Tanasije Marinković

Rođen je 27. juna 1976. u Beogradu, gde je završio osnovnu i srednju školu. 
Diplomirao je 1999. i doktorirao 2009. na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a magistrirao je 2003. na Pravnom fakultetu Univerziteta Pariz I (Panthéon-Sorbonne). 
Usavršavao se i na drugim evropskim visokoškolskim ustanovama, iz oblasti uporednog ustavnog prava i međunarodnog prava ljudskih prava: na Institutu za federalizam Univerziteta u Friburu (2000), Međunarodnom institutu za ljudska prava u Strazburu (2001), Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti (2002), Centru za međunarodne studije i istraživanja Fakulteta političkih nauka u Parizu (2005) i Univerzitetu u Oksfordu (2007-2008). 
Od 2000. godine zaposlen je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu na predmetu Ustavno pravo, prošavši sva zvanja od asistenta-pripravnika do vanrednog profesora. Držao je predavanja na Univerzitetu u Sarbrikenu (2016) i Univerzitetu u Bordou (2016). 
Držao je predavanja u Alternativnoj akademskoj obrazovanoj mreži (2001-2002) i Beogradskoj otvorenoj školi (od 2009), kao i obuke na seminarima Cesida (2000), Građanskih inicijativa (2000-2002) i Foruma za etničke odnose (2005). Kao lokalni ekspert Saveta Evrope držao je predavanja iz oblasti primene Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava sudijama i stručnim saradnicima osnovnih, viših i apelacionih sudova, kao i Upravnog i Vrhovnog kasacionog suda u Srbiji (od 2014). 
Na poziv Ustavnog suda Republike Srbije učestvovao je u više javnih rasprava povodom ispitivanja ustavnosti: Zakona o lokalnim izborima (2010), Zakona o crkvama i verskim zajednicama (2010), Predloga za zabranu Udruženja građana "Otačastveni pokret Obraz" (2011), Statuta Autonomne pokrajine Vojvodine (2013) i "Prvog sporazuma o principima koji regulišu normalizaciju odnosa" između Vlade Republike Srbije i Privremenih institucija samouprave u Prištini (2014). Na poziv Narodne skupštine Republike Srbije učestvovao je i u javnoj raspravi o temama od značaja za izradu Predloga zakona o Narodnoj skupštini i Predloga poslovnika Narodne skupštine (2009). 
Bio je urednik Pravne biblioteke Službenog glasnika Republike Srbije u periodu od 2012. do 2013. godine. 
Od 2015. godine je predsednik Srpskog udruženja za ustavno pravo, pošto je prethodnih petnaest godina obavljao funkciju njegovog generalnog sekretara. 
Organizovao je i učestvovao na više desetina međunarodnih i domaćih konferencija. 
Objavio je Izborne sisteme država članica Evropske unije (2001), Pojmovnik liberalne demokratije (u koautorstvu, 2008), Granice slobode političkog udruživanja (2014) i Komentar zakona o zabrani diskriminacije (u koautorstvu, drugo izdanje 2016), kao i preko trideset članaka na srpskom, engleskom i francuskom jeziku iz oblasti ustavnog prava, evropskog prava ljudskih prava i teorije prava. Kourednik je dva zbornika na engleskom jeziku: Key Developments in Constitutionalism and Constitutional Law (2014) i European Democracy in Crisis: Polities under Challenge and Social Movements (u pripremi). 
Član je Političkog saveta Demokratske stranke od novembra 2016. godine.