ћир

Zoran Lutovac: Nije mi prihvatljiva politika Dveri


PODELITE:

Intervju Zorana Lutovca za VICE Srbija

Broj slika: 2

GALERIJA SLIKA

"Iskustvo mi govori da u politici, baš kao i u sportu, ovde bolje prolaze autsajderi nego favoriti."

Zoran Lutovac, novi predsednik Demokratske stranke, u prvih par nedelja naišao je na kritiku dela javnosti zbog izjave da su Dveri "dobrodošle u savez".

Sastali smo se s njim u kancelarijama Demokratske stranke kako bismo lično od njega čuli da li mu je zaista prihvatljiva politika Dveri, ali i koji je njegov plan za vraćanje DS-a u život. I zašto mu je Savez toliko važan da je spreman da, kako to ocenjuju stručnjaci, rizikuje da već ozbiljno oslabljena partija prestane da postoji.

Vice: Za početak, volela bih da vas pitam kakav je moral u Demokratskoj stranci, par meseci nakon što ste na izborima doživeli ozbiljan udarac?

Zoran Lutovac: Razumeli smo šta nam se desilo na beogradskim izborima i spremni smo da vratimo poverenje građana koji su nekada glasali za nas i da pridobijemo poverenje neodlučnih i onih koji će tek početi da glasaju.

Verujete li da će vam poći za rukom ono što nije ni Draganu Ðilasu, ni Bojanu Pajtiću, niti Šutanovcu. Odnosno da li verujete da možete da zaustavite sunovrat Demokratske Stranke?

Nije prvi put da se DS nalazi u teškoj situaciji, kao što nije prvi put da će se iz teške situacije izvući i menjati Srbiju na bolje.

Kakve promene donosite u DS?

Suštinske. I u organizacionom pregrupisavanju i pogledu jasnijeg socijaldemokratskog profilisanja i u smislu načina komunikacije i delovanja prema građanima.

Šta znači to "suštinske"?

Kada kažem suštinske mislim na efikasnije ustrojstvo stranke, uključivanje većeg broja ljudi u aktivnosti stranke, otvaranje vrata za nove ljude, ali i sprovođenje programskih ciljeva u život. Promene su neophodne i u smislu delovanja prema drugim strankama opozicije. Već smo napravili prve korake, u kadrovskom smislu, i birao sam za saradnike ljude koji su se pokazali kao uspešni u poslovima koji su radili. Takođe, važno je da uskladimo program i delovanje i da to građani vide i osete. Narod nas je često doživljavao kao otuđenu političku elitu i mi to moramo da promenimo. Da pokažemo ne samo retorički empatiju nego i da svojim delovanjem budemo prihvaćeni od strane građana.

A kako ćete rešiti problem frakcija unutar DS-a?

Frakcije postoje u svim demokratskim strankama, negde su čak i ozvaničene, ali ono što ja želim da promenim su neformalne grupe unutar stranke koje žele da imaju neformalni uticaj - ne na osnovu nekog programskog cilja ili ideologije, nego na osnovu udruženih ličnih interesa. To treba da prestane da bude manir i praksa u Demokratskoj stranci jer šteti stranci i svima u njoj i van nje koji je podržavaju.

Da li je to što ste donekle „autsajder“ i to što niste toliko poznati javnosti hendikep ili pak bonus?

Iskustvo mi govori da u politici, baš kao i u sportu, ovde bolje prolaze autsajderi nego favoriti.

Da li znate kakav je stav građana o Demokratskoj stranci?

Da, znam vrlo dobro jer se bavim, između ostalog, i istraživanjima javnog mnjenja. Demokratska stranka je imala uspone i padove, ali kad je bilo najteže bila je sa svojim građanima i menjala Srbiju na bolje.

Znaju li kakav je vaš program. I šta je na primer stav DS o Kosovu? Ima li DS jasan stav o tom gorućem problemu?

Program znaju onoliko koliko je moguće da dopru do njega. Što se odnosa prema Kosovu tiče ja sam učestvovao u pisanju dva predloga za rešavanje kosovskog problema još od sredine 90-tih: predloga za stvaranje suštinske autonomije i stvaranja dva entiteta posle Dejtonskog sporazuma. U međuvremenu se dosta toga promenilo, a oni koji su nekada odlučno bili protiv navedenih predloga preuzeli su na sebe da u znatno nepovoljnijim okolnostima za koje su upravo oni najzaslužniji – rešavaju problem u skladu sa obećanjima koja su dali nekome. Mi ne znamo tačno šta je u pitanju, ali znamo da sadašnju opoziciju niti je ko pitao, niti je ko informisao o čemu se radi. Moj stav je da pre nego što se pristupi normalizaciji odnosa sa Prištinom, da se najpre normalizuju odnosi unutar Srbije.

Ukoliko dođe do nekog sporazuma pre toga, ne bi ga trebalo podržati u parlamentu, jer je i sam taj parlament devastiran i ponižen. U toku procesa normalizacije odnosa unutar Srbije trebalo bi pristupiti normalizaciji života na relaciji Beograd-Priština, pa tek potom, kad se dostignu standardi neophodni za ulazak u EU, pristupiti rešavanju statusnih pitanja.

Vučića često čujemo da kaže da opozicija jedino što ume je da ga mrzi, i da ne nude nikakav program. Šta je ono što ćete vi, na čelu DS, ponuditi građanima?

Niko njega ne mrzi, to je samo skretanje pažnje sa činjenice da on snosi najveću odgovornost za težak život građana. Demokratska stranka ima svoj program, a on će biti vidljiviji na terenu, u neposrednoj komunikaciji sa građanima. Moramo delom pokazati da ćemo se boriti za prava građana u privredi, zdravstvu, kulturi, prosveti donošenjem pravednijeg zakona o radu... da ćemo se boriti protiv nezaposlenosti i lošeg životnog standarda konkretnim merama, a ne statističkom akrobacijom... da ćemo vratiti pravdu u svakodnevni život...

Da li vas nervira to što je on, bar na papiru, „ukrao“ veliki deo politike DS-a, poput evropskog puta Srbije, rešenja kosovskog problema, vojne neutralnosti…

Ništa SNS nije ukrao od DS-a osim evropske retorike. Put SNS-a je antievropski put popločan evropskom retorikom. NJihova politika nije samo antievropska, nego i anticivilizacijska, jer počiva na izrabljivanju slabih i podilaženju jačima, jer počiva na gaženju svih vrednosti za koje se borimo.

Da li zaista verujete da je DS-u danas neophodniji ulazak u opozicioni savez od samog jačanja stranke?

Tu se ne radi o tome šta je neophodnije. Radi se o tome da nam je neophodno jačanje stranke, ali isto tako i građenje Saveza stranaka koje će biti spremne da se suprotstave samovlašću jednog čoveka. To su komplementarni procesi i najbolje je da se ostvaruju istovremeno – i za stranku i za Savez.

Izbori nisu ni u najavi, zašto se onda žuri sa ujedinjenjem opozicije?

S obzirom na to da u Srbiji sve zavisi od volje jednog čoveka, pa i to kada će biti izbori, nikada nije prerano biti spreman za izbore. Ovde se izbori gotovo nikada ne održavaju kada im je vreme. Osim toga vladajući SNS nikada ne prestaje da se bavi izbornim kampanjama. Što se Saveza tiče, žurbe nema. Neki čak misle da bi trebalo brže praviti Savez. Sve u svemu, najvažnije je dobro ga koncipirati i na dobre osnove postaviti.

Nedavno ste izjavili da su vrata saveza „otvorena i za Dveri“, što je naišlo na negodovanje dela opozicione javnosti. Ne bojite se da takva jedna koalicija može samo dodatno da poljulja poverenje građana u DS?

To što ste stavili pod znake navoda nisu moje reči, nego urednika jednog dnevnog lista koji je izvukao takav zaključak na osnovu mog odgovora. Pitanje je glasilo: Da li smatrate da bi i DSS i Dveri trebalo da budu u Savezu? Moj odgovor je bio: 'U Savezu bi trebalo da budu sve stranke udruženja, pokreti i pojedinci koje žele normalizaciju odnosa u Srbij, vladavinu prava, slobodu medija, nezavisno sudstvo…' Dakle, to nisu moje reči nego je urednik tih novina Dveri prepoznao u mom odgovoru i stavio ih u naslov.

Da li vam je prihvatljiva njihova desničarska politika?

Naravno da nije. Mi smo na suprotnim političkim polovima. Ono što sam rekao za njih jeste to da je moguća isključivo vremenski ograničeno sinhronizovano delovanje povodom konkretnih jasno definisanih ciljeva kao što su na primer, sloboda medija ili nezavisno sudstvo. Moramo da razlikujemo savez i koaliciju. Savez mora da se fokusira na neke ključne zajedničke ciljeve kako bismo obezbedili normalan politički život, i kako bismo formirali prelaznu vladu koja bi obezbedila fer izbore, i tek posle toga svako izlazi sa svojim programom. Ne pada DS-u na pamet da sa Dverima pravi nekakve kompromise po pitanju ljudskih prava ili prirode društva koje bi se gradilo.

Analitičari i stručnjaci upozoravaju da ulazak u bilo kakav savez pre nego što DS unutar stranke ne ojača može da bude fatalan po vašu partiju. Koji je vaš odgovor na to?

Formiranje Saveza će biti korisno i za Savez i za DS, jer smo jedni drugima potrebni. Jača DS ojačaće i sam Savez i obrnuto jačanje Saveza biće vetar u leđa revitalizaciji DS-a.

Da li je DS napravila grešku kada je prihvatila da podrži Sašu Jankovića na predsedničkim i da mu sve svoje resurse, a da za uzvrat stojite u publici na njegovim izbornim mitinzima, umesto na bini?

Nije bila greška što je DS podržao Sašu Jankovića, greške su pravljene posle okončanja predsedničkih izbora, pre svega na drugoj strani.

Da li je moguća saradnja sa Jankovićem? I da li mu verujete?

U politici je bitno da na stvari gledate lično već da imate jednu širinu i cilj. I zato je važno tražiti najmanji sadržalac. Mislim da izgovori koji su poslužili za odnos Pokreta slobodnih građana prema prema DS nisu bili fer, ali ne smemo da gledamo na to lično.

 

Kako planirate da doprete do javnosti, s obzirom na to da vam ne daju, što ste više puta isticali, prostor u uticajnim medijima?

Sve što nam bude na raspolaganju moramo koristiti kako bismo doprli do građana: od tribina, direktne komunikacije, preko lokalnih medija, društvenih mreža do pravljenja događa koji se neće moći ignorisati.

Vaša stranka je godinama štampala novinu koja se zvala "Demokratija". Da li je to možda put?

U vreme "Demokratije" bilo je samovlašća, ali nije bilo interneta. Novo vreme zahteva i nove odgovore. Moramo se prilagoditi novim okolnostima i delovati u skladu sa njima.

Većina ljudi ne zna da je DS okovana dugovima. Imate li rešenje za taj problem koji koči normalno funkcionisanje stranke?

Imamo nekoliko modela za rešavanje tog problema. Primenićemo onaj koji je najdelotvorniji.

Dugo ste sarađivali sa Zoranom Ðinđićem. Koje su najvažnije lekcije koje ste od njega pokupili?

Najvažnija lekcija je ta da se konsultujem sa ljudima koji imaju znanja i iskustva neophodna za donošenje važnih odluka. Takođe, da kad se bavite politikom morate praviti kompromise, jer su kompromisi suština politike, ali da se krajnji cilj zbog tih kompromisa ne dovodi u pitanje.

Koliko današnja DS ima sličnosti sa strankom Zorana Ðindića? Veliki broj ljudi, među kojima su i njegovi bivši saradnici, je u nekim drugim strankama, što vladajućim, što opozicionim.

Neuporedivo je ovo vreme sa onim vremenom, neuporediva su iskustva i okolnosti. Tačno je da su se isti ljudi u različita vremena našli na različitim stranama. Iskušenja su pokazala ko se u politici vodio političkim idejama i vrednostima, a ko ličnim koristima i motivima.

(Izvor: Vice; autorka: Jovana Šesterikov)

PRATITE NAS

STOP MEDIJSKOM MRAKU!

Preuzmite besplatnu
mobilnu aplikaciju sa Play Store ili App store prodavnice

KATEGORIJE