Недавно је, пише Радар, Ракић добила пресуду Апелационог суда у Београду, која потврђује пресуду Основног суда у Вршцу из јула 2019. године, према којој треба да градоначелници банатског града Драгани Митровић плати 100.000 динара на име накнаде нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због повреде угледа и части.

Тако је сага, пише овај медиј, која је почела пре чак шест година, сада добила епилог, дакле око две недеље пред локалне изборе заказане за 2. јун, на којима Ракић учествује као носитељка листе вршачке уједињене опозиције „Вршац заслужује боље“ (ДС, коалиција НАДА, Народни покрет Србије и Лига социјалдемократа Војводине).

„Градоначелница ме је тужила због увреде јер сам 2018. године у дневним новинама Данас објавила текст у рубрици ’Дијалог’ у којем сам поставила питање да ли ћемо икада сазнати истину да ли ју је њен страначки колега, потпредседник Извршног одбора Српске напредне странке Бранко Маловић, шамарао у њеном кабинету. На крају те реченице је био упитник. Око седам месеци раније, посланица Мариника Тепић у Народној скупштини изнела је исту тезу, али у форми констатације да је шамарања било. Поставила је друго питање, и то тадашњем министру унутрашњих послова Небојши Стефановићу – шта је предузео поводом истраге. Дакле, моје питање дошло је након седам месеци ћутања о том случају насиља. Судски спор поводом њега трајао је шест година – необично дуго, с обзиром на то да је реч о једноставној ствари, а сада ми је стигла и пресуда да сам крива што сам питала“, каже Ракић за Радар.

Зашто сте то питање поставили?

Тада сам била одборница у Скупштини града Вршца и била сам забринута због гласина које су, како смо видели, допрле све до републичког парламента. Из жеље да институције почну да реагују на врло озбиљне наводе и из забринутости за све жене у градској скупштини, питала сам јесу ли гласине тачне или не. Јер, ако тужилаштво у Вршцу ћути и не санкционише евентуално насиље над градоначелницом, чему ми, одборнице и административне раднице у скупштини, можемо да се надамо? Ово је пресуда мени, али је и пресуда слободи говора, демократији, па и новинарима и свима нама који се боримо против насиља позивима да институције раде свој посао. С друге стране, овим се показује да режим Александра Вучића има дугачке руке и пипке који допиру дубоко, све до правосуђа, и тренутак када је пресуда изречена није случајан. Уверена сам да је изабран намерно – после шест година, и то баш у јеку предизборне кампање за локалне изборе.

Ово није први проблем с којим сте се лично суочили у протеклом периоду, а исто важи и за друге кандидате за одборнике с листе коју предводите?

Откад су наша имена јавно обелодањена, наше породице и ми суочавамо се с невероватном медијском кампањом у локалним медијима, приказујемо се у негативном светлу, криминализујемо… једног дана сам ја Куртијева плаћеница и жена која продаје Косово, другог дана крадем јабуке на пијаци, трећег сам психијатријски болесник. Веома широк и богат репертоар увреда. Кроз исто пролазе и моје колеге из других странака и то ће се, како се кампања буде приближавала крају, све више појачавати. Спремни смо за то и планирамо да, када се избори заврше, тужимо људе који пишу лажи и обмањују јавност. Иначе, локални медији су за нас из опозиције затворени, на делу је медијска блокада. Из разговора с Вршчанима сам схватила да многи суграђани и не знају да су 2. јуна избори и у њиховом граду. Чули су да се они негде у Србији одржавају, али тешко налазе информацију да се то односи и на Вршац. Само то је довољно да покаже у каквој атмосфери и под каквим условима се боримо на локалним изборима.

Управо је проблем неједнаке заступљености у медијима био један од три главна захтева коалиције „Србија против насиља“ после децембарских избора. ДС се у расплету нашао у специфичној позицији – веровали сте да изборни услови нису поправљени, али да треба поштовати одлуку већине у коалицији, због чега сте се одлучили на учешће на изборима. После пресуде и третмана кроз који пролазите, да ли и даље мислите да је одлука да се на њих изађе добра, па и по цену изразитих нерегуларности?

Изборни услови нису лошији него 17. децембра, али нису били добри ни 2022, нити су били регуларни 2000. године, или деведесетих. Основни политички циљ опозиције у Србији морао је бити очување јединства коалиције, требало је да задржимо формат коме је поверење пре пола године дало око милион грађана. Грешка је што нисмо истрајали, верујем да је требало или да сви изађемо или да сви бојкотујемо. Када имате коалицију од девет политичких ентитета, нормално је да ће бити сукоба мишљења, а ДС је урадио све што је до њега да задржи јединство и понаша се у складу с одлуком коју је донела већина, што је основни принцип демократије, као што то ради и на нивоу сопствених политичких органа. Мањина поштује одлуку већине, а онда заједно у јавности бранимо став који је изгласан. Тако смо урадили и у СПН. Међутим, када смо видели да неће бити јединства у бојкоту, а нарочито кад смо видели да ће неке организације бојкотовати београдске изборе, али учествовати на изборима у другим местима, донели смо једину могућу одлуку. Учествоваћемо на изборима у потпуно неравноправним условима јер је то боље и за грађане и за опозицију, а горе по власт против које се боримо.

Да ли је тада стратегија бојкота изгубила легитимитет?

Бојкот као тема постоји само у Београду! Ни у Новом Саду или Вршцу, ни у Ваљеву или Сремској Митровици, него само тамо где смо могли да однесемо важну победу, само да смо остали јединствени. У Вршцу смо чак и проширили формат опозиционог деловања тиме што су нам се Нови ДСС и ПОКС придружиле на листи. Сада ме суграђани питају: сјајно што сте се удружили, па зар нисте тако могли и у Београду? Аутократски режим можемо да победимо само ако наступамо заједно и ако нам се придруже грађани који су заинтересовани да мењају Србију набоље. Показало се у многим местима да је то неопходно јединство у акцији лакше постићи у учешћу на изборима него у бојкоту.

Имали сте састанке с представницима ОДИХР-а, а у недавно објављеном извештају овог тела за период од децембарских избора до данас стоји да препоруке углавном нису испуњене, да све пролази у атмосфери доминације владајуће странке, али и фрагментисаности опозиције. Како су састанци изгледали, како људи из ОДИХР-а реагују на ситуацију у Србији?

Они ових дана обилазе читаву Србију, па су били и у Вршцу. Иначе, ОЕБС шаље посматраче на парламентарне изборе, није њихова пракса да то раде на локалном нивоу, а то проширење активности нам шаље јасан сигнал да изборни услови у Србији генерално нису добри и да они то знају. Они могу да укажу на проблеме у Србији, а не да их реше. То морамо да урадимо сами. Иначе, ОЕБС увек сугерише да се борба за изборне услове води институционалним путем, да се излази на изборе, а не да се бојкотује. Удружена опозиција Вршца састала се с њима и изнела им све проблеме с којима се суочава. Потпуна медијска блокада, због чега не можете да се представите бирачима. Не можемо нити један од неколико десетина билборда у граду да изнајмимо, јер се власници фирми које се тиме баве плаше да ће имати проблеме. Постоји и тренд лажних листа. Вршац је у том смислу специфичан – до пред крај рока за предају листа, чинило се да ће на листићима бити само две опције, режимска и „Вршац заслужује боље“, што би створило референдумску атмосферу, па се одједном појавила листа тек основане групе грађана „Бирам Вршац“, на којој су чланови СНС-а и Социјалистичке партије Србије и нити један члан неке од организација које под сличним називом наступају другде у Србији. Рецимо, „Бирам Београд“ излази на изборе и зна се ко је на тој листи. „Бирам Вршац“ је сурогат који служи да збуни грађане, откине гласове, а њиховим учешћем листа владајуће коалиције има већину на бирачким местима и међу члановима Градске изборне комисије. Нама то показује да нас се власт плаши.

Власт истовремено скрива изборе, склања опозицију и поставља своју, али и себе ставља у први и једини план. Да ли је уопште могуће пробити се кроз ту маглу до грађана?

Зрењанин и даље нема фабрику воде, а живимо у 21. веку, али је зато добио постројење за производњу гума Линглонг, које највише загађује животну средину. Сличних примера је много. Александар Вучић и СНС су свесни да су лоше управљали нашим градовима. Зато и воде кампању на локалу која је мирна и тиха. Свакако ће извући своје гласаче на биралишта, а њихови бирачи су или уцењени или заплашени, као што су на пример примаоци социјалне помоћи, којима се отворено прети да ће, ако не гласају, социјалну помоћ изгубити, као и неке погодности које су до тада имали. Бројеви њихових телефона налазе се на списковима капиларних гласова. У Вршцу, СНС држи директоре свих јавних предузећа у в. д. стању, понекад и по седам година, што је потпуно ван закона, па ти директори морају да врше притисак на своје запослене, прете им да ће остати без посла ако не гласају за листу Александра Вучића. Уцењују се чак и предузетници којима се прети слањем финансијске инспекције, или да неће моћи да учествују на тендерима које расписује град. СНС на улицама не ради упадљиву кампању управо да не би иритирао и мотивисао незадовољне бираче да 2. јуна изађу и гласају против њих.

Колико у Вршцу има локалних медија?

Ниједан, ако убрајамо оне који поштују закон и Устав, то јест који благовремено и истинито информишу своје грађане. Званично, имамо две локалне телевизије, двоје штампане новине и можда два портала. Сви се финансирају из буџета града и добијају милионске износе. Ниједан није нашао за сходно да макар објави вест да Вршац има народну посланицу, дакле своју представницу у Народној скупштини, у већ два мандата. Њима интервју са мном или вест о нечему што сам урадила није довољно важно за објављивање. Више сам гост на медијима у Београду, Новом Саду или неком другом граду него у месту где живим, где плаћам порез. Овде ниједан новинар нема храбрости да ме позове да причамо овако како причамо ви и ја. Локална опозициона сцена у вршачким медијима не постоји, а када се нешто о нама и објави, у питању су најгоре лажи које нас представљају као државне непријатеље, криминалце, лопове…

Ипак, нашли сте начин да разбијете блокаду покретањем својеврсног отвореног радија. О чему се ради?

О виду грађанског, политичког отпора једноумљу. На тргу у центру Вршца смо поставили штандове и импровизовали атмосферу радио-емисије у којој имамо водитељку и једног госта. У суботу је то био Срђан Миливојевић из ДС-а, а данас ће то бити Мирослав Алексић, председник НПС. Грађани се плаше да нас јавно подрже, у малим срединама постоји страх од одмазде СНС-а, који је много већи него у Београду. Проблем је чак да вам неко махне или се с вама поздрави када се с њима мимоилазите, а камоли да неко дође и отворено вас подржи на неком опозиционом скупу. Зато смо радио-емисију уприличили тако да грађани седе у кафићима и слушају разговоре. И доста добро реагују. Једно од наших најважнијих обећања је да ће се одлуке о развоју Вршца доносити у нашој, локалној скупштини, а не у централи СНС-а у Београду или Панчеву, што је до сада био случај. Последица тога је да су све јавне набавке у Вршцу добијале фирме блиске СНС-у. Рецимо, да сада нема избора, не би се баш сад поплочавао и реновирао трг. А тај посао је добило предузеће „Срем пут“ из Руме, које је закључило десетогодишњи уговор с градом Вршцем о јавно-приватном партнерству на одржавању путева. Наравно, блиски су СНС-у. Зар није било неке фирме ближе од 150 километара од Вршца да јој се повери тај посао?!

Заговорници бојкота тврдили су да је раст политичких организација у актуелним околностима неприродан, а заговорници изласка на изборе говорили су да је бојкот на локалном нивоу смрт за инфраструктуру. Шта у пракси значи учешће, односно неизлазак на локалне изборе?

Промене режима нема без људи на терену, а ДС је странка обичних људи која има локалне одборе скоро свуда у Србији. Локални избори су веома важни, зато што мотивишу људе да уђу у политику. Ја сам у политику ушла с локалног нивоа, па и ову пресуду сам зарадила јер сам писала текст као одборница локалног парламента, дубоко забринута за своју безбедност, као и безбедност других жена и мушкараца у вршачкој скупштини. Показало се да се делегитимизација Вучићевог режима сигурно неће десити бојкотом локалних избора. Питамо се зашто нема нових људи, жена и младих у политици – зато јер у многим градовима дуго није било локалних избора због претходног бојкота, а већина људи у политику улази управо на локалном нивоу. Неорганизовани отпор делује као донкихотовска борба, а странке су те које кроз локалне одборе и сарадњу са синдикатима, удружењима и јавним личностима ту борбу могу да организују у широки фронт. Председник ДС Зоран Лутовац је то именовао „друштвеном опозицијом“. Да би борба против аутократског режима била успешна, мора бити организована, а на челу те борбе морају бити добро организоване странке са развијеном мрежом локалних одбора.

Председник Вучић је отприлике оценио одлуку дела опозиције да на изборе изађе као доказ да вера у њихову регуларност постоји. Како оцењујете овај аргумент, може ли бирачима да звучи логично?

Управо је обрнуто. СНС је усвајањем измена Закона о јединственом бирачком списку потврдио да нешто дебело није било у реду с изборним условима у децембру. Наше учешће на овим изборима последица је уверења да морамо користити сваку мрвицу простора за опозиционо деловање које ће нам касније бити ослонац за коначну смену овог режима. Смена аутократског режима је процес, а сваки процес има своје фазе. Није ово бокс, па да опозиција може да пласира један прецизан и снажан ударац којим ће нокаутирати режим. Надам се да су избори 2. јуна претпоследња фаза процеса рушења криминалног режима Александра Вучића. На изборе излазимо с дубоком свешћу да изборни услови неће били идеални, али то никада неће ни бити, под овим режимом. Уверени смо да у неким градовима може да дође до смене власти и да на неким местима опозиција може да направи одличан резултат. Нови опозициони одборници у локалним парламентима свакако ће бити добра полуга за даљу борбу.

Око измена спорног закона – Милош Павловић из НПС и Биљана Ђорђевић из Зелено-левог фронта указали су да постоје записници који могу да докажу да је договор власти и опозиције подразумевао да се оне могу односити само на бираче, не и на кандидате за одборнике. С друге стране, председник београдског одбора ДС Бранимир Кузмановић рекао је да је ипак могло да се претпостави да ће власт измене злоупотребити, па да ће пробати да оборе листе на којима су кандидати који су променили адресу пребивалишта после 3. јула прошле године. Брину ли се СНС и „забринути грађани“ за регуларност изборног процеса или је реч о тактици умарања опозиције?

Бранимир Кузмановић је искусан политичар и знао је ко нам седи преко пута. Напредњацима дата реч и закон ништа не значе и искористиће сваку прилику да дестабилизују и компромитују опозицију, како би људе који би иначе гласали за нас удаљило од те одлуке. Зато је на то и упозорио колеге из опозиције и био је у праву. Закон јесте био на нашој страни, али је циљ режима био да нам се нанесе политичка штета. Нажалост, у томе су делимично успели, иако су на крају све опозиционе листе које су испуњавале услове проглашене.

Приговори на листе су углавном подношени у оним општинама у којима је опозиција у децембру освојила власт или била близу да то уради (Нови Београд, Вождовац, Раковица, Врачар, Стари град), али и у Јагодини… изненађује ли вас та селективност у проблематичним општинама, али и чињеница да су спорне биле углавном доказано опозиционе листе?

Селективности је било и по правилу су то биле листе које су у својим локалним срединама представљале претњу по власт. Случајности нема. СНС ни председнике месних заједница не препушта случају, а камоли локалне изборе. Једини циљ ујдурме око прихватања неоснованих приговора неких такозваних забринутих грађана, који су имали увид у информације које би требало да су доступне само полицији и службама безбедности – јер, обични грађани не могу да знају кад је ко мењао пребивалиште – а потом и ујдурме око тога да ли ће листе проћи или не, био је да се поколебају бирачи опозиције и да 2. јуна одлуче да остану код куће. Јер, како ће неко ко не може правилно да попуни изборну листу сутра да води локалне самоуправе?! И неко ће се сигурно упецати на ову подметачину режима, а напредњацима је довољно да бар неког преваре.

Коме одговара бојкот?

Само СНС-у. Зато по Београду и исписују графите у којима позивају на бојкот, а за то користе жуто-плаву комбинацију боја, што су боје ДС-а, да би додатно збунили опозиционе бираче.

Очекујете ли да 2. јуна дође до промене власти негде у Србији?

Наравно, увек играмо на борбу и победу. Све опозиционе странке излазе на локалне изборе и надам се да ћемо после 2. јуна бити јачи, с неким новим искуством, и, ако будемо мудрији и паметнији, потом ћемо направити ширу и јачу коалицију која може да донесе промене целој Србији. Грађани су нам више пута ставили до знања да ће нас подржати ако смо јединствени.

Поменули сте јединство – да ли ће раскол унутар СПН убудуће утицати на досадашњи завидни ниво сарадње њених чланица, почевши од Народне скупштине, где свака има своје представнике?

Термин „раскол“ није адекватан. У Новом Саду све локалне организације странака које су се удружиле у „Србију против насиља“ и даље делују заједно и чак су направиле заједничку листу са осталим опозиционим коалицијама и странкама. У Ваљеву, Панчеву, Сремској Митровици, на још много места опозиција сарађује и наставиће да сарађује јединствено. Озбиљни смо, искусни, свесни смо своје историјске одговорности и знамо да ова борба има смисла само ако своје различитости, размирице и сујете оставимо по страни зарад заједничког циља, а то је смена аутократског режима.