Србија традиционално одржава блиске везе са Русијом. Истовремено, земља је кандидат за приступање ЕУ. Хоће ли Србија ускоро морати да се одлучи којим ће путем ићи?

Традиционално добре односе са Русијом у име Србије у последњим деценијама одржавао је Слободан Милошевић и његова супруга Мира Марковић. Настављачи те политике су Војислав Шешељ и Александар Вучић. Несрећа Србије је да су они на власти од 1990. године уз кратку паузу где је Демоктаска странка имала прилику да седам година води Србију ка Европи где јој је место. Јака пропаганда, прецизније - тотална пропаганда, успела је да створи од Србије слику земље беспоговорно приврженој Русији. Једина истина је да националистички режими у Србији имају компатибилне интересе са националистичким режимом Владимира Путина. Српски држвљани када траже боље место са живот они иду на запад, у Немачку, Америку, Канаду, Скандинавију, а не у Русију.

Млади из Србије студирају на универзитетима Запада, слушају њихове бендове и купују њихове брендове. Водити Србију ка Русији не може бити успешан политички пројекат, јер је потпуно супротан аутентичној емоцији грађана, али је тај процес довољно деструктиван да компромитује пут Србије ка чланству у Европској унији. И о том се интересу овде и ради када је у питању бивши радикал Александар Вучић и молим наше западне партнере да то разумеју. Србија треба да се одлучи, а да би то урадила мора да има могућност да се одлучи. Аутократски начин владања не даје могућност да Србија одлучи, она је талац криминално-националистичке структуре, Србија је отета земља и као и сваком таоцу треба јој помоћ и солидарност. Слободна Србија ће знати да изабере.

У такозваном „Берлинском процесу“, шест веома различитих земаља Западног Балкана разговара о регионалној сарадњи и приближавању ЕУ – у прошлости са прилично умереним успехом. Колико је формат обећавајући и како оцењујете резултате актуелног самита?

Треба нам више од до сада постигнутог. Приоритет је да Србија не скреће са пута интеграције у Европску унију. У последњих десет година није урађено ништа и то се може квантификовати и доказати. Уколико Берлински процес може да значи активније учешће немачке владе и помоћ Србији у испуњавању стандарда на путу ка чланству у ЕУ онда то свакако има смисла. Оно што нема смисла је политика стабилократије коју је за Србију одредила бивша канцеларка Ангела Меркел, а преко једног од њених миљеника из реда аутократа из источне Европе, Александра Вучића. Разлог зашто људи у Србији одустају од борбе за њену интеграцију у ЕУ  јесте подршка европских званичника човеку који је Србију вратио у мрачно доба Слободана Милошевића. Европске вредности су примарни спољнополитички оријентир за Демократску странку и зато хоћемо да те вредности имамо и у Србији, да не би наши грађани морали да се исаљевају у жељи за цивилизованим животом.

Од социјалдемократске владе немачке очекујем подршку за враћање демокртије у Србију, она је гарант да је сваки процес тада могућ, од решења Косова до евроинтеграција. Највећа недоумица за јавност у земљама западног Балкана јесте која регионална иницијатива је најрелевантнија? Друга дилема се односи на то да ли су постојеће регионалне иницијативе супститут за чланство у ЕУ? Грађанима земаља западног Балкана је потребна јасна порука да ЕУ жели земље Западног Балкана у ЕУ. Треће, да би Берлински процес имао адекватне резултате потребно је да се објасни веза између Берлинског процеса и иницијативе Отворени Балкан. Берлински процес је јасно увезан са процесом евроинтеграција и укључује све земље кандидате, док са Отвореним Балканом то није случај. Регионална сарадња међу земљама западног Балкана је неопходна, али мора имати јасан циљ, структуру и унапред утврдјену динамику.  Из досада виђеног Отворени Балкан је иницијатива која повезује само 3 земље и није јасно увезан са процесом евроинтеграција.

Србија се нашла на удару критике због своје визне политике и чињенице да све више избеглица балканском рутом прелази у ЕУ. Како оцењујете ситуацију и положај избеглица у Србији?

Србија је земља која се представила за врло кооперативну са својим окружењем када је у питању транзит избеглица кроз њену територију. Пробем је у томе што је она потпуно игнорисла питање азила односно смештаја једног дела избеглица или миграната. Претходно је у јавном мњењу тотална пропаганда опет припремила терен Србије као врло негостољубив за стране држављане који су се нашли у Србији на својој мигрантској рути. Овај режим остаће упамћен када је у рату 90-их био негостољубив према припадницима чак и свог народа који се повлачио са територија захваћених ратом. У тај рат су их најпре увукли националисти, а када је рат изгубљен они су оставили више од 600 хиљада људи да се сналазе сами у Србији. Додаћу томе да је Србија кршиле одредбе  међународног права испоручујући држављане Турске који су тражили азил бежећи од Ердогановог режима. Из ове перспективе може се разумети некредибилност ових власти па отуда и проблеми у погледу са мигрантима, где је Србија означена као слаба тачка Европе.

Већ дуже време критикујете ауторитарни стил власти дугогодишњег председника Александра Вучића. Где видите највеће проблеме и шта треба да се промени?

Није реч о ауторитарном стилу власти, већ је на делу аутократија односно стабилократија, и то није наша процена, већ објектевни налаз потврђен кроз истраживање различитих индекса демократизације и десетине научних радова. Највећи проблем је што су све институције система ућуткане, а изграђен је паралелни систем институција ван државе, које контролишу челници Српске напредне странке. Укратко речено - не постоје слободни медији и нема независног судства, две најважније ствари у одбрани грађанских права и демократских процедура. Потребно је да се поштује право грађана Србије на благовремено и истинито информисање, потребно је да се сноси одговорност за изречене очите неистине и манипулисање информацијама и подацима. Потребно је да имамо суд који брани грађане од власти, а не обратно. 

Треба да се промени Александар Вучић. Да би се то десило треба омугући слободне и поштне изборе и декриминализација државе. У Србији се не бавимо сменом политичке гарнитуре већ криминалне структуре која се успут бави и политиком. Потребно је имати визију како изгледају промене и куда воде. За нас, демократе, резултат тих промена мора да буде - Србија као чланица Европске уније која у њу уноси властите квалитете и превазилази своје недостатке. Са партнерима са запада неопходно је сести за исти сто и направити десетогодишњи план, не само за Србију већ за цео регион. Намерно кажем десет година, јер овде су проблеми решиви врло брзо ако има воље, не морамо да причамо о вековима или деценијама за решење. Људи са Балкана могу брзо да осете бенефите од Европске уније, Европа може брзо да ужива у бенефитима консолидованог Балкана. Нема потребе за новим жртвама на овим просторима због одсуства иницијативе да се удружено ради на релацији запад - прозападне снаге у Србији. Много жртава је већ пало. Последњи попис становништва покузаје да нас је у Србији мање за око 850 хиљада. Ако Србија овде стане, ни Европа неће отићи предалеко, или хоће?

Драгана Ракић, заменица шефа посланичке групе Демократске странке