Били сте на протестима у Бачкој Паланци и режимски медији су вас оптужили да поново рушите државу. Прошле недеље су вас ти исти медији оптужили јер нисте били на протестима већ сте „уживали на плажи док је народ на киши протестовао“. Да ли вам је јасно шта то власт тачно хоће од вас?

Уопште ме не интересује шта жели режим и њихови таблоидни медији, важно ми је шта желе грађани, да разумеју да свој посао радим најбоље што могу, држећи се посланичке заклетве, иако веома мало посланика зна да вам каже како она гласи и на шта их обавезује. Трудим се да бринем о људским правима, грађанским слободама и Уставу ове земље по најбољем знању и умећу. А ако је најбоље посланичко знање и умеће ово што нам демонстрира Владимир Орлић или Миленко Јованов, питам се како онда изгледа најгоре? 

Ако говорим о њиховом вокабулару: страни плаћеник и издајник, признајем, јесам и плаћеник и издајник. Издао сам књигу јер сматрам да је далеко часније издати књигу него Косово и Метохију као што је урадио Вучић. Јесам и слуга светских моћника јер је моја земља најмоћнија на свету, она је економски тигар, победила је НАТО, а ја сам јој увек верно служио. Ја сам и петоколонаш, у време када је Вучић био министар информисања сваког дана био пети у колони за млеко, уље и шећер... Заиста не желим да се обазирем на њихов вокабулар и знам да је моје место да будем и у Бачкој, и у Смедеревској Паланци и у другим местима која сам прошао, а не постоји место у Србији у ком нисам био десет пута. И тачно знам шта ми је посао. Увек ћу бити са грађанима на протестима, али имам и потребу да заједно са својом породицом и пријатељима одем на годишњи одмор. Трудим се да створим друштво у коме људи схватају да ићи на одмор није срамота, да отићи на Свету Гору није срамота, да није срамота ни отићи на Зејтинлик да видите где вам је гроб прадеде и шесторице његових братанаца. Ово што радим није борба за власт већ борба за слободу, ово је борба против окупатора, само што је наш режим гори од окупаторског, јер се окупатори труде да им ресурси државе коју су освојили што дуже потрају, а ови владају по принципу: узми сад све што можеш и носи. Иза њих ће остати спаљена земља. 

Па зашто сте онда недавно рекли да је време Милошевића било време исконског зла, а да је ово само фарса? Спаљивање земље и злочини над децом не личе баш на фарсу.

Милошевићев режим је био есенција зла, зло у свом изворном облику: имали смо санкције, ратове и немерљиво страдање становништва. Ово је филтрирано зло, али ипак личи на фарсу, јер је овде реч о трећем ешалону људи који су код Милошевића могли да седе на гајбицама и чекају да се он помери са престола да би сели на његово место. Он је то веома добро знао па је фотељу увек носио са собом. Али ово што нам Вучић нуди као елиту - Маријана Ристичевића са Фарме и мафијашку конкубину на месту државног секретара у полицији, код Милошевића није могло. Код њега никоговић није могао да буде амбасадор, нити су људи са маргина могли да буду шефови посланичких клубова, министри или секретари. Милошевић је користио школован кадар Савеза комуниста и код њега фризер Вучићеве жене није могао да буде амбасадор. Оног тренутка када је са места начелника ДБ сменио Јовицу Станишића и када су испливали Френки, Легија... био је готов. А овде су у старту сви безбедносни ресурси поверени људима без икаквих компетенција. И у сваком сегменту тог безбедносног сектора видите јасну спрегу организованог криминала и врха власти, што је једна од дефиниција мафије.

Да ли они раде за мафију или је сами стварају?

Мафија се удружила са њима и створена је спрега режима Александра Вучића и организованог криминала. Када би овог тренутка Ал Капоне или Вито Корлеоне устали из гроба и дошли у Србију, одмах би отрчали на Андрићев венац да пољубе Вучићу руку и кажу: „То куме, ми смо сањали да направимо такву државу. Ово нема ни у Боливији, ни у Еквадору.“ Ми имамо директора Безбедносно-информативне агенције коме су уведене санкције због трговине наркотицима, шверца оружја и злоупотребе јавне функције. То се није десило ни у једној држави Латинске Америке, то се десило само у Србији. Показаћу вам графикон који редовно показујем у Скупштини, из кога се види да је Србија прва у Европи по организованом криминалу и корупцији. И зашто то показујем ја, а не председница Владе? Зашто не изађе и каже да је по глобалном индексу организованог криминала и корупције Србија шампион? Где је балкон за европске шампионе да их дочекамо? Није мала ствар да вас у леђа гледају Сицилијанци који су измислили мафију и Руси и Украјинци који су измислили организован криминал уплетен у политику. Да будем искрен, назадовали су јер је тамо сада рат, али је Србија испливала на прво место и то је потврда „успешности“ Јовањице, шверца оружја којим се бави Тешић, 

А где је улога тужилаштва у томе?

Вељко Беливук је на саслушању код специјалног тужиоца за организовани криминал изговорио: „Ја знам ко је убио Оливера Ивановића, ја знам све о смрти Владимира Цвијана, ја сам за рачун Вучића и Синише Малог срушио Савамалу.“ То су три политичка догађаја која су довољна да падне влада у било ком делу цивилизованог света и мени је срамотно да ниједном тужиоцу код нас то није интересантно. Легитимно право сваког ко се на суду брани је да лаже, али ја не знам никога ко се бранио тако што је себе додатно оптуживао. Он је на суђењу рекао да га је његов деда-стриц Светозар Вујачић, актуелни посланик СНС у парламенту, довео на митинг, упознао са Дарком Глишићем, да је након тога организован сусрет са Вучићем у стану на Звездари, где му је Вучић рекао да држи контакт са Вулином, а да је он одбио јер је видео да је Вулин наркоман и да је пас наскакао на њега... Све то пише у списима са суђења, али ником у тужилаштву није интересантно. Притом је фрапантно да Срђан Лалић, који је признао седам убистава, може да добије статус сведока сарадника, а да се Беливуку не верује. 

Један од разлога протеста је стање у безбедносним службама. Како оцењујете то што тако успешно чувају Вучића од атентата, иако готово нема дана у ком нас не обавесте да му је неко претио, а нису били у стању да сачувају жртве у Младеновцу или жене страдале у фемициду?

Вучић уредно оптужује опозицију да хоће да га убије, а нисам га прислушкивао ја, прислушкивали су га Небојша Стефановић и Дијана Хркаловић. Његови га прате, људи који су оптужени за убиства стоје на штандовима СНС, а не Зоран Лутовац, Мирослав Алексић, Мариника Тепић или ја. Нико од нас никада није ни позван на саслушање, јер хоћемо да нанесемо зло њему или његовој породици. И лично ћу учинити све што је у мојој моћи да Александар Вучић буде безбедан и неповређен како би дочекао правично суђење. Живимо у држави која има болна и непријатна искуства са убиствима владара и свака претња мора да буде испитана. Али је ипак невероватно да га сви прате, прислушкују и раде му о глави а њему се ништа не дешава док страдају десетине и десетине деце. Нема дана да Србију не потресе вест о неком тешком злочину. Ово што се догодило у „Рибникару“ и Младеновцу је нешто на шта сам указивао 2013. у парламенту. Тада сам рекао да родитељи више нису сигурни да су им деца безбедна ни када их пошаљу у школу. Имамо толико убијених жена у породичном насиљу да ми није јасно како не можемо да оформимо ни посебну полицијску јединицу која ће водити рачуна о безбедности жена.

Зар очекујете да то уради човек који је након говора на протесту, жртве породичног насиља Душице Сремчевић, изјавио да јој није он бирао мужа?

Уопште не мислим да ће то да спроведе Вучић, то је задатак будуће власти. Он није разумео грађане Србије ни у вези са једним захтевом који смо изнели и тврди нешто што уопште није тачно – да смо, рецимо, тражили неке националне фреквенције. Како успева да разуме када му заврну уши на енглеском и када му то ураде и у Вашингтону и Бриселу? Како разуме када му Путин заврне гас на руском језику, а не разуме сопствени народ који му се обраћа на матерњем језику? Пре мислим да разуме, али да се руга жртви. То је потпуно безосећајан човек који нема ниједну емоцију према грађанима. Он људе доживљава као ходајуће цифре: ви сте за њега и прелазите у ону групу која му је потребна у процентима за гласање, ви сте против њега и за вас ћемо залепити све најнегативније епитете. 

Кажете да разуме поруке на енглеском. Како онда тумачите његову изјаву након негативних текстова које су западне земље објавиле о њему, а која гласи: „Не дозволи језику да грми ако ти снага шапуће.“ Као упозорење самом себи или упозорење, рецимо, Америци да нема снагу?

Мислим да је то порука коју је он несвесно изговорио свом карактеру. Ми се лично знамо 30 година, он зна ко сам ја и ја знам ко је он, и никада нисам срео већу кукавицу од њега. Не само политичку кукавицу већ праву кукавицу. Да ли је ико икада чуо да се он негде побио, а редовно нам говори - ја сам се тукао на трибинама. Није, ишао сам и ја на утакмице, студенти су имали своју трибину и нико се ни са ким у то време није тукао. Када су се радикали тукли у Скупштини, он је сасвим блед стајао по страни.

Зар није похвално то што имамо председника који је пацифиста и никада се није тукао?

Наравно да није проблем што се није тукао, већ је проблем његова потреба да прича како јесте. Не мислим да је срећно решење имати председника са потребом да стално потенцира како је био неуспешан хулиган.

Мени је деловао као успешан не хулиган, али хулиганчић када вас је у парламенту оптужио да сте правили пљескавице од керећег меса. Зашто га нисте тужили?

Да је било ко други то рекао вероватно бих, али би ми било испод части да идем са њим на суђење. . Веће задовољство ми је да га сачекам у Скупштини и јавно упитам: „Шта, сад ти не ваљају моје пљескавице, а када су те као навијача слали да им купиш пљескавице и лупали чврге ако омашиш прилог, онда су биле добре.“ Њега ће то далеко више заболети од тужбе.

Свестан сам да обичан грађанин који је такође увређен, јер је назван хијеном или лешинаром не може да га сачека у Скупштини, али исто тако не може да оствари своје право ни преко суда. Као што сам већ рекао, ради се о кукавици и када би га било ко од грађана тужио, он би се позвао на свој председнички имунитет. Многи политичари су га већ тужили због много тежих ствари од мојих пљескавица и никада се није појавио на суду. Оно што ме збиља у тој причи боли није он већ посланици СНС из Крушевца који су аплаудирали и смејали се на његове речи. Зар не схватају да су тако сопствене суграђане приказали као стоку која не зна разлику између говеђег меса и керетине и да су увредили хиљаде људи који су током 17 година, колико сам водио ресторан, ту долазили и јели. 

Недавно сте били у Бачкој Паланци где су деда и унук погинули због необезбеђених каблова. Да ли грађани имају свест да је и несмењивање руководства још једна у низу увреда за њих?

Био сам месец дана после катастрофалног невремена и главна градска улица је била претрпана поломљеним гранама које су само склоњене на тротоар. Испред градске поште је стајала огромна рупа која није била ни обезбеђена ни означена и у коју људи могу да упадну. Да ли је могуће да ником из општинског руководства то не смета након трагедије коју су имали? А на вртићу стоји табла: „Бачка Паланка је лепа онолико колико је чиста“. Дочекало ме је стотинак људи и они су аплаудирали када сам стигао и помислио сам - коју ја сада поруку њима могу да пренесем. Онда сам схватио да је њима све већ јасно. Најстрашнији ми је био сусрет са друговима настрадалог дечака, бол коју сам видео на њиховом лицу. Исту бол коју сам видео и у „Рибникару“ и у Младеновцу. Зато ме је недостатак осећаја за одговорност фрапирао. Да тај Бранислав Шушница, председник Општине Бачка Паланка, толико није свестан да је он својим нечињењем одговоран за смрт тог детета. Нико њега не криви што је било невреме, али месец дана је прошло, а све што је урађено је то што су угостили Ану Брнабић и покрајинско руководство.

Па зар не мислите да је то довољно? Ана Брнабић је изјавила да председника општине нема зашто да смени и да не види његову одговорност.

Да она има иоле морала, морала би да поднесе оставку након „Рибникара“. Отишла је да изјави саучешће породици преминуле енглеске краљице и да се упише у књигу жалости, али није нашла за сходно да преиспита одговорност система чије је она лице. И у праву је када каже да систем није заказао. Није - систем се распао. Распао се још онда када је младић са аутоматском пушком у Великој Плани ушао, а наставник физичког га спречио да направи покољ. Тај однос у ком се снагом нагомилане бахатости и примитивизма реагује на критику и аргументе који поткрепљују ту критику по мени је својствен само напредњацима. Ми у историји нисмо имали бахатију власт и ово је зенит нашег моралног посрнућа. Нама је овде угрожен грађански и јавни морал. Зато излажење на протест више није ствар политичког незадовољства већ грађанског васпитања и одбране јавног морала. 

Колико протести могу нешто да промене, имајући у виду да грађани излазе у мањем броју?

Видећете колико ће их бити 1. септембра. Јасном поруком опозиције шта би требало да се ради сигуран сам да ће људи изаћи. Не би било фер према колегама да вам откривам наш план, али ти протести морају да буду јасно опредељени. Људи се враћају са одмора, а када се врате сачекаће их иста питања: „А у коју школу ће поћи моје дете? Шта се променило од 3. маја и која мера је донета да ми гарантује безбедност детета у школи?“ Да ли је могуће да се свако школско двориште претворило у Звездин стадион и да има свој север и југ? Кад се људи суоче с тим питањима неће бити потребне посебне позивнице да изађу. Тачно је да део људи говори да не желе политичаре, јер су подлегли пропаганди да су сви исти и да је наша опозиција најгора на свету. Та мантра је убила политички живот овде и ми сада имамо готово немогућ задатак - да повратимо поверење да су политичке странке те које могу да артикулишу грађанско незадовољство и да га усмере да не иде у правцу анархије. Незадовољство после неког времена увек прераста у гнев, гневни људи су подложни да постану бесни, а када се неконтролисани бес излије на улице града, то постаје насиље и анархија. Не можете се против насиља борити насиљем. Када кажу ми хоћемо радикализацију протеста, наше је да објаснимо да је потребно интензивирање, а не радикализација протеста, јер они морају да очувају свој ненасилни карактер. Протести су већ показали да режим није непобедив и да три стуба његове власти - страх, насиље и пропаганда - више не дају резултат.

До сада опозиција није имала подршку Запада. Да ли се нешто мења након низа веома критичких текстова о Вучићу и власти?

После 23 године поново сам дао интервју за лондонски Тајмс, немачку државну телевизију и за два америчка часописа. Новинари који су разговарали са мном нису разговарали као са политичарем, већ човеком који се бори против мафије. Они јасно виде да је Србија мафијашка држава и да је овде организовани криминал главна препрека развоја друштва. Свет такође почиње да председника доживљава као лажова и сигуран сам да заузимају став - ова представа је завршена. Он више ништа не може да испоручи, нити је фактор мира. Пре личи на балканског паликућу који дува и распирује ватру јер му измиче власт па мора да користи последње из арсенала зла којим располаже. Због тога су критички текстови у медијима праћени и конкретним политичким акцијама, али ја не очекујем да наш проблем решава ико други до нас самих. Неће свет много да се потресе то што ће још једна држава да нестане. Гробље људске цивилизације је препуно народа који су нестали јер једног тренутка нису могли да се прилагоде одређеним процесима који су владали у свету. Нестале су Маје, Инке, Персија... велики народи који су у једном тренутку дали огроман допринос људској цивилизацији. Наше је да то спречимо, да им се не придружимо.