Преузимајући градоначелничку функцију, Александар Шапић је свој даљи пут у висине започео на теми бесплатних уџбеника, вртића и наравно раскидом штетног уговора са Кенткартом. Својствено овим предлозима било је да у њиховој позадини не лежи никаква студија изводљивости, никаква озбиљна намера да се обећања испуне тако да на крају не буде "скупља дара него мера“ што би народ рекао, а по џепу истог поменутог народа. Преткулминација ситуације са Кенткартом свакако звучи као нешто што би морало прво на наплату да дође, а ако постоји имало здравог разума у болесном систему, тај цех ће платити они који су га и направили на релацији Шапић – Весић.

Док је грађанима задато да се подсете таблице множења у покушају да разумеју нови обрачун цена карата за превоз које градоначелник на дневном нивоу мења, иза кулиса су се водили жустри разговори ко ће тај нови систем да спроведе у дело. Како то у жустрим разговорима обично и буде, отргли су се не само контроли већ и простору у коме су се водили. Тако се у јавности појавио снимак у ком шеф кабинета актуелног градоначелника, представнике Кенткарта не пита за цену да се раскине уговор, па макар та цена подразумевала и фингирање привременог раскида кроз намештање новог уговора.

Ипак, "боље врабац у руци него голуб на грани“ пресудило је овој непристојној бизнис понуди, а сад је ред на тужилаштво. Ово се не сме прихватити као преседан вођен градоначелниковом романсираном изјавом "Први пут у историји корупције да је неко намештао нешто да би заштитио државу и град“.

Садашња власт је претходна власт, звала се она Весић или Шапић, механизам је исти. Може да се разликује потпис на неком уговору, не разликује се штета за грађане која настаје. Један без основа потписује уговор, који други без правног основа покушава да раскине. Постоје системи у којима се за корупцију одговара, у којој се на грађане не преваљује терет наплате игре коју воде моћници. То је нова реалност земље и града за коју ћемо се борити.

Тања Цакић, одборница Демократске странке у Скупштини града Београда