lat

Зоран Лутовац: Слободни грађани и медијске неслободе


ПОДЕЛИТЕ:

Ауторски текст Зорана Лутовца за Време

Грађани ствари виде другачије: режимски медији су такви да подржавају једноумље, прогањају слободну мисао и загађују атмосферу у друштву. Да емитују угљен-диоксид, били би мање отровни него што су сада, када објављују информативни програм. Ми смо једина земља која ће из поглавља "заштита човекове околине" медије морати да смести тамо где им је место – у поглавље о слободама и владавини права 

Могу власти да приказују медије као слободне, али сви ми заједно знамо да медији нису слободни. Зато, када говоримо о медијима, суштинско питање јесте како да се боримо против те неслободе?

Албер Ками је рекао да је најбољи начин да се борите против неслободе тако што ћете бити толико слободни да сама чињеница вашег постојања буде акт побуне. Дакле, акт одлуке, воље, отпора и непристајања. Медијских слобода нема и не може их бити све док се свака критичка мисао сматра непожељном, све док се опозиција проглашава непријатељем, све док се медији отворено и прикривено притискају да буду у служби извршне власти. Нема медијских слобода. Постоји оквир који чине ове зацртане смернице, а новинари треба да га испуне мање или више "креативно", мање или више удворички, мање или више прљаво. На делу је атмосфера притиска попут оне у кључалом лонцу. Поданичко уместо непристрасног извештавања. Медији у служби власти сведени су на то да буду презентери саопштења владајуће партије, монтажери њихове паралелне стварности, сниматељи њихових фантазија.

ЦЕНА СОПСТВЕНЕ НЕРВОЗЕ: Режимски медији нас убеђују свакога дана да је Србија нормална земља и да постоји слобода медија "у којој цвета хиљаду цветова". И наравно, као у свакој нормалној земљи са слободним медијима – опозиција је крива за све и непријатељ је државе. То је занимљива интелектуална гимнастика с обзиром да већ шест година о свему што се тиче нас грађана одлучује једна политичка персона за коју су постулати и републике и демократије обичне тривије. Кажу нам да, ако нам се не свиђа програм, узмемо даљински и променимо га. И шта онда? Да на неком другом каналу гледамо разобручену бахатост и нескривени презир према сопственим грађанима? Јефтина банализација по високој цени, коју плаћамо ми, грађани. Постоји ли даљински управљач који може пронаћи "Утисак недеље"? Постоји ли тај чаробни даљински који може наћи било коју емисију на јавном сервису где је могуће видети нормално сучељавање мишљења? У којим то емисијама аутократа води полемику са опозицијом? Нема даљинског који то може наћи. Нема човека који томе сведочи. Не, ако влада собом и ако је при чистој свести. Постоји јавни сервис и привилеговани медији који имају подршку власти да би власт подржавали. Сви који не играју по тим правилима у немилости су узурпираних институција, под снажним политичким, административним и економским притисцима. То је сва банална истина. А то, што је та истина толико банална, немаскирана, дрско отворена, говори само колико се далеко отишло у присвајању и персонализацији државе.

Подобне медије финансирају из буџета, односно из наших џепова. Ми плаћамо сопствену нервозу због његових непресушних тирада, мешавине свађа са замишљеним непријатељима, самохвалисања, јадиковки… овде би требало свако да настави низ. Кључни критеријум је бити у служби владајуће дружине. Ставку за исплату медија у буџету Владе требало би назвати правим именом: манипулативни трошкови, пардон, трошкови за манипулацију.

Већ неко време дешава се још једна занимљива појава. Готово литерарна, у постмодернистичком стилу. Већина медија објави реакцију СНС-а или њихових сателита на саопштење ДС-а, а да нису објавили саопштење на које се реагује. Потом следе медији који чекају да стигне реакција на саопштење ДС-а, па објаве истовремено једно и друго. Тек понеко објави саопштење, па онда реакцију. Стилске вежбе на начин режимских медија.

Грађани ствари виде другачије: режимски медији су такви да подржавају једноумље, прогањају слободну мисао и загађују атмосферу у друштву. Да емитују угљен-диоксид, били би мање отровни него што су сада, када објављују информативни програм. Ми смо једина земља која ће из поглавља "Заштита човекове околине" медије морати да смести тамо где им је место – у поглавље о слободама и владавини права.

Да бисмо ослободили друштво, неопходно је да се ослободимо медијске атмосфере линча, сензационализма, лажних вести, примитивизма и простаклука. Искоренили су стид и сада мисле да све могу. И моћи ће ако им ми то дозволимо. Први корак ка остваривању медијских слобода јесте да се држава и грађани ослободе узурпације државе и друштва. То је један од кључних мотива за стварање Савеза за Србију.

Медијске слободе нису ствар добре воље власти, него ствар права грађана на правовремено, потпуно и непристрасно информисање. То је основно људско право. Да сам обавештен, да знам, да бих могао о нечему да судим и да одлучујем. Основно људско право које мени, као грађанину, омогућава да бирам, да градим друштво у којем желим да живим и да се противим, одбацујем, не пристајем на недостојне услове, понуде и подметања. То је моје право које ме чини актером сопственог живота.

Аутор је председник Демократске странке

(Извор: Време)

ПРАТИТЕ НАС

СТОП МЕДИЈСКОМ МРАКУ!

Преузмите бесплатну
мобилну апликацију са Play Store или App store продавнице

КАТЕГОРИЈЕ