Поглед на жену, у друштву, почиње драстично да се мења оног тренутка када су се неке храбре жене удружиле и почеле да показују отпор према настојању мушкарца да их и даље држе „под коритом“. И зато је изузетно важно да и данас, удружене, поново станемо једна до друге и кажемо: „Неће моћи!“ А то тражимо и од вас, освешћених мушкараца, наших сабораца, који вршите важне државне функције и директно можете утицати на наш положај.
Зашто је неким мушкарцима, народним посланицима, потписницима иницијативе о стављању ван снаге Закона о родној равноправности, управо овај закон највећи проблем у држави, то они најбоље знају. Да ли је немогућност да се навикну на родно сензитивни језик заиста толико велика да ће оспорити вишегенерацијску борбу жена да и у оквиру закона обезбеде фер услове за живот и рад? Њих четворица, народних посланика: Бранко Лукић, Александар Павић, Борисав Антонијвић и Бранимир Несторовић (сви из посланиче групе Ми - снага из народа) сматрају да је потпуно неприкладно и непримерено да у уџбеницима стоји „дипломирана социолошкиња“, јер њима „дипломирани социолог“ лепше звучи. Какве год да су вам аспирације, свака жена има право да се представи и инсистира на томе како жели да јој се обраћате и ви сте дужни да то поштујете, као и да поштујете право жена да није једино „нормално“ и „у реду“ да су жене слушкиње, васпитачице, куварице, спремачице; већ су и докторанткиње, научнице и боркиње. Почните да их користите у свакодневном говору и животу, ништа не боли, лако ћете се навићи.
Да ли се сећате тренутка када су мобилни телефони ушли у широку употребу? Прво смо испредали разне приче и уверења о њиховој штетности, па смо посматрали како их други користе, а онда смо их потпуно прихватили. Данас је живот незамислив без њих. Тако вам је и са родно сензитивним језиком, пробајте!
Закон о родној равноправности је важан и за жене и за мушкарце, али и за оних 0,3% небинарних, тј. оних који се не идентификују ни као жене, ни као мушкарци. Зар је могуће да тих 0,3% икоме представља огромну опасност, а шта је са око 500 жена које су убијене у породичном насиљу за протеклих 10 година, као и са ескалацијом насиља у свим сферама друштва, од породице, преко улице до школе? Било како био, и тих 0,3% небинарних и транс особа и око 8-10% хомосексуалних особа и око 10% особа са инвалидитетом и око 15% припадника националних мањина и око 30% породица без деце (од укупног броја породица), и око 50% жена у популацији, сви они јесу грађани Републике Србије и управо у Уставу, на који се подносиоци иницијативе позивају, у првом ставу каже: Република Србија је држава српског народа и свих грађана који у њој живе, заснована на владавини права и социјалној правди, начелима грађанске демократије (не религијске идеологије), људским и мањинским правима и слободама и припадности европским принципима и вредностима.
Закон о родној равноправности је важан јер отвара нову етапу у спровођењу политике једнаких могућности и обезбеђује правни оквир за успостављање таквог друштвеног окружења у коме права, обавезе, одговорности и животне шансе жена и мушкараца неће зависити од тога да ли су рођени као мушко или женско. Зато се надам да се никада више оваква иницјатива неће појавити у Народној скупштини и да ћемо увек имати довољно мудрости и снаге да, као друштво, идемо напред и освајамо све више могућности у непрегледном простору права и одговорности.