LJubomir Davidović
(1863-1940)
Zvali su ga Čika LJuba ili LJuba Mrav. Svojim životom postao je ne samo uzor svojoj stranci, već i simbol jednog vremena. Rođen 1863, u vreme dok se otomanski barjak još vijorio na Beogradskoj tvrđavi, umro je 1940, u predvečerje rata koji je uništio državu, čiji je najdosledniji zaštitnik bila njegova stranka, i društvo u kome je njegov život smatran za primer vrline. Živeo je na Vračaru.
LJubomir Davidović bio je prvi srpski političar koji se u potpunosti odškolovao u svojoj zemlji. Završio je prirodni odsek na Filozofskom fakultetu Velike škole i bio je profesor gimnazije u mnogim mestima u unutrašnjosti Srbije. Bio je i profesor prestolonasledniku Aleksandru Karađorđeviću. LJuba Davidović se oštro suprotstavljao Aleksandrovoj vladavini, naročito diktaturi uvedenoj 1929, ali su sve vreme bili u dobrim ličnim odnosima.
Politički sazreo u doba kada je Narodna radikalna stranka već bila na vlasti, bio je jedan od prvaka njenog drugog pokolenja, koje se 1901. odvojilo od stranke. Godine 1912. postao je vođa Samostalne radikalne stranke, ali je i pre toga bio ministar (prosvete, u dva navrata 1904. i 1914), predsednik Narodne skupštine i predsednik Opštine Beogradske (1909).
Politički sazreo u doba kada je Narodna radikalna stranka već bila na vlasti, bio je jedan od prvaka njenog drugog pokolenja, koje se 1901. odvojilo od stranke. Godine 1912. postao je vođa Samostalne radikalne stranke, ali je i pre toga bio ministar (prosvete, u dva navrata 1904. i 1914), predsednik Narodne skupštine i predsednik Opštine Beogradske (1909).
U stranačkom vođstvu nasledio ga je 1940. Milan Grol.
Fondacija Demokratske stranke danas nosi njegovo ime.