lat

Зоран Лутовац: У славу слободе


ПОДЕЛИТЕ:

Ауторски текст Зорана Лутовца за Време

Док грађани у слободном свету контролишу своје представнике, аутократа у Србији контролише све

Дан државности видим као колективни подсетник на то да се слобода спознаје као врховна вредност у политичком, филозофском и духовном смислу, као спиритус мовенс човека, грађанина.

На Сретење, у Орашцу 1804. Карађорђе је подигао Први српски устанак, а у Крагујевцу 1835. донет је први Устав Србије. Симболички значај ова два догађаја много је већи од стварног значаја који су имали у време када су се појавили. Србија је у време Устанка била искра слободе која ће захватити и друге земље Балкана, а Устав који је донела био је међу првих 10 донетих у Европи. Није дуго трајао, али је запамћен као симбол рађања новог устројства државе, устројства које ограничава власт и штити слободу.

И док је Карађорђе подизао устанак, Петар А. Карађорђевић, потомак славног Карађорђа, превео је оглед О слободи Џона Стјуарта Мила пре него што је постао краљ Србије. Један се борио за слободу, а други да будемо достојни те слободе.

На Сретење 1835, пак, кнез Милош је спознао значај ограничавања – устављања личног деспотизма и дух закона. Што вољом народа кроз Милетину буну, што уз помоћ свог секретара, будућег Уставописца Димитрија Давидовића, схватио је да, ма колико од властодршца зависила свеколика политичка и грађанска власт, државу не може да води тренутна и хировита воља једног човека, јер тако ништа у њој није стално и ниједан закон није неприкосновен.

У духу Монтескјеове мисли, Димитрије Давидовић објашњавао је кнезу да је човек као крхко биће подложан хиљадама страсти: да не заборави на себе, филозофи му нуде законе морала, а да не би друге сметнуо са ума, потребни су му политички и грађански закони.

Тако је настао Устав, за то време веома либералан и модеран. Тим Уставом, у делу грађанских права, доминирале су две идеје из француске Декларације о правима човека које је још раније Кант формулисао као моралне смернице: "Делај тако да максима твоје воље може постати мера општег законодавства" и "Делај тако да ти је други човек увек само циљ, а никада средство".

Сретење нас позива да спознамо ту људску искру у сваком човеку и његову прву и праву природу – слободу. Нема вечитих јунака и вечитих слабића. У сваком тренутку човек себе ствара, изграђује. Али једино онда када сам врши свој избор, када прихвати своју слободу, када му она није тешка, човек остварује себе и истински бива. Не живи тек, већ стварно постоји.

У ПОТРАЗИ ЗА ДОСТОЈАНСТВОМ и СЛОБОДОМ: Налазимо се у тешкој економској и друштвеној ситуацији и то ништа није ново. Ретки и кратки су били периоди када се у Србији живело добро. Ретки су, такође, и историјски пасажи када се развијала демократска политичка култура, када се поштовала и уважавала слобода другог.

Оно што овај историјски тренутак чини посебним јесте да почетком 21. века, када се људска права и слободе у слободном свету третирају као опште прихваћено јавно добро, у Србији се она ниподаштавају и изврћу руглу, док грађани у слободном свету контролишу своје политичке представнике, аутократа у Србији контролише све: и медије и институције и саме грађане. У Србији данас се политички противници третирају као народни и државни непријатељи.

У политичком смислу, носиоци власти себе стављају изнад свих институција, а у моралном – изнад свих људи. Своје мишљење сматрају мером свих ствари. Уместо владавине права, спроводи се пука, сирова воља аутократе и уског круга људи око њега. Подстиче се атмосфера страха и опште несигурности. Независне институције под сталним су директним и посредним притиском.

Незапосленост и низак стандард грађани Србије виде као највећи проблем у друштву, али ти проблеми се не могу решавати тако што ће се спречити свака критичка мисао, тако што ће се ућуткивати сви они који не аплаудирају празним обећањима, изговорима и бежању од одговорности. Ако нема медијског простора за другачије мишљење, онда нема кључних претпоставки за слободно и демократско друштво.

Протестима грађани данас показују да су забринути за стање у којем се налазимо и да су незадовољни путем којим се крећемо. Услови за остваривање слободе изражавања драматично су се погоршали и то се најбоље види на примеру игнорисања или умањивања значаја протеста који су се проширили на целу Србију. Дошло је време ангажованог грађанина. Својим деловањем не можемо да променимо све што је потребно за кратко време, али можемо да одредимо смисао свог деловања. И ту је наша слобода. Нечињење, одбијање наметнутих избора није слобода, већ бекство од ње. Не дозволимо себи да заборавимо да је слобода поприште људске, али и личне историје. Не дозволимо себи да је се добровољно одрекнемо јер нам је претешко бреме. Не потцењујмо себе. Не одустајмо од себе одвећ лако.

Избор је на нама: да ли остати понижен и потиштен или заслужити право да се назовемо грађанима. Мрак неће отићи само зато што смо ми чврсто затворили очи. Слобода је и градња и грађевина.

Одупримо се покушајима лажног месијанизма јер нам нису потребне месије. Они који се тако представљају дугују нам владавину права. Нису нам потребне ни велике ни мале вође. Захтевамо снажне институције. Нису нам потребни праведници, него правда. Власт мора бити омеђена јасним границама, подложна критици и контроли. Погубна је по здравље политичке заједнице и друштва равнодушност, апатија и повлачење у приватни простор, губљење интересовања за друштвена питања.

Време је да се као грађани заједно одупремо остацима страха, да се успротивимо вербалном и физичком насиљу и понижавајућој пропаганди. Тек ако заиста поштујемо слободу, бићемо је достојни.

Аутор је председник Демократске странке

(Извор: Време)

ПРАТИТЕ НАС

СТОП МЕДИЈСКОМ МРАКУ!

Преузмите бесплатну
мобилну апликацију са Play Store или App store продавнице

КАТЕГОРИЈЕ