У комунистичкој ери обнови фасада се није поклањала посебна пажња. А последњих година када се онако стидљиво почело са реконструкцијама, појавио се нови проблем. Као, у неку моду је ушло исцртавање и исписивање свега и свачега. Промакне и понешто духовито, некад и понешто налик на уметничко дело. Али у огромној већини су у питању бесмислице и жврљотине чији је једини допринос ружна зграда, а самим тим и ружан цео град. Постоји више разлога због којих наш главни град не може да понесе епитет „леп и уредан". Последњих десетак и више година челно место међу њима заузимају девастиране фасаде зграда. Највећим делом су починиоци млади људи, најчешће средњошколци, навијачи фудбалских клубова, хулигани. Психолози би можда и могли да нађу објашњење за такво њихово понашање у добу сазревања. Међутим, школски психолози би онда требало да покушају да пронађу и некакво решење за сузбијање оваквих девијантних активности. Стиче се утисак да и не покушавају. Много већи проблем је са хулиганима и члановима криминалних група. Сва њихова недела, па и уништавање друштвене имовине морају да буду предмет полиције и тужилаштва. Али, тек се овде не виде никаве активности. Јак је утисак да полиција и не покушава да реши овај проблем. Неретко се дешава да неки млади човек исписује бемислени графит на фасади зграде пред лицем полицајца.
Овако унакажен главни град показује да су заказале многе установе и организације. Прво школа, која са својим програмом очито не успева да код деце пробуди осећај за лепо. Некад су томе служили предмети као што је Општетехничко образовање, Ликовна уметност, Музичко, а онда и Физичко васпитање, праћено бројним спортским секцијама. Данас тога више нема. Обликовано јавно мњење лако прихвата девијације овог типа и практично се њима не опире. Полиција, која има задатак да чува државну, друштвену и приватну имовину, својим нечињењем практично поспешује њено уништавање. Коначно, дошло се до врло опасног нивоа у коме се грађани полако навикавају на ове ружне ствари око себе. Прихватају то као неку врсту неминовности. А наша популистичка власт као да је све то једва дочекала. Не мора ништа посебно да предузима да би повећала број својих гласача. На својим телевизијама они ће ионако приказати ону понеку зграду без графита, и послати слику лепог града. А реалност? Кога она уопште више и интересује у једној аутократској Србији.
Демократска странка, када дође на власт, залагаће се за промене у програмима у основним и средњим школама. Учиниће све, да се у активнијем раду са надлежним службама девастирање фасада спречи, а починиоци вандализама адекватно казне. Свима нам је у интересу лепши, чистији и уређенији град.