, ради смиривања тензија код грађана. Оне ће бити заборављене када се у процес крене. Тад ће важити само средства на основама огољене силе. Уосталом, тако рударске комапније раде у целом свету. Зашто би код нас било другачије, када су и код нас корупција и безакоње достигле ниво какав је и код свих тих земаља у којима се слични рудници налазе.

Деканка Рударско геолошког факутета поручује да тај факултет неће изаћи са званичним ставом о експлоатацији јадарита, јер је то „посао Министарства, а не факултета.? Да ли је то погрешно и какав је став вашег факултета?.

Колеге са Рударско-геолошког факултета раде свој посао, онако како су га одувеек радили. Не видим ту неке промене. Њихово јесте да пронађу сировину и да после истраживања дају смернице ка експлоатацији. Наравно, све се то уради у оквиру дефинисаних пројеката који укључују врло солидне хонораре. Никада моје колеге са овог факултета нису оскудевале у новцу. Наручилац посла може да буде држава, домаћа приватна компанија, или пак страна компанија. Понекад се из свега тога изнедри и по неки научни рад. Одлуку о судбини њихових стручних и научних активности доноси ресорно министарство, односно Влада. Наравно, да на Рударско-геолошком факултету постоји не мала група која се бави само фундаменталним истраживањима. Ја лично не могу да будем против свега тога.

Шта су по вама показали протести грађана широм Србије последњих месец дана и како је могуће да је животна средина окупила много већи број људи, него протести по неким другим питањима?

На први поглед то јесте изненађујуће, пошто се зна да у Србији код грађана свест о животној средини није баш на неком завидном нивоу. Како је могућно да, рецимо, грађанима не сметају дивље депоније, свуда присутан отпад на јавним површинама, загађене реке, приобаља. А онда на еколошком скупу се појави 50 или више хиљада људи. То јесте питање за социологе. Они би требало тиме да се позабаве. Мислим да би то било једно врло интересантно истраживање које би покрило неколико докторских теза на Филозофском факултету.

Очекујете ли да се ти протести наставе и да ли је паметно да се опозиција држи по страни ?

Ја се надам да ће се протести наставити. То и јесте наша једина нада. Политичке странке морају што пре да се у протесте укључе. Еколошка удружења и организације имају свој значај, али странке са својом логистиком, чврстином и искуством могу да буду од велике користи. Уосталом, оне су те које у будућности треба да буду носиоци политичких промена. Знамо да постоје и ризици. Али, просто другачије не може.

Одакле вам информације да социјалисти и напредњаци учествују у протестима , да су против копања литијума и колико је она поуздана?

Ја сам универзитетски професор, али сам и потпредседник Демократске странке. Био сам и народни посланик годину ипо дана. Пратим политику и у политици сам безмало 40 година. Зар је чудно што имам таква сазнања. Она могу да буду експлицитна, а могу да буду и резултат интерпретације политичких догађаја и закључака који из њих произилазе.