Није ово текст о Жоржу Веи, успешном афричком фудбалеру и председнику Либерије, мада би и такав био занимљив. Није чак ни о Кокези, неуспешном српском фудбалеру, а истакнутом члану СНС криминалне групе за поткрадање нације, мада би такав био још занимљивији. Ово је текст о многима у српској политици, који себе доживљавају као фудбалере којима је дозвољен трансфер кад год је прелазни рок и нисам сигуран да ће Вам бити занимљив.

Кад се нешто дешава често, народ се свикне на то и онда мисли да је то природан процес. Логика је једноставна: да је изузетак, не би био правило. Ако је правило, онда је ваљда нормално.

Желим да урличем колико није нормално, без обзира што је у Србији ”природна појава”. Није ни мало природна и изузетно ретко ће се десити у Европи да одборник помисли да је бек и да пређе из клуба у клуб. Наравно, одмах да Вам саопштим: и у уређеним земљама постоји жеља за таквим трансферима. Зашто се онда не дешавају? Из простог разлога што би на изборима такав трансфер био кажњен и то не само да би казна уследила за појединца, него и за странку која га је прихватила. Просто, фудбалер може некад навијачима да напише ”опростите ми моју ружну прошлост” - није да је битно и паметно, али може. Политичар никад не би смео, а да не буде кажњен од бирача. Просто, ако је био у нпр. социјалдемократској странци, залагао се за више улагања у образовање, здравство и радничка права, а пређе у неку конзервативну, или неолибералну странку која се залаже за приватно здравство као примарно и за законе који омогућавају лако отпуштање радника уз никакве надокнаде или за субвенције приватним компанијама, поставља се питање кад Вас је лагао? Ви као бирач можете бити за приватно или за државно здравство као примарно, Ви нисте ”у криву” шта год да мислите. Бирачи у Европи знају да политичар који нема кредибилитет спада у најгоре политичаре. И просто не гласају за такве који су променом правца своје политке за 180° тај кредибилитет нарушили. Штавише, врло су спремни да ”казне” и себи најближу странку ако је нпр. Социјалдемократска, а спремна да у своје редове да прими бившег неонацисту. Бирачи те странке ће у довољној мери прескочити да на следећим изборима гласају за своје, сигурно довољно да у приличној мери ослабе резултат те странке на изборима.

Фудбалери имају право да критикују тренера друге екипе, а затим са задовољством пређу у тим који тај тренер води. Како неко себи као политичар дозвољава да говори све најгоре о лидеру неке странке, а затим пређе у њу и каже да је најбоља? Питање је исто: кад Вас је лагао? И дубље - који је мотив имао, да ли је само говорио оно што не мисли јер је од тога имао неке користи или је просто глуп? Са друге стране шта нам то говори о лидеру који је спреман да олако пређе преко најгорих увреда које је чуо да би на тикету имао неког да му попуни место шефа посланичког клуба или председника ИО? Да је користољубив па прелази преко свега, или да је без сујете па прелази преко свега? Мислим, ако је ово друго онда Вучић мора да је најнесујетнији политичар Европе. Какве је он ликове који су баш свашта говорили о њему примио у своју организовану групу, то није виђено у свету! Пре бих рекао да је само без скрупула и да кад види да му неко може користити нема проблем са тим. ”Потурица гори од Турчина”, говорили у овим крајевима, а и Турци знали колико су им потурице значајне. Оно што бирачи у Србији временом морају да науче да би имали квалитетније људе на управљачким позицијама, јесте да такве трансфере и лидере који на то пристају кажњавају.

И за крај фудбалски менаџери. Фудбалски менаџер има право да упропасти клуб који води, угура га у дугове или избаци две лиге ниже и да проба да води нови клуб. Може ли се то са странкама? У Србији може, нисам приметио случај у Европи. Замислимо само ситуацију да Меркелова са својим тимом ”уфура” у дугове ЦДУ, а затим крене у формирање нове политичке организације! Да ли би јој Немци указали поверење без обзира на висок рејтинг који је у Немачкој имала? Или да двојица из врха британских лабуриста оснују Напредну партију, јер радничка не звучи подједнако добро у 21. веку и да 70% чланова пређе у нову? Како би их Британци испрашили на изборима! Зашто? Зато што знају да је кредибилитет у политици подједнако важан као и идеје. Зато су спремнији да политичарима опросте грешку него недостатак кредибилитета. Знају да и најбоље идеје са људима без кредибилитета немају никакву сврху. Издуван балон!

У земљи где је у претходних 30 година доста балона издувано, бирачи ће пре или касније уочити ово о чему пишем. И то је добро. Данас могу и да урличем, неће се много променити, и то је природно. Демократија није само гласање, демократија пре свега тражи знање да би била успешна!