Ако је најпрогресивнија српска мисао последњих дана успела да учини неодвојивим прихватање француско-немачког споразума од аутентичне европске идеје, где ћете већи доказ да су нас најбољи појединци одавно напустили. Колико је та мисао дубока, баш толико нам је европска будућност тренутно извесна. И та мисао долази из истог центра у мозгу као и она из 2012. године која је изједначила европску идеју са политичком звездом тога доба – Александром Вучићем.

Да будемо јасни, француско-немачки споразум није централно место европске будућности Србије. Зар Срби имају лош положај само на Косову? Ко није рекао амбасадорима за случај деце из Пећинца, не мора да трчи из ниског старта питајући где је ред за потписивање. Од Брисела и Вашингтона желим план за јасну и дохватљиву европску перспективу, ми такав документ чекамо. За стабилизацију прилика у региону преко аутократе у Београду нисмо заинтересовани. И дозволите да са тим и таквим ставом будемо посвећени Европи више него икада пре, јер нам је више него икада пре и потребна. Идеја и несумњив прозападни став за мене данас значи градити достојанство својих грађана, а не уцењеном аутократи продужавати каријеру.

Неопходна је удружена акција проевропске Србије и проевропске Европе. Прва мора да се избори са неорадикалштином, спин диктатуром, хушкачима у модерно кројеним оделима, талачким статусом демократије као и фондовским зависницима који до последњег цента багателишу вредности. Друга мора да се избори са бирократизацијом, кризом вредности, дефицитом идентитета и спорадичним коруптивним надањима својих функционера.

Ако сте заиста данас за европске вредности онда не сме да буде јерес рећи да је српска демократија жртвована у Брислеу и Берлину. И опет, ако сте данас заиста за европске вредности онда не сме да буде упитно да се српска демократија мора обновити баш преко Брисела и Берлина.